Sad cu da puknem od smeha!

a jel postoji neka mogucnost da usvojis dete iz inostranstva i time dobijes njihovu vizu.......ili neso slicno

bubi, duso, budalama je svugde dobro! mozak je ionako uvek na pasi. pa, najbolje je biti glup!

Mislim da , ako usvajaš dete , ono dobija tvoje državljanstvo , a ne ti njegovo ...

to sam i ja pronasla:(

bubo draga,ja sam to nekad zelela jako i imala sam sve predispozicije da odem al' me baba za*bala.pa sam onda odrasla i shvatila da ja volim moj zivot ovakav kakav je.Ne zelim da ceo dan jedem pola hleba i vodu da bih imala za ostalo.tako mogu i ovde da zivim.sa detetom ces najbolje proci u svedskoj da odes,ali ti ne preporucujem ni da pitas za vizu sem ako si ultra srecna jer nasih ima milion tamo.iz mog grada ima preko 20 000 a u gradu ostalo jedva 10 000 ljudi.Verovala ili ne postoji ulica u stokhlomu koja se zove kao i grad odakle sam,sad da li su to "nasi " skovali tablu samo ili sta vec neznam.Elem,za australiju si u pravu,Najlakse je otici,e jedini je problem ta glupava cena karte pa zato ljudi ne dolaze ovde dosta dugo ai dva dana avionim je malo previse.Ja bih ti rekla sledece,ako izuzmemo pare,a ovde volis tvoj nacin zivota,ostani i bori se.Ako ste oboje radno sposobni i spremni da min 5 god crncite od jutra do sutra onda pici negde gde sunce sija.

Imam drugara koji je pre više od deset godina otišao u australiju. U kontaktu sam sa njim, i nedavno mi je rekao da, ako odlučim da dođem tamo, sa porodicom (da se preselim), da će mi sve srediti i da se jako lako dobijaju papiri.
E sad...da je u pitanju bilo koja Evropska zemlja, verovatno bih sad već bila tamo. Al daleko mi je, majku mu...pa ko će skupiti pare za te karte, a ja ne mogu da zamislim život bez porodice, i da mi Neša odrasta kao stranac negde, bez ikog svog osim nas dvoje...ja sam sentimentalna budala

Mislila sam da nikada ne bih mogla van Srbije, ali sada, kada sam videla Španiju (Kataloniju), upoznala te ljude....e tamo bih mogla.......

Ja mnogo volim Beograd, tu sam rođena i moji su Beograđani, i ne bih mogla živeti u manjem gradu - u Srbiji ili Bosni recimo, probala ali ne ide....sve je to meni sporo...a eto u Barsi sam oset__ila to nešto što ovde volim....a pride je fantastičan grad, ogroman i jedan od retkih (van Srbije) koji ima Hram Srpske Pravoslavne crkve....

Dunja, jesi li tamo bila samo na odmoru ili...Mislim da je jako bitno i shvatiti da nije isto doci negde na krace vreme (ili cak mesec-dva) i preseliti se. Videla sam mnogo njih koji su jedno ocekivali i mislili da poznaju zemlju u koju su dosli, a onda se razocarali kad su dobili nesto drugacije od ocekivanog. Jednostavno prilagodjavanje je tezak proces.

znam draga šta pričaš, btw bila sam na odmoru....ne planiram ja da idem odavde, ali kažem eto da sam mlađa, da nisam udata, da nemam posao, itd....izabrala bih Španiju, pre svega zbog ljudi i klime....znam drugaricu koja je tamo otišla da živi i nema namere da se vraća, sada se i udala, rodila dete....a i vodiči koje sam sada upoznala na letovanju, većina živi u Barsi i svi su super snašli.....nisam čula zaista ništa negativno....

Ja sam uvek zagovarala teoriju da je najlepše u svojoj zemlji, da ti je život tamo gde ti je porodica i dragi ljudi, da treba prihvatiti okolnosti pod kojima živiš i plivati najbolje što umeš...ali sad nisam sigurna da bih tako isto danas-sutra savetovala svoju decu...nisam više tako sigurna u svoju teoriju...

mislim da je sve veoma relativno i da ne zavisi cak ni od osobe do osobe, nego i od perioda do perioda. upravo kao sto je dunja rekla "da sam mladja". upravo to i ja kazem - kad sam bila mladja, lakse sam mogla da se odlucim na tako neku korenitu promenu, sad vec se osecam drugacije.
jedna od mojih cimerki je bila iz spanije, zivela je ovde u grckoj godinu dana, vratila se kuci, ali vidim da vec gleda gde bi dalje mogla da ode.
mislim da nema univerzalnih pravila, svako mora naci nacin funkcionisanja koji mu najbolje odgovara, razmisliti naravno i raspitati se dobro o svemu, pa...

