i ta ti vala ima mjesta

[Sadržaj poruke je obrisan]

imas gagi sve na internetu sto se tice iseljenja za australiju, a papiri se salju za beč ili zagreb nisam sigurna

Gagi jel za Austriju ili Australiju, nisam te razumela?

Nije, nije rođeni..

Nije bio otkako je otišao, ravnih 14 godina.. U kreditima do guše, skupa karta, ima dvoje dece, kuća, kola... Katastrofa... Nikako da skupi lovu da skokne do Banja Luke..


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Evo šta ja znam o Australiji - imam dosta prijatelja i poznanika koji su otišli, ili su otišli pa se vratili.

Za ljude koji su visoko obrazovani u odgovarajućoj struci (jako su traženi inženjeri svih vrsta na primer) uopšte nije problem da se snađu finansijski, posla ima i dobro su plaćeni. Ljudi koji nisu visoko obrazovani neće gladovati ni živeti u nemaštini, već u skladu sa standardom srednje klase (koji je viši nego naša srednja klasa) - što na žalost podrazumeva da je put bilo gde van Australije luksuz. Ima delova Australije u kojima je klima nepodnošljiva, a ima delova u kojima je večito proleće, zato treba birati ove druge Socijalni program je odličan, ali treba proveriti šta se od toga primenjuje samo na one koji imaju državljanstvo a šta ne i kako se do državljanstva dolazi. Ono što je meni posebno napomenuto je da su tamo baš baš zategnuti odnosi između Srba i Hrvata. Valjda su Srbi uglavnom u Melburnu, a Hrvati u Sidneju (ili obrnuto) i onima kojih ima manje prave razne probleme. Verovatno je jedan dobar deo njih ogrezao u mržnji prateći rat preko serviranih TV emisija, a drugi dobar deo njih pobegao čak u Australiju jer je svašta na ovim prostorima prethodno doživeo. Na te probleme mi se više ljudi žalilo... Takođe je problem što tamo nisu baš lako dostupne ni zastupljene religije sa ovih prostora, a raznih pseudohrišćanskih sekti ima i veoma su navalentni. Znam za nekoliko slučajeva da su ljudi otišli tamo da zarade novac za porodicu koju su ostavili ovde a potom prekinuli svaki kontakt sa porodicom i napisali testamente kojima ostavljaju sve svojoj "crkvi".

Kako je standard tamo viši, tako su i problemi veći. Najbolja prijateljica iz detinjstva moje komšinice je sa 11 godina probala sve oblike uzimanja droge osim igle. Zato nije svejedno u koju će školu deca ići...

Na kraju, to je zaista veoma daleko odavde. Put avionom sa presedanjima (a ne može drugačije) traje i preko 24h. Takav put nije za decu, bar ne svake godine, a i 3 dana odmora odu na putovanja (ne računajući period dolaženja sebi i privikavanja na vremensku zonu). Australija je super rešenje za porodice sa decom kojima nije značajno koliko često će moći da dođu "kući" i u kojima oba supružnika rade. Sad zašto sam stavila navodnike na reč kuća. Neko je negde napisao kako je izračunato da je prosečnoj osobi potrebno 7 godina života na nekom mestu da bi to mesto smatrao svojom kućom (misli se na iseljenike). Nakon 7 godina se odlazi kod rodbine/roditelja, a vraća se kući tamo negde. Ako imaš nameru da odeš pa se ne vratiš, onda to nije problem... U suprotnom, i ako ne spadaš u prosečne osobe i želiš da se vratiš - tvoja deca neće želeti. Za mene je to najveći problem, bila to Australija ili bilo koja druga država, što znam da je to 99% put bez povratka a ne znam da li sam na to spremna.

Mamaraja, evo teme, mozes iscitati sta smo svi pisali pa i ja...da se bezveze ne ponavljam u temu gde ne pripada (pec pec znas kako to ide )

Au, ova tema kao za mene pisana! Bas smo mm i ja poceli razgovore o ovome, jer imamo dobrih mogucnosti da odemo u Kanadu, ne bi li zaradili nesto para, vratili se ovde i otvorili nesto svoje, sto nam je cilj u zivotu... mislim, ko zna gde ce nas zivot odvesti, ali nam je ovo iskrslo... mada ne bi nigde isli dok bebica ne napuni godinu dana.
Sad je tema raspitivanje kakav je zivot tamo, cini mi se da je Vankuver u pitanju... uh, uh, bas jaka tema...

Pade mi na pamet ovo iz filma "Munje"

"Ja sam u skoli bio vrlo dobar-cetri,
al sam na vreme ukapirao ili ides ili zaboravis SRBIJU,ili ostajes!
A ako ostajes onda vezbas jedini nacin a to je OTIMANJE!"


< Poruku je uredio Tasha RR -- 4.1.2010 18:00:53 >

Dakle, da sumiram-on hoce i planira da ide. Finansijska situacija nam je 
Da nam moji ne pomazu, ja bih morala da nadjem posao i da dam nesu u vrtic, a ja to zaista ne zelim-dok ne zavrsim fakultet, koji bih zbog posla morala da napustim. I mm mi ne da da napustim fax, ni da radim dok ga ne zavrsim(mislim ,ne da, ne moze da mi zabrani, ali me podrzava u skolovanju).
Mene tu muci milion stvari, nekako i ne razmisljam mnogo o tome, a znam da ce se kad-tad desiti

A što misliš da će se to morati desiti kad,tad
Ako ti završiš fakultet i budeš imala posao i on kakav-takav,zašto bi morao da ide,mislim ako vam je sad malo kriza i odlučili se da se strpite,možda neće ni morati?

