Razvoj deteta: Zdravlje i nega
Sistematski pregled i vakcinacija
U Srbiji se u sklopu prevenitivne školske pedijatrije obavljaju 3 sistematska pregleda. Školarci su pregledani pre upisa u prvi razred, u šestom i u osmom razredu osnovne škole te u prvoj godini srednje škole i u prvoj godini studija.
Pedijatri na taj način prate celokupni fizički i duševni razvoj kao i bolesti deteta i kasnije mladih sve do kraja razdoblja rasta. Pročitajte Ringerajin kalendar vakcinacije.
U šestoj godini života odnosno prilikom pregleda za upis u školu dete je opet vakcinisano protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, te protiv difterije, tetanusa i dečije paralize.
Manjak sna vodi do problema
Ako detetu nedostaje san možda neće imati vidnih poteškoća, a one će se skupljati i postati teže na duži rok. Spavanje je naime vrlo bitno za neurološki razvoj. Stručnjaci upozoravaju da nezdrave navike spavanja mogu dovesti do kasnijih teškoća s koncentracijom u školi, a verojatno postoji i veza između manjka sna i hiperaktivnosti. Hronično nenaspavana deca izrastu u hronično nenaspavane odrasle, što nikako ne bi hteli da im priredite. Na taj način deca nisu zdrava i srećna, a nisu ni roditelji.
Bolovi rasta
U ranoj školskoj dobi često se pojavljuju takozvani bolovi rasta. Razlog za njih je još nepoznat, pretpostavlja se da su izvor bolova pokosnica, koštane srži, mišići i ligamenti. Pojavljuju se kada je dete u fazi najvećeg rasta, pogotovo kod živahne i nemirne dece. Dete oseća (jake) tupe bolove ili peckanje u potkolenici i listovima uveče kada dete pokuša da zaspi ili čak tokom spavanja.
Kod pojave bolova rasta detetu možete pomoći tako da masirate bolne noge unakrsnim pokretima od dole prema gore ili mu stavljate hladne obloge koje će ubrzati cirkulaciju te s tim ublažiti bol.
Prehlada
Prehlada je najčešće od svih oboljenja. Predškolska deca se razbole i do 12 puta godišnje, mlađi školarci su već nešto otporniji na viruse pa se razbole do 6 puta godišnje. Simptomi su peckanje u grlu, kijanje, sekret iz nosa koji je prvo voden i čist, a kasnije sluzavi i žuto-zeleni.
Dete naviknite na korišćenje papirnatih maramica, a zbog čestog brisanja kožu ispod nosa mažite nevenovom masti ili s majoranovim maslacem.
Recept za majoranov maslac:
100 g maslaca otopite i skinite s vrha penu. Dodajte sveže obrani majoran (najbolji je u septembru, malo pre cvetanja). I dobijeni maslac mešajte u vodenoj kupki pola sata. Nakon toga majoranov maslac ocedite kroz tanku gazu i dodajte nekoliko kapi majoranovog ulja koje možete da nabavite u apoteci. Time napunite flašicu i ostavite ga u frižideru, gde može da stoji do jedne godine. Dnevno ga tri do pet puta namažite ispod nosa.
Nežna dečija koža
Zbog nerazvijenosti potkožnog masnog tkiva osetljiva dečija koža ne može da se zaštiti sama. Detetovo lice, ruke i uši potrebno je da zimi zaštitite masnom kremom koja ne sadrži vodu (jer voda provodi hladnoću i još više iritira kožu). Na snegu kožu dodatno zaštitite s kremom sa zaštitom od sunca, jer se sunčevi zraci odbijaju na snegu i mogu uzrokovati opekotine. Ne treba upozoravati da je takva zaštitna krema potrebna i leti, ali moramo da vas upozorimo na prozračnu i laganu odeću koja treba da pokriva što veći deo kože i kvalitetne sunčane naočare i šešir sa širokim obodom za potpunu zaštitu lica, ušiju i vrata.
Potreba za vitaminima
Najbolji način za pokrivanje potreba za vitaminima je unošenje raznovrsne sveže hrane (povrće, voće, žitarice). Ravnomernom ishranom dete dobija sve potrebne vitamine i minerale. Ako vaše dete jede jednoličnu hranu i zabrinuti ste da ne dobija dovoljno vitamina, važno je da se posavetujete s detetovim odabranim lekarom i tek nakon toga dodajete vitaminske preparate.
