Evo da i ja napisem svoje iskustvo ovde..
od samog pocetka nesto nije bilo uredu sa trudnocom a ja sam se nadala da je to samo greska lekara i da ce vreme pokazati moju malu mrvicu,ali na zalost ni posle 8 nedelja nije se video embrion u GM i poslali su me na kiretazu,pre dva dana sam sve zavrsila,osecam se dobro ali imam i neku prazninu u sebi koju pokusavam da ispunim pisanjem na rr i druzenjem sa ovim divnim zenama ovde...
nadam se da ce sledeci put biti sve ok i da se vise ni jedna od nas ne vrati na ovu temu puno pozdrava od mene...

Samo hrabro.Doći će sve na svoje.

_____________________________

I dodaj svetu malo boje, čudo moje.....

Ciao,da li je ko od vas radio pretrage poslije1 spontanog i 1 biohemiske trudnoće...Mene sa šalju na kariotip mene i supruga!!!

slali su i mene i supruga nakon prvog spontanog i gomile testova koji su svi bili ok. Nije loše da se i taj kariotip uradi, ali mislim da pre toga treba proveriti i druge stvari - npr hormone, spermogram....
Da li ti je dr reko zašto te šalje na kariotip?

Hormoni ok, Spermogram Normospermia 80% pokret. Klamidija,mikopl..Uredno,bris uretre uredan,spermokultura uredna,Štitna u redu
Ja baš i ne znam zašto me šalje,jer sam zahtjevala da krenemo još neke analize...
Za 4 godine braka i prošla sve i svašta,u junu spontani,sada biohemiska

meni je moj dr reko da šalju na te neke analiz kad više neznaju šta dalje.

Možda da promeniš lekara.
Da li si radila HSG? I možda ne bi bilo loše da odradiš one analize za trombofilije, trombocitopenije i slično.

Nema potrebe za HSG još,u februvaru odradila dijagnostičku laparoskopiju i histeroskopiju...Slučaj za razmatranje zar ne...E sada na trombofiliju nisu slali..Vidjet ću kada prođemo genetsko savjetovanje i vađenje krvi..

i na kraju će biti:"Nije vam ništa. Samo se opustite" A tebi posle svega dodje da ih podaviš!

Baš tako a godine sva sreća ne idu sve smo mlađe i mlađe I još kao rano vam je raditi bilo šta na osnovu 1 spontanog pa to nije ništa dođe mi da ih ggggrrrrrrrrrrrrrrrrr

Meni je ph nalaz dobar, u smislu da nema neke ozbiljnije patologije koja bi zahtevala dalja i posebna istrazivanja, dijagnosticka naravno. Onda mi jedino preostaje da su virusi u pitanju, jer sam se odmah nakon kiretaze, razbolela...
Sada sam dobro, i drzim se. Vodim racuna o svom zdravlju,i gledam da ne gubim nadu. samo cekam taj mesecni ciklus da me zasasave hormoni pa da se sve zajedno druzimo na "onoj"temi

Uh i ja jedva čekam

Pridruzujem se

Samo da napise jednus tvar svim zenema koje su imale spontani,koje vec imaju jedno dete,ili ga nemaju.jednoj mojoj drugarici su se desila dva izmedju dva deteta.radila je milion analila i upornoscu doktora stigla i do genetike da bi se ispostavilo da joj jedan par hromozoma(muski ili zenski) nije u redu i da svaka trudnoca ima 50:50% sanse da uspe odnosno ne uspe.

