Gomila zombija koja se jednolicno ponasa, prihvatajuci ono sto saka pojedinaca zeli da bude prihvaceno. Bez emocija, bez stresa...Roboti

Bubo ja sam u srcu uvek bila na strani negativaca i nekao se zamisljam na toj strani Salim se, ne zamisljam uopste kraj. Ja ne mogu da prihvatim da je moj zivot neka proba i da ce mi neko na osnovu njega suditi gde cu da provedem vecnost. Ako i krenem da razmisljam na tu temu i iskoristim cinjenicu da imam slobodnu volju da biram, onda mi je logicno da biram da radim sta mi se prohte ne obaziruci se pevise na vec postavljene norme (neke od njih su mi krajnje besmislene i licemerne), a ne iz straha da biram ono sto je neko postavio kao matricu ponasanja koja garantuje pozitivnu ocenu. Ne umem da objasnim, ali na neki nacin verujem u Boga ali nikako u crkvu i sve predstave o Bogu koje su postavljene do sad. Nekako ne mogu da zamislim da je Bog tako sitnicav za pocetak a ne znam ni zasto bih verovala ljudima koji tumace njegovu rec ili postojanje ili sta god. Zasto je njihovo ovlascenje da to rade vece od mog? A i ne smatram da nam je svima dato isto. To sam vec negde pisala. Ako je meni dato da budem npr kurva a tebi neka milosrdna cica koja pomaze ljudima i na kraju se desi da ja budem kurva a ti i ne budes bas tako milosrdna kao sto ti je dato, po meni je tvoj greh veci. Eto, meni je tesko na primer da poverujem da je Juda bio izdajnik. Mislim da je on bio najveca faca od svih apostola i jedini dovoljno hrabar da ispuni ulogu koja mu je data. Davno sam se bavila time pa me ispravite ako gresim, ali zar nije prorokovana Isusova smrt? Ovo je svega ar razmisljanja iz perioda kada me je to zanimalo, ne bih sad da rastezem, objasnjavami da vas davim.

Ali nikako ne mogu da se slozim sa ranije iznesenim da se ljudi danas manje plase. Ja imam jednostavno utisak da danas ljudi mnogo vremena provode u strahu. Mozda to nisu strahovi tipa sprzice me munja, ali od osude drustva, od raznih neuspeha, od ostajanja samih sa sobom....

A sad da porucim rucak

Nije to bilo prorokovano po vec napisanom scenariju.. nego Bog kao nas Otac moye da predvidi kako ce svako od nas reagovati u odredjenoj situaciji, kao sto mi moyemo ya svoju decu..
Jedino On moye da doyvoli ili ne to sto bi neko da uradi ... ali ne bi bas sad o tome jer vec ynam kuda bi vodila tema i rasprava... a to ne volim...

_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Ivaj, molim te napiši autora knjige, zaintrigirala si me

< Poruku je uredio nencydrew -- 29.4.2011 15:48:01 >

E, pa meni se ne sviđa ta projekcija takvog Boga. Da je to neki tamo koji mi je dao život ali on odlučuje šta ću ja moći a šta ne sa tim životom, i ma koliko se ja trudim on će mi svakako servirati šta se njemu ćefne. I ono - treba da živim po njegovim pravilima. Takva projekcija , tj takvo predstavljanje Boga narodu je i nateralo ljude u to da veruju iz straha.
Kao i miš- odlučujem da ŽIVIM život, a ko će me dočekati kad izdahnem - videću. Ili neću ?
Svakako, ako me neko bude čekao, nek me sačeka sa kafom. Slađom. Pa ćemo se sve dogovoriti.

Ovi strahovi nemaju veze sa verovanjem ili ne-verovanjem u Boga. Primer: Cak ni bozije zapovesti ne brane da izadjes na ulicu i setas nag. To su ljudi propisali moralnim nacelima. Dakle u mnogim slucajevima Bog i drustvo ne "sude" po istoj osnovici.

Ja mislim da je crkva "servirala" takvog Boga, kog se treba plašiti, da bi vladala masom, a Bog nije takav.Nema straha, gde je ljubav

Pa upravo to, nNensi, opet se vraćamo na temu o vladarima iz senke koji su zaslužni za to serviranje.

Bubi, to nije Bog...To je tudja rec zapisana u Svetom pismu. Ti ne moras da verujes u tudju rec.
Ja sam vec jednom rekla, ja verujem u Boga, ali ne moram da prihvatim ono sto su ljudi propisali. Jedino sto mi se cini logicnim jesu zapovesti. Ako bolje pogledate najzdraviji pojedinci su oni koji ih postuju.
Inache, ne znam da li ste culi za  ostatke Egipcana i njihovih dvokolica u Crvenom moru? Egipatski agnostici kazu da su se te dvokolice tu uglavile jer su bile mnogo teske i da za vreme te kratkotrajne oseke nisu mogli da se izvuku i plima ih potopila.. Moze biti. Ali, mene zanima i ona druga strana. Cim postoje ti ostaci, znaci da je tacna i prica o Mojsiju i odlasku Jevreja iz Egipta. Zasto onda ne bi bilo tacno i predanje o Mojsijevoj gori? Svako od nas ce da bira u sta ce da veruje. A da postoje neobjesnjive stvari-postoje. Meni je neshvatljiva prica o Noju, a onda na planini Ararat stoji nasukana ogromna barka, prepuna fosila, sto govori da je pravljena od prirodnog materijala i pride ima ostataka zivotinja.