Meni je ostalo jos minimum 1,5 godina do kraja faksa, pa onda potraga za poslom. Problem je sto je nama leti ok, imamo dovoljno para, a cim malo zahladni moji nam placaju racune i vode nas u kupovinu, mi imamo samo za one osnovne dnevne potrebe.
E sad...mm ima problem sa tim u glavi. Problem u smislu sto zna na kakav sam ja zivot navikla. Koliko god ja njemu pricala da me nije briga, da ne moramo da uzimamo nista od mojih, da cu jesti hleba i soli ako treba, on ne moze da se pomiri sa tim da ne moze da mi pruzi sve na sta sam navikla.
Ja ga razumem, ali on ne razume mene. Meni to nije vazno.

Uh ne znam,ako misliš da će morati ići i ako ste se složili oko toga onda nemaš šta da odugovlačiš, ne samo zbog vas dvoje nego i zbog malog...evo moj sve teže podnosi rastanke sa tatom,svaki put mi se srce cijepa i naveče kad legnemo kaže ajde mama ja ću s tobom u krevet dok ne dođe tata da te čuvam
Zna on,nije više mali,stalno govori da ne voli to što tata ide od nas
A ako je to kod vas privremeno onda bolje sada,razmislite.

Eh i ja to pricam kao odugovlacim, najvise sto mozemo da cekamo je do kraja ovog meseca, na to sam mislila...ne znam, toliko se i dalje dvoumim...ja cu preziveti, znam...al tako mi je zao njega i Nese, da budu razdvojeni, pa mm njega ne vidi jedan dan i hoce da crkne za njim, i Nesa je vec naucio da tata mora da radi, ali ce ga videti sutra, i pred spavanje mi uvek kaze tata sutja...ne znam sta cu, mozda mm i odustane

Ma kako god vi zajedno odlučite,biće dobro sigurna sam,bitno je da je odluka zajednička.
Ako se odlučite na to,nije lako ali čovjek se navikne, nije to ni tako strašno ili sam ja takva osoba  
normalno nismo svi isti.

slična situacija je i kod mene draga... njegovi nam plaćaju račune, hrana je naš problem kao i naš deo za grejanje ...s tim da mi možda malo manje treba vremena do završetka studija... i šta onda? Jurim posao nastavnika / profesora za koje pare.... ma zaje** je sve to... I s tim da na prvom mestu želim dete ...(jbg to su moji prioriteti i moja priča)Moj matori je radio u Grčkoj 13 godina... imala bih i ja puno toga da kažem Eto bar iz njegovog iskustva na ovu temu ali kad bih sve sročila u jednu rečenicu , glasila bih - sve je to lepo, svi bi da klisnu ali nigde ne cveta cveće i nigde niko ne čeka baš tebe!

......meni je moj otac jajko nedostajao .... jako.

Istina ali očigledno da ima nekakve šanse da se radi i zaradi normalno..zato ova tema i ima ovako ironičan naziv ali istinit,ideš da se prehraniš a ne da uživaš

kaliopi, drukcije je s nama, posto bi on otisao jednom ili dva puta na sest meseci, ne da stice bogatstvo, nego da imamo dok ne nadjem i ja posao

Zarađivao je naravno ali isto je rmbačio kao i ovde samo za mnogo veće pare.
Nekoga uteši ta činjenica da znaš za šta radiš . Mom matorom i nismo nešto nedostajali (duga priča...nakon nekoliko godina tamo je pronašao ženu koja je radi istog cilja otišla u tu zemlju) , ok ,slao je lovu to stoji... možda i nisam dobar sagovornik za ovu temu jer sam pristrasna i stvari gledam još uvek dečijim očima koje toliko dugo nisu videle oca... bilo je toliko stvari i situacija u kojima mi je falio i koje ne mogu da se nadoknade... naravno, nije isto otići na mnogo kraći period naročito u ova teška vremena kada se zaista ide trbuhom za kruhom...
Da sam u toj situaciji za odlazak... jedino zajedno... odvojeno nikad. Takva sam. Možda ću kad dobijem dete i prođe neko vreme drugačije razmišljati ali sada...

evo draga, upravo sam iščitala sve o vama dvoma. Taj period od 6 meseci zaista ne zvuči tako strašno. Koliko vidim imaš svoje obaveze u kojima ćeš ubijati vreme a tu je i bebać, slatka obaveza ...
Vidim i da ste dosta vezani vas troje i sigurna sam da će ti faliti ali kažem opet 6 meseci mi ne zvuči tako strašno naročito kada znaš da će vam finansijski biti lakše.
Jaki ste vas dvoje.

Zato sto imam obaveza, kazem da mi nije zbog mene toliko, iako zaista ne mogu da zamislim da se razdvojim od mm ni na par dana...meni je zbog njega, kako ce njemu biti tamo, samom, tako dugo...mislim, ne zavaravam se ja, da ce on sedeti non stop u sobi i gledati moju sliku al opet, on je bas emotivac...a o Nesi da i ne pricam
Al dobro, nek bude kako mora