Odojčetu treba miran i nežan roditeljski pristup. Tok modernog života je brz. Da bi se odojče osećalo dobro, roditelji moraju da prilagode svoj način života novom članu porodice. Usporite tempo! Tako ćete ranije i bolje primetiti sitne signale kojima vam beba poručuje svoje želje i potrebe. Odgovarajući na njih bolje ćete doprineti razvoju zdravog odnosa i povezanosti. To je, u stvari, početak komunikacije između vas i bebe.

Još je rano da se govori o razmaženom detetu, jer su njegove želje još uvek jednake njegovim potrebama. Stoga ga nećete razmaziti ako odgovarate na njegov plač i umirujete ga.

Odojčetu treba barem jedna voljena osoba sa kojom može da razvije poseban odnos. Obično je to mama. Odnos pun ljubavi i brižna nega omogućavaju mu da se oseća sigurno i prihvaćeno. Pri tome, u prvoj godini odnos pun ljubavi potreban je i za pravilan socijalni, emocionalni i mentalni razvoj. Upamtite da su ta pozitivna iskustva nezamenljivo životno blago.

Za odojče najbolja hrana je majčino mleko, koje u prvih četiri do šest meseci zadovoljava kompletne potrebe odojčeta, osim potrebe za vitaminom D koji treba dodavati da bi se sprečila pojava rahitisa. Tokom svakog pojedinačnog hranjenja sastav mleka se menja: na početku je mleko više vodeno da odojče utoli žeđ, zatim je gušće i bogatije kalorijama da bi se odojče zasitilo. Zato je važno da beba što bolje isprazni dojku, jer se time istovremeno podstiče stvaranje mleka. Ako niste uspeli da dojite ili vam je nestalo mleka, ne brinite! Vaše detence će uprkos tome izrasti u zdravog i čudesnog čoveka, baš kao i mnogi pre njega!

Odojče razlikuje dan i noć, više spava noću (oko 10 sati), a treba mu otprilike još tri dvosatna dremeža u toku dana. Većina odojčadi (pre svega dojenih) se noću budi jednom do dva puta, zbog hranjenja. Neki već spavaju 6 sati u komadu. U ovom mesecu verovatno ćete primetiti da je odojče oblikovalo svoj ritam spavanja i budnosti. Dnevne odmore ima otprilike u isto vreme svaki dan. Uveče ima svoj sat za spavanje, i ujutru sat za buđenje. Ako je izrazito aktivno u vreme kada bi trebalo već da spava, razmislite da li je možda preumorno, jer njegova neobična dinamika može biti posledica umora. Veoma umorne bebe često teže zaspu i nemirnije spavaju.

Osmeh vašeg deteta više nije “bezub”! Ako ustašca krasi neki novi zub odmah počnite da ga čistite. Neka pranje zuba bude igra! Tako ćete mu ga približiti, i odojče će naučiti da je to važna svakodnevna aktivnost. Neka mališan pokuša sam da opere zubiće, a vi dovršite čišćenje. Pri izboru četkice za zube poštujte uputstva proizvođača, a kod prvih zubića pomozite sebi koristeći gazu obmotanu oko vašeg prsta.

Poverenje u roditelje je najvažniji temelj emocionalnog i socijalnog razvoja svakog deteta. Bez poverenja, dete ne može da se oseća sigurno i voljeno. Za razvoj kvalitetnog odnosa i poverenja treba da se trudite još od rođenja. To možete postići zadovoljavanjem odojčetovih osnovnih potreba. Ako se roditelji odazovu na plač, nahrane ga i brižno neguju, odojče se oseća sigurno i voljeno. Na taj način počinje da veruje roditeljima. Odojče se ne rađa sa osećajem ljubavi, jer pri rođenju nije svesno da je odvojena osoba od majke. Vremenom se nauči da voli roditelje odlučnom i neograničenom strašću, koja ne može da se poredi ni sa jednom drugom ljubavi.

U osmom mesecu života detetu treba uz mleko dodavati i druge namirnice. Naravno, pri uvođenju mešane hrane nastavljamo sa dojenjem ili hranjenjem na flašicu. Preporučljivo je uvođenje pojedinačnih namirnica u malim količinama. U ishranu uvodimo samo jednu novu vrstu namirnica tj. novu namirnicu dodajemo već isprobanim namirnicama na svaka 3 do 4 dana, da bismo pri mogućoj reakciji na hranu odmah znali šta je uzrok. U prvoj godini treba ograničiti upotrebu soli ili dodavanje šećera.