To sa hromozomima ume da bude zeznuto... zato se oni ponkad i desavaju, mislim ti spontani. Nauka je pokazala ( namerno necu reci "dokazala") da kada se neke replikacije ne dese kako treba , organizam to sam odbaci, cesto je potrebno vise tih ponovnih (nanovo i NA NOVO) trudnoca da bi sve bilo kako treba.
Ja sam jedno vreme mislila da je stres bio moj definitivni okidac( jer ga je bilo), ali sada se trudim da uopste ne razmisljam o tome, i to isto savetujem svima vama. Ne treba se previse baviti time,( ali ako vas doktor misli da treba to onda treba ispostovati), psiholoski se ne opterecivati, jer su to onda samo negativne afirmacije koje u nama bude fenotipske promene. Budemo uznemirene i strahujemo, samim tim sebi narusavamo zdravlje. Treba se, kako ono kazu ginekolozi "opustiti" , a ja kazem PUSTITI sve sto je bilo da ode, da NE zaboravimo, ali da izvucemo ono sto nas iz toga cini jacom, snaznijom osobom, da ne budemo kukavice i strahujemo za svaku sledecu trudnocu kad se desi..Treba verovati u sebe, to je ono sto nas tera da zivimo., jer mi cemo biti majke, I TO KAKVE!!!

Svaka ti čast Mimi na tekstu,čista 10

Pozdrav svim hrabrim mamama!
Nisam do sad videla da je neka od vas imala sličnu situaciju... Ja sam pre nekoliko dana na redovnom ctg-u saznala da mojoj bebi više ne kuca srce.Trudnoća je bila uredna, bez problema. Termin mi je bio za 5 dana. Punih 39 nedelja sam bila trudna. Naravno, odmah sam otišla u porodilište da se porodim,prirodno, jer je ovde takva praksa.
Ne mogu opisati svoju tugu dok sam bila u porođajnoj sali okružena drugim trudnicama. One su znale da će posle velikih muka i bolova čuti glasić svoje bebice. Ja sam samo čekala da se noćna mora završi,bez reči "Bravo mama, čestitamo!..." Sve vreme porođaja sam plakala...
Od tada je prošlo 5 dana, i dalje često plačem. Nikakva uteha mi ne treba, samo hoću mir, da sama sa sobom pregrmim ovaj težak period, najteži u svom životu..
Kako ste se vi borile sa tugom? Da li vam je prijalo društvo ili samoća?

Roze mindjuse

Ja sam izgubila bebu u 23. nedelji. Infekcija. Bilo je strasno i mislila sam da bol nikada nece proci ali posle skoro godinu dana skupili smo snagu da ponovo pokusamo

Majared, tebe odavno nije bilo , secam se, bile smo zajedno u tromesecjima. Zao mi je sto se sve tako zavrsilo
Zelim ti da sto pre zatrudnis , i ugledas tvog malog andjela, zasluzila si.

roze mindjuse, zao mi je mnogo  a jos mi je zalije sto teraju zene da se prirodno porode u takvim slucajevima. to mi je skroz nehumano

majared dugo se nismo srele i zao mi je sto te vidim u ovoj temi. nadam se da ce sledeci put biti srecan.

zao mi je

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Žao mi je. Nisam imala spontani, ali u takvim trenucima bi mi samo samoća prijala, bar neko vreme.

Svaki gubitak je tezak ali ne mogu da zamislim da to bude uoci porodjaja u 39 nedelji
Zelim ti da sto pre prebrodis bol koju osecas i da skupis snage da krenes dalje...
da li su ti rekli razlog zasto se to desilo?

Hvala Vam!
Još uvek ne znamo šta se tačno dogodilo, rečeno mi je da je bebi stalo srce.Nalaz sa obdukcije se čeka mesec dana
"Ne možemo mi tu ništa, ponekad se tako dogodi, možda je bilo nešto na ćelijskom nivou, eto sve analize do sad su bile savršene.... Nemojte biti tužni (??) mladi ste, imaćete Vi još dece..." reče meni načelnik porodilišta, a ja ležim na porođajnom stolu i duša mi se kida. Tuga..
Ne znam da li je to odbrambeni mehanizam ali već razmišljam o narednoj trudnoći. Tako mi je lakše da preživim ovu tragediju...