Božiji dar: Moja porođajna priča
5.4.2023
Doktorka je savetovala strogo mirovanje, napolju se budila priroda, ja sam se radovala i vrištala u sebi istovremeno zbog straha od porođaja, a onda je usledila noć koju ću pamtiti dok sam živa.
Tog dana osvanula je samo njena zora i sunce je izašlo zbog nje. Foto: Freepik.com
DETALJI
Ringerajin korisnik: Božiji dar
Datum: jul 2022.
Tip porođaja: carski rez
Broj dana u porodilištu: 7
Porodilište: GAK Višegradska, Beograd
Ocena porodilišta: 5
Komentar ocene: Da mogu, dala bih ocenu 10!
PRIČA O MOM POROĐAJU
Kako se naziva neko ko vam daruje najveću sreću? I kako se naziva taj isti neko ko o vama brine tokom cele trudnoće iz koje posle mnogo muka izlazite kao pobednik?
Ne znam. Ja sam je nazvala anđelom čuvarom. Nju i sve njene kolege. Ali ona u mom životu ima zaista posebno mesto.
Ne znam. Ja sam je nazvala anđelom čuvarom. Nju i sve njene kolege. Ali ona u mom životu ima zaista posebno mesto.
Moja priča počinje sa strepnjom, rizičnom trudnoćom i krvarenjem na samom početku. Sve nakon toga bila je zebnja, grč, predah, panika, kolaps... Kontakt sa njom ostvarila sam preko prijateljice. Želela sam da vodim trudnoću privatno i želela sam lekara kome mogu da verujem.
Doktorka po imenu Aleksandra Gudović je moje poverenje osvojila odmah i zahvaljujući njoj sve se završilo dobro.
Doktorka je savetovala strogo mirovanje, napolju se budila priroda, ja sam se radovala i vrištala u sebi istovremeno zbog straha od porođaja, a onda je usledila noć koju ću pamtiti dok sam živa.
U Višegradsku sam primljena sa povišenim pulsom i pritiskom, u sred vikenda. Ne mogu rečima da opišem svoj strah od osoblja jer sam se tokom trudnoće najviše bojala akušerskog nasilja. Međutim, ono što sam ja doživela ne bi stalo ni u tri knjige.
Šta sam doživela? Doživela sam beskrajnu saosećajnost od lekara. Ogromnu podršku od babica. Pogled topline od spremačica. Ruku spasa od čitavog osoblja koje je radilo te noći u Višegradskoj i žao mi je što ne znam imena svih jer od mene zaslužuju najveću zahvalnost.
Iste noći sam bez telefona prebačena u porodilište u 32. nedelji trudnoće. Na sreću, moja beba i ja smo se do jutra stabilizovale i porođaja nije bilo. Moram da napomenem da svoju doktorku nisam zvala, a moj muž nije imao njen broj telefona.
Ostavljena sam da ležim na patologiji trudnoće, dijagnoze su se nizale jedna za drugom, ali nikada neću zaboraviti taj ponedeljak nakon vizite. U sobu je kao i uvek nasmejana ušla dr Aleksandra i pozdravila sve trudnice. Tu sreću koju sam doživela zato što znam da nisam sama ne mogu da opišem, niti mogu da objasnim kako su na mene delovale njene reči ohrabrenja.
Praksa patologije trudnoće su višekratne hospitalizacije i do kraja trudnoće sam išla kući na po par dana i vraćala se nazad, ljubaznoj načelnici Miroslavi Gojnić, brižnim doktorima Aleksandru Dmitroviću, Aleksandru Jovanoviću i doktorki Dušici Kocijanić. O empatičnim sestrama koje rade na tom odeljenju imam samo najlepše reči. Hvala vam za svaki osmeh, pomoć pri ustajanju i svaku reč utehe!
Dve nedelje pre termina odlučeno je da ću se poroditi carskim rezom, a ja sam, iskreno, bila srećna zbog toga. Sećam se da sam pozvala doktorku i pitala je da li ona uopšte radi tog dana kada je zakazan carski rez, a ona mi je odgovorila:"Pa ja ti radim... ako želiš", a ja sam u tom trenutku osetila najveće olakšanje u životu.
Posebno bih naglasila njene svakodnevne posete, poruke i pozive, ali i interesovanje o mom stanju. Znate li šta jednoj trudnici znači kada joj u viziti kažu:"Videli smo Vam doktorku i opet je pitala za Vas!" Ona je zaista Bogom dano stvorenje koje svoj posao radi savesno i odgovorno.
Došao je i dan porođaja. Strah, iščekivanje, neizvesnost...
Osoblje u sali?
Pa ne znam šta da vam kažem, uspeli su da me nasmeju i oraspolože iako sam bila jako gladna (a znate kako je to u trudnoći). Bili su divni.
Moja doktorka se pojavila. Oči su joj se smejale i bile pune nade. Verujte mi, u tom momentu, ona mi je bila sve pored bebe koju sam rodila tog dana.
Legla sam na sto, brzo su me uspavali. Ne znam šta je dalje bilo.
Prebačena sam na odeljenje carskih rezova. To je mesto sa najdivnijim babicama, sa najpožrtvovanijim sestrama. Ne znam im imena i opet mi je žao zbog toga. Sećam se predivne glavne sestre, žene koju smo mi porodilje zvale majkom jer se tako prema nama i odnosila.
Trenutak kada sam upoznala svoju bebu ne umem da pretočim u reči. Znala sam da više nisam sama, da se sve promenilo i da je život dobio jedan drugačiji smisao. Tog dana osvanula je samo njena zora i sunce je izašlo zbog nje. Zbog moje Doroteje.
Hvala Vam, draga doktorka Aleksandra, što ste mi pomogli da na svet donesem biće kome ne mogu da prestanem da se divim. Hvala Vam što niste odustali ni onda kada sam ja već bila premorena. I hvala Vam što ste baš Vi moj ginekolog!
Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? |