Alergija na hranu može izazvati reakciju organa za varenje (slabost, povraćanje, proliv), promene na koži (osip), a vrlo retko i teškoće u disanju (curenje nosa, teško disanje).

Oko osmog meseca odojče počinje intenzivnije da pokazuje svoja osećanja i veoma uživa u zagrljajima i maženju. Kombinacijom glasova, pokreta i facijalne mimike izražava nezadovoljstvo, ljutnju, radost, interes, strah, iznenađenje... Veselje pokazuje i glasnim smehom i cičanjem. Zajedničko vreme namenite razgovoru. Slušajte svoje detence i odgovarajte mu rečima, kad god se oglasi ili nasmeje. Razveselićete ga ako pokušate da oponašate njegove glasove.

Vaše odojče počinje da se veselo kreće u prostoru, i vreme je za igračke koje može da gura pred sobom ili vuče za sobom (lopte, valjci, igračke na točkovima...). Ipak, najzanimljiviji su mu predmeti koje nađe dok puzi i istražuje. Pazite da odstranite sve moguće opasne predmete, zatvorite vrata i zaštitite stepenište. Posebno budite pažljivi i na otvaranje fioka da dete ne bi priklještilo svoje prstiće.

Zajedničkim čitanjem pokušajte da mu približite knjige. Za ovo doba primerene su slikovnice sa debelim kartonskim listovima, a posebno ćete mu privući pažnju knjižicama koje imaju skrivene sličice, jer će otvaranje sličica da probudi detetovu radoznalost. Izaberite slikovnice koje imaju jasne i šarene slike na kojima će biti stvari koje dete poznaje i koje su mu zanimljive. Pričajte mu o stvarima i ljudima iz knjiga, slušaće vas sa velikim interesovanjem.

Dete počinje da se osamostaljuje. Svesno je svojih sve većih sposobnosti i zato počinje da se opire vašoj pomoći, jer želi sve da uradi samo. Još uvek ne uspeva da uradi sve što poželi, što će često pokazivati nemirom i ljutnjom. Pojavljuje se i tvrdoglavost.

Dete koje se uz roditelje oseća sigurno, u novim situacijama tražiće njihovu pomoć i ugledaće se na njih. Ako roditelji reaguju sa strahom ili zabrinutošću, i dete će biti uplašeno i zaplakaće. Dete koje ima poverenja u roditelje, i sa njima ima topao i dobar odnos razviće zdravo samopouzdanje i znaće da ceni samo sebe. To će mu pomoći u suočavanju sa izazovima u životu i omogućiti da se dobro razume sa ljudima oko sebe.

U ovom periodu dete treba da počnete dobro da odgajate i da ga učite redu. Iako dete razume značenje reči NE, ne očekujte da će vas uvek poslušati. Vrlo je važno da kada dete opomenete da nešto ne sme i upotrebite reč NE, ostanete ozbiljni i da mu nakon toga ne popuštate. Ako se smešite dok mu govorite zabrane i ograničenja, te reči će izgubiti smisao.

Do 18. meseca mališan upotrebljava od pet do dvadeset reči, a razume ih mnogo više. Većina komunikacije još uvek je neverbalna. Kod zdravog deteta govor se razvija spontano, istovremeno sa emocionalnim i motoričkim razvojem, ako živi u okruženju u kome dobija dovoljno govornih podsticaja i razumevanja. Naučnici i pedijatri nisu usaglašeni u tome kada možete da očekujete prve reči vašeg deteta, a kada je vreme  za zabrinutost ako dete još uvek ne govori. Detetovu prvu reč očekujte od 7. do 15. meseca života, u retkim slučajevima nešto kasnije. Očekujte oko 50 reči između 18. i 30. meseca, i kombinacije reči između 16. i 30. mjeseca života. Prve smislene reči pojavljuju se nakon prve godine, pa sve do 18. meseca života. Dve reči zajedno najčešće se pojavljuju oko 14. meseca.

Vaše dete pije iz flašice? Ako je odgovor da, napunite je vodom, a ne sokom ili mlekom. Probajte da ga što pre odviknete od toga. Pre svega, štetno je ako dete zaspi sa flašicom u ustima, a pored toga može da se zagrcne. Slatka tečnost iz flašice sporije curi u detetova usta, i samim tim se u njima duže zadržava, razgrađuje se i menja u kiselinu koja izaziva oštećenje zubne gleđi i karijes od najranijeg djetinjstva. Ako detetu ne perete zube, sada je krajnje vreme da počnete. Neka kroz igru nauči da je redovna higijena usta važna.