Vitamini su nužno potrebni za rast i razvoj deteta. Manjak pojedinih vitamina može uzrokovati ozbiljne zdravstvene teškoće.
Nega bolesnog deteta
Kada se dete razboli većina roditelja pati zajedno s detetom. Još gore je ako je detetu potrebna hospitalizacija. Slušajte savet lekara i ne tražite mogućnosti kako da izbegnete hospitalizaciju. Trebate znati da vam je ne bi svetovao bez dobrog razloga.
Na dečijim odeljenjima posete roditelja tokom dana nisu ograničene. Uveče je potrebno da se rastanete od deteta jer u većini bolnica nema dovoljno mesta da bi roditelji mogli da ostanu uz dete. Ako ta mogućnost postoji, uz doplatu možete dobiti ležaj i hranu u sobi s detetom ili u posebnoj sobi koja je namenjena roditeljima. Obično više problema s detetovim boravkom u bolnici imaju roditelji nego deca sama. Barem u prisutnosti deteta treba da se ponašate se mirno, jer će vaše dete biti još tužnije ako vidi da su roditelji zabrinuti ili da mama plače. Trebate znati da se deca u većini slučajeva lako prilagođavaju i da u bolnici često upoznaju nove prijatelje. Većina dečijih odeljenja ima zaposlenu vaspitačicu i ima igraonicu. Čim je detetovo zdravlje malo bolje lekar dete otpušta kući. Obično je nakon lečenja u bolnici potrebna još nega kod kuće. Na kraju vas moramo još upozoriti da za vreme detetovog boravka u bolnici ne možete da koristite bolovanje zbog nege deteta.
Uzimanje lekova
Da bi dete uzelo potrebne lekove kada je bolesno ne trebate da postanete čarobnjak. Postoje puno lakši načini. Ako s detetom pregovarate, nećete ga naučiti šta želite. Svađanje će mu se možda činiti zabavno, pa će se svađati samo zbog toga. Isto tako nemojte da pokušavate da mu odvučete pažnju nekom drugom aktivnošću. Radije se skoncentrišite na to da ono mora da uzme lek. A ako neće ići probajte ponovno za nekoliko minuta.
Ako se dete opire, pitajte ga šta mu smeta, zašto ne želi da popije lek. Možda ga boli grlo, možda ima ranice u ustima. Objasnite mu da će mu lek pomoći. Možda mu smeta ukus. U apoteci se raspitajte ako je moguće da npr. umesto gorkog sirupa dobijete lek u tabletama.
Migrena
Neka deca pate zbog migrena. Stručnjaci kaže da od migrene pati svako dvadeseto dete. Prvi put se pojavljuju oko pete ili šeste godine i mogu da se ponavljaju. Ponekad od njih pate čak i dvogodišnjaci. Češće su kod dece čiji roditelji imaju iste probleme.
Ako vam vaše dete kaže da ga boli glava, budite oprezni. Pitajte ga kako ga boli glava, da li mu svetlo pojača bol. Pre posete lekaru neka dete proba da nacrta svoja osećanja - gdje i koliko jako ga boli glava. Ako dete priča da je bol sve gora, odmah posetite lekara.
Ako ste primetili da se glavobolja vašeg deteta ponavlja , zapisujte kada ga boli, koliko jako, koliko vremena i kako se dete ponašalo tokom boli. Ti podaci će biti ključni za lekarevu dijagnozu i moguće lečenje ako to bude potrebno.
1 do 4 nedelje
Dobro nam došlo drago novorođenče!
Novorođenče se prilagođava na život izvan materice, i u tom periodu je veoma osetljivo i potpuno zavisi od brige i nege roditelja. Prvi mesec je period upoznavanja i prilagođavanja porodice na novog člana. To je veoma lep i emotivan, ali uz to i veoma naporan period.
Prvu godinu, od rođenja pa do napunjene prve godine života, zovemo razdoblje BEBE. Prve četiri nedelje života dodatno definišemo i zovemo period NOVOROĐENČETA. Jedno malo novorođenče upravo držite u naručju!
Pročitaj više