Mnogi roditelji misle da je najbolje da svako dete ima svoju sobu. Nije, međutim, uvek tako. Često se dešava da roditelji spavaju na trosedu na razvlačenje u dnevnoj sobi da bi svako dete imalo svoju sobu.

Svako u svoju sobu!

Ako su deca različitog pola. Dok su deca mala, mogu da dele sobu, ali kako rastu, njihove igre i interesovanje počinju sve više da se razlikuju i onda zajednička soba može da postane problem. To naročito dolazi do izražaja kad starije dete uđe u pubertet, pošto je osećaj stida u tom uzrastu naročito izražen.

Ako je velika razlika u godinama. I u tom slučaju njihova interesovanja su toliko različita da je „kohabitacija“ vrlo teška. Nije, međutim, nemoguća, ali samo pod uslovom da se starije dete naoruža strpljenjem, a mlađe nauči da poštuje određena pravila.

- Ako se deca često svađaju. Dva brata ili dve sestre ponekad prolaze kroz periode čestih sukoba. Ako je to slučaj sa vašom decom, najbolje bi bilo da svako ima svoj kutak.

- Ako deca to traže. Ako ste u mogućnosti, nema razloga da im ne izađete u susret.

Foto: Freepik.com

Prednosti zajedničke sobe

Ako su deca istog pola i približno istog uzrasta, zajednička soba ima niz prednosti.

- Lakše će se izboriti s noćnim „demonima“. Sva deca u uzrastu od dve do 10 godina plaše se mraka. Kad vas je dvoje, dva puta ste jači u borbi protiv „čudovišta koja se kriju ispod kreveta“ i „lopova u ormanu“! Deca će se osećati sigurnije i silno će se zabavljati.

- Uče da pregovaraju i dele. Kad sa nekim delimo sobu, moramo da mu napravimo mesta, ne možemo sav prostor da prigrabimo za sebe. Deca se tako uče solidarnosti.

- Udvostručuje se broj igračaka. Pošto je dečija soba mesto gde se drže igračke, ako se ona deli s bratom ili sestrom, broj igračaka se udvostručuje. A i drugar za igru je uvek na dohvat ruke!

- Uče da poštuju druge. Kad deca dele sobu, ona uče da poštuju druge, njihovu privatnost, tajne, ritam, navike...