Program Bejbi frendli mame doživljavaju kao „mučenje“ i sebe i bebe. Nažalost, često su to lično iskusile, ili su od prijateljica čule kako su odmah posle porođaja, iscrpljene i umorne, morale same da se brinu o bebi.

 

Nažalost, takva, uglavnom odomaćena praksa u našim porodilištima, nema veze s pravim „Bejbi frendli“ programom, koji se od 1991. primenjuje u mnogim svetskim porodilištima. Prvi dani sa bebom u porodilištu ne bi trebalo da se provedu u suzama.

Program su uspostavili UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija, s ciljem da se poveća procenat dojenja, koji je tada u gotovo svim zemljama razvijenog sveta bio alarmantno nizak. Iako smo sisari, prinuđeni smo da tu veštinu ponovo učimo, a jedan od načina da se podstakne dojenje je „Bejbi frendli “. Njegova osnova je program „10 koraka do uspešnog dojenja“, što je, u stvari, niz uputstava porodilištima kao da dobrom praksom od samog početka pomognu dojenje. Uz to, porodilištima je zabranjeno da dele besplatne uzorke adaptiranog mleka ili hrane bebe na flašicu, a dužna su da aktivno rade na uspostavljanju dojenja kroz:

10 koraka do uspešnog dojenja

1. Sva porodilišta, bolnice i domovi zdravlja moraju da imaju vidno istaknut program zaštite i promocije dojenja i da o njemu znaju svi zaposleni.
2. Svi zaposleni moraju da prođu obuku potrebnu za promociju dojenja i primenu ovog programa. Tim stručnjaka koji čine akušer – ginekolog, babica i pedijatar:
3. Majkama moraju da pomognu da započnu dojenje najkasnije pola sata po porođaju, ako su i majka i beba dobro.
4. Dužan je da sve trudnice na vreme upozna sa prednostima dojenja i načinima kako da uspešno doje.
5. Treba da pookaže majkama u porodilištu kako da doje, kako da održe mleko ili reše probleme s dojenjem i kako da održe mleko čak i ako su razdvojene od bebe.
6. Novorođenčetu ne treba da dodaje nikakvo drugo mleko ni vodu, osim kada je to medicinski opravdano.
7. Treba da omogući majci i bebi zajednički boravak 24 sata dnevno, uz stručnu pomoć.
8. Treba da podstiče dojenje na zahtev novorođenčeta, a ne na „satnicu“.
9. Tregba da isključi flašice i laže varalice. U slučaju da se detetu daje adaptirano mleko, to se radi šoljicom, kašičicom ili specijalnim sistemima koji što više imitiraju dojenje.
10. Treba da podstiče osnivanje grupa za podršku dojenju i na njih upućuju majke po izlasku iz porodilišta.

Kakva je korist od svega toga:

• Dokazano je da je početak dojenja uspešniji što se ranije ostvari, idealno odmah po rođenju. Tek rođena beba u stanju je da sama dopuzi do dojke i krene da sisa! Prvo mleko, kolostrum, „prva je vakcina“ koju beba prima, jer je prepuno imunoglobulina i zaštitnih faktora.
• Kontakt „koža na kožu“ majke i deteta, prijatna atmosfera i stalno prisustvo majke, njenog mirisa, osim što osigurava lakši i lepši početak, olakšava novorođenčetu da se bolje adaptira na nagli prelaz iz majčinog stomaka u novu, nepoznatu sredinu.
• Majke dobijaju mnogo više samopouzdanja i vere da mogu da doje, i sprečavaju se mnogobrojni problemi s dojenjem koji mogu da se jave – mastitis, nepravilan položaj na dojci, neefikasno sisanje, nedovoljno mleka...
• Štiti se zdravlje bebe i majke, jer su brojna istraživanja pokazala da dojene bebe imaju mnogo bolji „zdravstveni karton“  nego one hranjene veštačkim mlekom. A kod majki je znatno smanjen rizik od nekih vrsta kancera, osteoporoze i drugih bolesti.
• Majka koja je stalno s detetom ima bolji uvid u njegove potrebe i oseća se kompetentnije i samopouzdanije.
• Ni ekonomska korist nije zanemarljiva, jer je adaptirano mleko veliki izdatak. A i sa stanovišta države i poslodavca ušteda je vidljiva, jer dojena deca su ređe bolesna, pa je i potreba za bolovanjem manja.

„Bejbi frendli“ nije:

• Insistiranje da beba bude kod majke, čak i ako se majka ne oseća dobro. U tom slučaju može se beba odneti dok se mama ne odmori, ali se izbegava njeno dohranjivanje.
• Prepuštanje celokupne brige o bebi (presvlačenje, dojenje, kupanje) majci. Poenta je da se majke obuče da ove stvari mogu da obavljaju samostalno kad dođu kući.
• Smanjivanje samopouzdanja majkama izjavama kako nemaju mleka, kako su im bradavice uvučene i slično. Osoblje je dužno da pomogne majkama oko dojenja i uputi ih na sve moguće probleme, ali i načine kako da ih prevaziđu.
• Višesatno čekanje da beba i mama budu zajedno, uprkos tome što su obe zdrave i nema medicinskih prepreka.

NAPOMENA: Drage buduće mame, imate sva prava na dostojanstven i primeren tretman tokom porođaja i nakon njega. Zato se naoružajte znanjem, saznajte koja su vaša prava i ne ustručavajte se da pitate sve što vas zanima. Uvek će se naći neko ko će želeti da vam izađe u susret i pomogne.

Tek nas čeka „reforma“ porodilišta

 

Mada je ovaj program 1995. godine uveden u većinu naših porodilišta, praksa nikada nije zaživela i on je zamro, ili se primenjivao nakaradno, čime je više odbijao porodilje nego što im je pomagao. To je potvrdio i izveštaj stranih evaluatorki, koje su boravile u našim porodilištima. Krajem 2009. Ministarstvo zdravlja formiralo je Radnu grupu, s ciljem da se ovaj program kao „Bejbi frendli plus“ ponovo uvede u porodilišta. Cela akcija je pod pokroviteljstvom UNICEF-a pa se nadamo da će se buduće mame u Srbiji konačno porađati u porodilištima koja su prijatelji beba, ali i mama.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na sajtu Baby planeta!