Bebine pokrete ne treba ograničavati
Okretanje, puzanje na sve četiri, stajanje, hodanje, mentalni i socijalni razvoj, učenje hranjenja, počeci govora... Sve ovo i još mnogo toga su podvizi koji nas očekuju u prvoj godini života.
Kretanje znači slobodu za svako živo biće. Kretanje je od ključnog značaja i za ljude, jer nemogućnost kretanja znači zavisnost od nečije pomoći. Međutim, naši životi počinju upravo time što smo u velikoj meri zavisni od pomoći drugoga, odnosno od pomoći naših roditelja. Rađamo se u potpuno novo, nepoznato okruženje, gde se suočavamo sa ogromnim brojem izazova i sa stvarima i događajima sa kojima mnogi odrasli kasnije u životu ne bi mogli da se nose. Međutim, sve je to normalno i prirodno, pa je strah roditelja da njihovo dete neće moći da postigne samostalnost u pomenutim izazovima, bez njihove pomoći, potpuno nepotreban.
PROČITAJ JOŠ: Beba se ne okreće sa leđa na stomak
Omogućite svom detetu da se kreće, uz pravi izbor odeće
Pre rođenja, dete živi u okruženju koje je prostorno ograničeno, ali je slobodno i njegovi pokreti nisu ograničeni raznim veštački postavljenim preprekama, kao što su ležaljke, igrališta itd. Ono se kreće slobodno i po sopstvenom izboru. Međutim, u trenutku kada se dete rodi, u većini slučajeva mu se ova sloboda oduzima. Naravno, na neke stvari ne možemo uticati, a one su apsolutno neophodne, kao što su odeća, pelene i slično. Međutim, možemo birati materijale koji su pogodniji za kretanje deteta, kao što su rastegljive, prozračne tkanine i, pre svega, odeća koja je dovoljno velika da ne ometa kretanje. Manje pogodne su nerastegljive farmerke, somot i drugi tvrdi i nerastegljivi materijali koji ometaju kretanje.
Podizanje uzglavlja kreveta - bolje ne!
U nekim porodilištima se dešava i da novorođenčad nisu stavljena u potpuno horizontalni, ležeći položaj u svojim krevetićima, već su stavljena u blago podignut (45°) položaj. Kažu da je to da bi se sprečilo bjuckanje. Međutim, položaj bebe nije razlog što beba bljucka, već se uzrok mora tražiti negde drugde. Obično je uzrokovano nižom tenzijom mišića (hipotonijom), koja utiče i na mišiće sfinktera želuca. Naravno, krivci mogu biti i razne bolesti ili poremećaji. Dakle, bljuckanje je potrebno rešavati na druge načine, a ne podizanjem uzglavlja kreveta i slično.
PROČITAJ JOŠ: Čuvajte bebinu kičmu - NE STAVLJAJTE BEBU PRERANO DA SEDI
Dete treba da leži na ravnoj površini!
Ograničavanje pokreta i neprirodni položaji deteta se nastavljaju čak i kada roditelji dovedu novorođenčad kući iz bolnice. Roditelji sa najboljim namerama smeštaju decu u ležaljke, koje su takođe postavljene u podignutom položaju (45°), kako bi detetu bilo lakše da prati šta se dešava oko njega i da uvek vidi gde su roditelji. Međutim, to detetu uskraćuje mogućnost slobodnog kretanja i sopstvenih odluka o kretanju.
Takođe, u uspravnom položaju, beba ne dobija potreban osećaj težine na vratu i ramenima, kroz koji gradi poravnanje glave i celog tela. U uspravnom položaju, bez aktivne pomoći roditeljskih ruku, beba nije u stanju da održi centar i kvalitetno poravnanje dok sama ne sedne. Ovo se odnosi i na sve ostale sprave koje podstiču sedenje i uspravan položaj, jer to smanjuje kvalitet njenog držanja.
Najbolje je da roditelji svoje bebe postave na ravnu, čvrstu i neklizajuću površinu, gde im je omogućeno slobodno kretanje i mogućnost spontanog napredovanja (okretanje, puzanje na sve četiri, stajanje, hodanje itd.), kada je dete za to spremno. Takođe, sprečavanje deteta, ili obeshrabrivanje deteta da radi stvari koje već može samostalno, ometa razvoj deteta u svim oblastima. Potrebno je pustiti dete da radi stvari koje je u stanju da uradi i dati mu slobodu jer će se samo na taj način naučiti samostalnosti i autonomiji.