Mišljenje o dvogodišnjacima je da su naporni. Ako im pomognemo u otkrivanju sveta oko njih, svi će profitirati, i roditelji i mališani. U ovoj godini dete doživljava ubrzani intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj. Ne samo da upoznaje svet oko sebe, nego i taj svet za njega sada dobija smisao.

U trećoj godini života dete se ugoji za otprilike 2 kg, a poraste od 6 do 8 cm.

Deca vrlo rado crtaju. Koriste svaku priliku, ili bolje rečeno svaku površinu, za crtanje. Čak i sveže ofarbane zidove. Kao prvo, treba da razumete zašto dete želi da crta po zidu. S jedne strane zato što obožava crtanje i želi da boji sve što mu dođe pod ruku. Sa druge strane, jer mu razvoj tela omogućava bolju kontrolu ruke kada je ona ispred njega, nego kada je na dole (npr. kada sedi za stolom). Ako ima ruku ispred tela njegova koordinacija između očiju i ruke mnogo je bolja. To za njega znači da će njegove umetničke kreacije biti preciznije i lepše, ako su nacrtane na zidu, nego na papiru koji je na stolu.

U ovom razdoblju vaše dete će zanimati odakle je došlo, kako je dospelo u majčin stomak i kako je izašlo iz njega. Detetova radoznalost je sve veća, stalno postavlja pitanja odakle dolaze deca. Mališanu o tome treba precizno i pravilno objašnjenje koje treba da mu date mirnim glasom. Možete da koristite i knjige, ali je važno da ih dete gleda u vašem prisustvu. Nemojte da ga ostavite samo jer neće razumeti sadržaj, i biće samo još više zbunjeno.

Sa detetom treba razgovarati tako da se ono oseti voljenim, jer upija sve što vidi, čuje ili oseća. Naše radnje i način na koji nešto uradimo ili izgovorimo ostave na detetu dugoročni trag i veliki pečat. Dete je kao sunđer, sve upija. Ponekad je bitnije na kakav način nešto kažemo, nego šta kažemo. Roditelji treba dete da prihvate onakvo kakvo je, a  ne kakvo bi oni želeli da bude. Ne poredite ga sa vršnjacima, jer će imati utisak da ga ne volite. Ako su takva poređenja česta, može da se desi da dete izraste u osobu koja će stalno tražiti, i kojoj će stalno biti potrebna, potvrda drugih ljudi. Pokažite mu da ga volite, iako ne uradi ništa posebno, i time mu poručite da se za ljubav ne treba dokazivati.

Mnogo dece u šestoj godini još uvek ima problema sa povremenim, ili čak redovnim, mokrenjem u krevet. Među njima ima više dečaka nego devojčica. Problem kod mokrenja je u tome što negativno utiče na detetovu samosvest i samopouzdanje. Dete se stidi, i zbog toga neće hteti da prespava kod drugara, da ode na putovanje sa drugom decom, jer ako mu se to dogoditi u prisustvu njegovih vršnjaka, jako će negativno uticati na njega.

Ako vam dete još uvek ne pomaže u kućnim poslovima, sada je krajnje vreme da ga naviknete na njih. Pokušajte da pravila napravite što zanimljivijim, slušajte muziku dok radite ili zapevajte zajedno sa detetom. Dete može da vam pomogne tako što će da složi veš, postavi i skloni sto posle jela, javi se na telefon, složi sudove u mašinu i izvadi ih napolje, zalije cveće, baci smeće, donese poštu... Ne zaboravite da mu zahvalite na pomoći. Recite mu koliko vam mnogo znači njegova pomoć, i podstičite ga da vam pomogne i ubuduće.

Iako su deca već “velika”, još uvek im treba dosta spavanja za pravilan razvoj. Koliko je to, zavisi od pojedinca, ali obavezno je da svako veče u isto vreme idu u krevet. Otprilike im noću treba od 9 do 11 sati sna. Deca koja ne spavaju dovoljno zaostaju u rastu, nervozna su, loše raspoložena i nedruželjubiva. Ona nisu toliko uspešna u školi, jer se njihov mozak nije dovoljno odmorio, i zbog toga im je mogućnost pamćenja smanjena. Ako imate probleme sa spavanjem deteta, razmislite da li vaše dete dovoljno boravi na svežem vazduhu. Poslepodnevna fizička aktivnost ili duga šetnja, ponekad naprave čuda.