Prilagodjavanje je izuzetno tesko bar meni je bilo. Dok sam dolazila samo u posjetu na mjesec dana u NL bilo mi je super i jedva sam cekala da dodjem da zivim tu. Ali kad sam dosla za stalno tad su pocele moje muke. Nemam nikog da progovorim nas jezik da popijem kafu itd.  Mom sinu je isto bilo tesko plakao bio je usamljen. Izadje on u parkic da se igra ali niko ga ne razumije.Muz radi po cijeli dan a ja u kuci se dosadjujem isto ko u zatvoru. Postala sam bas depresivna non stop sam plakala bas sam postala asocijalana. Imala sam samo svekra i svekrvu i zaovu koji su daleko od mene tako da im bez auta nisam mogla doci ali i oni su radili pa nisu mogli cesto da nas posjecuju. Radovala bi se ko malo djete kad trebamo kod njih da idemo. Da mi nije bilo msn skyp i rr.rs poludila bi nacisto. Tek kad sam pocela da idem u skolu i da komuniciram s ljudima pocela sam da se privikavam ali jos se nisam skroz navikla. Jos uvjek nisam usavrsila jezik ali sve razumijem i pricam ali ima gresaka. Sluzila sam se engleskim i to mi je bio plus jer ovdje ga svi govore. Moj sin je naucio jezik za 6 mjeseci i perfektno prica i kaze da voli vise Holandiju nego Bosnu. Djeca se nekako brzo prilagode.

indy  razumem te. ja kad sam ovde dosla, govorila sam jezik i imala sam skolu, ali to je bila grupica od 5-6 ljudi, koji su se od ranije poznavali, a predavanja su bila samo dva puta nedeljno. srecom, te prve godine sam imala jos 2-3 prijatelja iz srbije koji su tad bili ovde, ali nije bilo lako. pogotovo sto moras da shvatis kako sve funkcionise. iskreno, sad se ne bih vracala u srbiju. volim svoju porodicu i volim sto sam relativno blizu i svaka 2-3 meseca bar mogu da odem. srecom, i posao mi dozvoljava da odsustvujem toliko, ali mislim da kad bih se vratila tamo da zivim, da bih prolazila ponovo kroz to prilagodjavanje i da mi ne bi bilo lako. jedino sto mi sad nedostaje ovde (osim porodice i prijatelja) jeste da govorim srpski, jer osobe iz srbije sa kojima sam se druzila su otisle dalje.

E , o ovome ja pričam - negde preko bih crnčila 5 godina , i posle tih 5 godina bih imala bar nešto - makar svoju kamp prikolicu . Ovde , kako stvari stoje , mogu da crnčim još 55 godina - ni tada neću moći da obezbedim sebi krov nad glavom .

E, zato smo mi i otišli iz Srbije!!!!!!


_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Lili , "slušam" ? 

lepo je otici...ostati najvise deceniju...uzeti lovu ...vratiti se kuci ...i ne razmisljati o elementarnim stvarima...tipa krov nad glavo ...ustedjevina....auto....pristojan zivot...sve to smo mogli i imali i u Srbiji ali mnogoooooooo teze....i kojekakav te primitivac za*** ava za lovu i bla bla....moj muz je bankar ...(strateg i konsultant) i u srbiji je radio samo za one koji imaju velku lovu-a svi znamo ko su ti shishnjari.grrrrrrrr...ovde (kanada) je zivot 5 puta jednostavniji....ali mi se vracamo domu svome ,ako Bog da za nekih 5 godina...ja sam imala srece jer je moj dragi vec odrobijao 15 kanadskih godina :):):)mislim i nije neka robija-u poredjenju sa shikaniranjem u srbiji.....proputovacemo okolo naokolo...i posle kuci...:):):)nije da jedemo hleba i vode-kako vidim da se ovde prica...niti se nesto stiskamo...naprotiv...ali eto meni je jos uvek nejasno kako je zivot jednostavan ovde...porodica nedostaje ...to je neminovno....nedostajali su mi i u Srbiji povremeno ....ja sam se juce odlucila da necu vise ni jednu ruznu rec da kazem za zemlju koja nam je pruzila utociste....

[Sadržaj poruke je obrisan]

ma znas sta napljuvala sam se po kanadi iz petnih zila...i setim se koliko smo se smorili u Srbiji ...zbog nebojsinog poslednjeg projekta...i svakog prethodnog...borba za sopstveni novac i na kraju ti odredi onaj primitivac koliko ce da te plati....za sedam dana smo se spakovali i dosli ovde...samo 3 meseca nakon sto smo stigli ..kupili smo kucu ,vec smo imali auto...on posao extra...i ja pocinjem da radim ako Bog da za koji dan....ne znam zasto sam bila toliko nezahvalna-valjda prilagodjavanje....sada imam dve super drugarice..jedna kineskinja i nasa jedna devojka(juce smo pravile kupus ribanac)i sada se opet osecam kao kod kuce..."Kanada je divna zemlja"

ovo sam i ja nekada mislila :):):)ali sam imala oduvek zelju da vidim Karibe :):):)

mislim da nikad nisam nesto mnogo pljuvala po grckoj, kazem realno ako je nesto sr , ali nemam nikakvih iluzija o tome da to nesto funkcionise bolje ili lepse u srbiji.
a tvoja odluka je pametna i moze ti doneti samo dobro. kao sto sam rekla - prilagodjavanje je jako tesko, i na mesta i na osobe i na sve, a ponekad mi imamo u svojim rukama mogucnost da to jos otezamo ili olaksamo.
drago mi je da se osecas kod kuce!

[Sadržaj poruke je obrisan]