MM i ja toliko zelimo bebu i nadam se da cemo je imati... Verovali ili ne meni je jedini strah da mi neko ne uzme bebu, svasta se radi. Prema tome mm je vec i sam rekao da ce biti uz mene svo to vreme i njemu to nije problem jer je veteriner i poradja zivotinje .

Mislio sam DA! Sada mislim NE NIKAKO!!!

Tata Smeško:
Bio sam 100% u pravu.
Tatama nije mesto u porođajnoj sali!!!

Posto ja vidim porodjaj kao jedan predivan i uzasan momenat (predivan - dajete zivot jednom malom ljudskom bicu, uzasan - nedostojasntven momenat za zene, krv i ostale telesne tecnosti, bol, iznurenost, izozenost intimnih delova,da ne idem dalje ), ne bih volela da m bude u blizini sve dok se beba ne rodi,a cim se rodi i kad se ja malo sredim (kad skupim noge, da izvinete ), da dodje i uzme nasu bebu u ruke.

I mm i ja smo zeleli da on prisustvuje porodjaju,zelela sam da i on prisustvuje kada nase maleno stigne.Nasa bolnica nema tu opciju,tako da nista od toga.

Mm bi voleo da bude sa mnom za vreme porodjaja. Meni bi znacila njegova podrska, a i on  bi bio srecan da jednostavno bude deo toga i naravno da mi pruzi podrsku, sto me raduje. Jer nazalost, malo je oceva koji zele to. 

_____________________________

Sve se moze kad se hoce i kad se mora :)

Magi, ili da te ostavim bez rijeci ili da samo ponavljam ono sto si ti napisala.
Sto se mm i porodjaja tice, prvo on nebi ni stigao da se pripremi da udje u salu sve bi bilo gotovo, a drugo, sumnjam da nebi morala da ga polivam vodom posto bi se GARANT nasao na podu.
Slazem se da je muzevo prisustvo OK ako se trudovi oduze, cisto da ti neko pravi drustvo u sali, al cim pocnu silne tecnosti da izlaze (prepisujem od Magi ) moze odmah da se kupi i izlazi napolje, tad cu vec sama da se snadjem.
Ja vam nemam bas neko romanticnu predstavu oko porodjaja. Kakva sam takva sam

Mm je zeleo da prisustvuje porodjaju uz izgovor "Pa kako cu ja Maro, ti se mucis a ja nista, zao mi, pa bar da budem pored tebe" .  E sad ja sam malo razmislila o tome i shvatila da to nikako nije dobro. Pa on bi se sigurno onesvestio, mozda bi doktori potrcali kod njega, a ja? Verovatno bi se sama poradjala... A kasnije  smo saznali da kod nas to nije moguce, ni da se plati. 

_____________________________

Vidi mama, Kica KOKAGAJ!
A sta je to mama Maja? Sta je to?
Mao...

Eto vidite, ja uopste ne razmisljam tako...To je ono 100 ljudi, 100 cudi. Ne vidim nista lose u tome da me mm vidi u tom izdanju...Niti  njemu to predstavlja problem. U tom momentu bismo voleli biti zajedno kako bi bili podrska jedno drugome i kako bismo zajedno docekali nasu bebu, tj. ono sto smo zajedno i stvorili.


_____________________________

Sve se moze kad se hoce i kad se mora :)

,delim misljenje sa tobom.

Moj muž je izjavio da bi voleo da prisustvuje, ne zato što ga to bog zna kako interesuje, nego hoće "da pazi da lekari i babice dobro postupaju samnom, ipak je drugačije kad nisi sama pa ne mogu da te zajebavaju". Sladak je

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

i ja isto razmišljam kao i tvoj muž

mm je prisustvovao i malo mu je bilo tesko zato sto sam ja trpela bolove, mislim naravno. a meni je i znacilo i nije njegovo prisustvo, nisam sigurna, posto sam bila u nekom ludilu-bunilu.
a inace gin mu je pokazao kada je glava izlazila, tako da mi je video razvaljenu cicu i i dalje me juri po kuci radi sexa, tako da su to nebuloze, mislim radjas mu dete, kako da mu bude gadno>?
i molim te jadan gosn muz ne moze da podnese, a zeni je kao super...

[Sadržaj poruke je obrisan]

Mm je imao zelju da prisustvuje,ali to u NS ne moze.I ja sma imala zelju i i dalje tako mislim !Meni je to bas lepo!Znacilo bi mi da je onih 20 mukotrpnih sati bio uz mene.Verovatno je nas odnos takav,da se ne razdvajamo ni u muci ni u veselju

MA ja ne volim da me iko gleda dok me nesto boli, o tome se radi,a baska sto je prizor uzasavajuci

Mm je prisustvovao poradjaju, malo mi je bilo zao jer je taman dosao iz trece smene ujutru oko 6, legao da spava oko 7 sati a ja ga probudila u 9 i krenuli smo u bolnicu, pa zatim bolovi celi dan i porodila sam se tek uvece u 2 pa dok me usili i sve ostalo mm otiso kuci oko 4. Ja imala uzasne bolove, on umoran, gladan, meni doneli da jedem ja dajem njemu, zao mi ga bilo, pa je cak lego pored mene da malo odspava uh kad se setim. Mislim da je jedva cekao da se porodim da ode kuci da odspava. Nije mu uopste bilo tesko sto se ja poradjam cak me i slikao dok sam lezala sa svim onim iglama u rukama i prikacenim ctg-om, kad sad pogledam slike uplasim se od sebe same ali dobro, sve je vredno moje devojcice. Jos kad se setim trenutka kad mi je mm rekao da je devojcica uh, to mi je bilo najdraze i sad zadrhtim kad pomislim koliko sam se radovala jer sam od prvog dana trudnoce zelela devojcicu i cim sam ostala trudna rekla sam da ce biti zensko i odmah smislila ime. Inace ponudili su mm da daju posteljicu a on nije hteo da uzme i ja sam pitala sta cu s tim da radim