Izvor: Ringaraja.net
| Špela Gorenc Jazbec je diplomirani fizioterapeut za razvojni i neurološki tretman i autorka priručnika o bebi handlingu i veb stranice www.baby-handling.com. |
Gibanje za vsako živo bitje pomeni svobodo. Tudi za človeka je gibanje ključnega pomena, saj nezmožnost gibanja pomeni odvisnost od tuje pomoči. Vendar se naše življenje začne ravno s tem, da smo v veliki meri odvisni od tuje pomoči oziroma od pomoči svojih staršev. Rodimo se v popolnoma novo, neznano okolje, kjer nas čaka ogromno izzivov in soočenj s stvarmi in dogodki, katerim marsikdo kasneje v življenju ne bi bil kos. Vendar je vse to normalno in naravno, zato je strah staršev, da otrok brez njihove pomoči ne bo mogel doseči neodvisnosti pri prej omenjenih izzivih popolnoma odveč.
Pred rojstvom otrok živi v okolju, ki je prostorsko omejen, vendar je svoboden in mu gibanja ne omejujemo z raznimi umetno postavljenimi ovirami, kot so ležalniki, stajice … Giba se svobodno in po lastni izbiri. V trenutku ko se otrok rodi, pa mu je v večini primerov ta možnost odvzeta. Na nekatere stvari seveda ne moremo vplivati in so nujno potrebne, kot so obleka, pleničke in podobno. Pa vendar lahko izberemo materiale, ki so bolj primerni za gibanje otroka, kot so raztegljive, zračne tkanine in predvsem dovolj velika oblačila, da ne ovirajo gibanja. Med manj primerne pa štejemo neraztegljiv jeans, žamet in še druge trde in neraztegljive materiale, ki ovirajo gibanje.
Ponekod v porodnišnicah se dogaja tudi, da novorojenčkov v posteljicah ne dajejo v popolnoma vodoraven, ležeč položaj, vendar jih položijo v rahlo dvignjen (45°) položaj. Pravijo, da s tem želijo preprečiti polivanje. Vendar za polivanje nikakor ni kriv položaj otroka, temveč je vzrok potrebno poiskati drugje. Ponavadi je za polivanje kriva nižja mišična napetost (hipotonija), ki vpliva tudi na mišice zapiralke želodca. Lahko pa so seveda krive tudi kakšne druge bolezni ali motnje. Tako, da je polivanje potrebno reševati na druge načine, ne pa z dvigovanjem vzglavja in podobno.
Omejevanje gibanja in nenaravni položaji otroka se nadaljujejo tudi ko starši svoje novorojenčke prinesejo domov iz porodnišnice. Starši z najboljšim namenom svoje otroke polagajo v ležalnike, ki so prav tako postavljeni v dvignjen položaj (45°), z namenom da bo otrok lažje spremljal dogajanje okoli sebe in da bo vedno videl kje so starši. Vendar s tem otroku odvzamemo možnost svobodnega gibanja in lastne odločitve o gibanju. Prav tako dojenček v pokončnem položaju ne dobi potrebnega občutka teže na vratni del in predel ramen, preko katerega si gradi izravnavo glave in celega telesa. V pokončnem položaju, brez aktivne pomoči rok staršev, dojenček, dokler se sam ne usede ni zmožen vzdrževanja sredine in kakovostne izravnave. To velja tudi za vse druge pripomočke, ki vzpodbujajo sedenje in pokončen položaj, saj mu s tem odvzamemo kakovost drže.
Zato je najbolje, da starši svoje dojenčke, položijo na ravno, čvrsto in nedrsečo podlago, kjer jim je dovoljeno svobodno gibanje in možnost spontanega napredovanja (obračanje, plazenje po vseh štirih, stoja, hoja …), takrat ko je otrok na to pripravljen. Tudi branjenje otroku, oziroma odvračanje otroka , da dela stvari, ki jih je že zmožen narediti sam, zavira otrokov razvoj na vseh področjih. Otroku je potrebno pustiti, da dela stvari, ki jih je zmožen in mu pri tem pustiti prosto pot, saj se bo le tako naučil samostojnosti in neodvisnosti.
Špela Gorenc Jazbec je diplomirana fizioterapevtka razvojno-nevrološke obravnave in avtorica priročnika o Pravilnem ravnanju z dojenčkom ter spletne strani www.baby-handling.com.