Verolino slazem se. Nisam strah vezivala sa verom u Boga. Ali mislim da ne vezano zbog koga ili cega se javljaju, ljudi zaista zive u strahu.

Neverujem nesto ni u te vladare iz senke i teorije zavere. Od svega toga najzanimljiviji mi je matrix Ja bih ustvari bas volela da imam razne moci pa da mogu da se zabavljam jos vise

Cuj nje A ja kao ne bih Nije zanimljivo biti vestica bez moci

Sad se sjetih one reklame za Coca Colu Zero: "Od vas me boli mozak..."

Verolino, nisam ni ja neki vampir. Do sada sam samo uspela da savladam boju i ladne ekstremitete

Hahhahahahahahahhahahhhahaha.........Ako je tako onda sam ja vampirasta vestica

Verolino, nije problem verujem li ja u tuđu reč, tuđeg Boga, mog Marsovca ili slično. Znači, nije problem u odluci (mojoj ili tuđoj) - verovati ili ne, već je meni lično problem ta projekcija i to opštenarodno pomirenje sa tako projektovanim Bogom, i gnušanje na mene, recimo, što mi se tako projektovan Bog ne dopada. Štaviše, briga me i šta mi misle drugi, ali me nervira što nam je mišljenje i poimanje svega postalo kao plastelin, pa nas modeluju tako lako da me boli mozak od tog saznanja.

Daaaaaaaaaaaa
Mene su poceli ljudi na nerviraju. Da imaju misljenje o necemu-to im je tesko, ali da dignu nos-to im je lako.
Ma lepo ja kazem, postali smo volovi na ularu.

I iskreno, sve više verujem u taj smak sveta na nivou psihe, meni se svakim danom sve više čini da se "smakujem" po malo.
Brate, nema više zdrave komunikacije, sve češće, kad dođem kući sa kafenisanja, a me muž pita "o čemu ste pametnome pričale" , ja samo beknem "mhmhhhm, ni o čemu ". Gladna sam inspirativnih priča, nadahnjujućih dijaloga, širenja vidika ... Glaaaadnaaa. A na prste jedne ruke mogu da prebrojim ljude koji mi bar na kratko mogu utoliti tu glad.
A sve češće odustajem od brojanja ljudi koji uopšte kontaju problematiku o kojoj pričam, pišem.

Razumem te.
Ja ozbiljno razmisljam da pocnem da pisem knjigu. Bar cu nesto konstruktivno raditi dok cekam prokleti posao.

Ja pišem neki mini-blog, kao neki dnevnik na fejsu. Ispraznim se kad mi "naleti". Nije Bog zna šta, ali meni znači. Zabeležavam na svoj način trenutke, ljude, događaje.
Pre par nedelja sam dobila divnu poruku od drugarice, a glasila je "drago mi je što još uvek imaš moć da od običnog sedenja na kauču u povečerje napraviš priču". To mi je bilo dovoljno da napunim bateije i žvrljam dalje sa istog kauča.

ja sam umnogome prestala da razmisljam opsirno o svemu tome,Bogu,ljudima,o tome koja je svrha i gde to idemo,i sta nas naposletku tamo ceka onog momenta kada sam pogledala film Zeitgeist,aj o ekonomiji i celoj toj prici,to se dalo i naslutiti,ali cinjenice o religiji su me ostavile bez txt-a..naposletku ispada da su obicni ljudi tj mi samo marionete na svakom polju...
no,na nama je kako cemo nase zivote da konstruisemo..a ja sam pre par godina kada sam lupila glavom o zod sbog svoje naivnosti i vere u ljude zavrsila sa tim nekim ljudima i sada pored sebe cuvam i negujem one odnose koji imaju smisla,koji vrede i koji se ne mere nicim drugim do iskrenim razgovorom,pa makar i iskrenom tisinom..u suprotnom bi me drugi ljudi isisali i od mene ne bi ostalo nista

Bubo,evo ja ti lajkujem post..
a citam te redovno na fejsu

bas zato kazem "negde", to gde zavisi od coveka

U potpunosti se slazem sa tobom.  I meni se nesto desilo, pre skoro 4 godine.  Sto me je okrenulo za 180 stepeni.  Ne kazem 360 jer ni pre toga nisam bila ne vernik, ali sada ZNAM da nesto ima.  Neko to zove Bogom, neko to zove Univerzumom, nije ni bitno.  Visa sila, visa i veca od nas, malih pacova, sigurno postoji.

Ja verujem u paralelne univerzume. Pogotovo nakon gledanja "Fringe" , oni su me dodatno potpalili.