Opekotine, sunčanica, toplotni udar, ubodi insekata, povrede, letnje viroze... uz uživanje i odmor na plaži, to je sastavni deo leta.

Dobro je pripremiti se za sve izazove uz pomoć saveta pedijatra.

 

Opekotine

Opekotine su posledica nedovoljne zaštite od sunca i predugog izlaganja sunčevim zracima kada su one najjače. Detetu ćete pomoći ako ga okupate u mlakoj vodi, a opekotine prekrijete hladnim oblogama. Da smanjite osećaj pečenja i boli, a ponekad i povišenu telesnu temperaturu, najbolje je dati lek na bazi paracetamola. Na tržištu su dostupni i gelovi koji kožu hlade i donose olakšanje malom detetu.

 

Sunčanica

Sunčanica je najčešće posledica duge igre na plaži bez odgovarajuće zaštite ili predugog izlaganja bebe na suncu bez kapice. Dolazi do edema mozga pa će veće dete patiti od glavobolje dok će manje dete biti izrazito uznemireno uz visoku temperaturu, povraćanje i dehidrataciju.

Prva pomoć je smeštaj deteta u zamračenu, klimatiziovanu prostoriju, stavljanje hladnih obloga na glavu, davanje sredstva za uklanjanje temperature i glavobolje (paracetamol, ibuprofen). Važno je nadoknaditi izgubljenu tečnost (hladni čaj, voda), a ako se detetovo stanje ubrzo ne stabilizuje treba ga što pre odvesti lekaru.


Toplotni udar

Odojčad i mala deca posebno su sklona ovom poremećaju u okolnostima kada su izložena visokoj temperaturi i vlazi uz neprikladnu odeću (sintetičku). Toplotni udar najčešće pogađa decu u automobilu za vreme vrućih dana kada je hlađenje neadekvatno. Znaci toplotnog udara su bledilo, hladna koža sa ubrzanim disanjem i pulsom. Dete je potpuno iscrpljeno i malaksalo.

Stanje je vrlo ozbiljno i može dovesti do gubitka svesti. Prva pomoć zahteva hlađenje deteta (hladni napitci, kupanje, umotavanje u hladnu pelenu), a potom posetu lekara.

Ubodi insekata

Na mestu uboda obično dolazi do reakcije toksične prirode, a kod osetljivih osoba javljaju se alergijske reakcije. Pčele i bumbari ubadaju kada su uznemireni. Na mestu uboda pčele ostaje žaoka s mehurićem otrova. Otrov se postupno oslobađa uzrokujući lokalne ili opšte simptome. Zbog toga se savetuje što pre ukloniti pčelinju žaoku.. Ose i stršljeni ne ostavljaju žaoku. Ovi insekti su agresivni i napadaju čak i kada nisu uznemireni. Otrovi tih insekata sadrže hemijski aktivnije materije pa su alergijske reakcije teže. Posledica je otežano disanje, a u najtežem obliku dolazi do gubitka svesti.

Prva pomoć uključuje stavljanje leda ili hladne obloge na mesto uboda. U slučaju alergijske reakcije treba što pre kontaktirati lekara. Kako to sprečiti: najbolje je decu oblačiti u bele i svetle tonove boje peska, izbegavati jake tonove i uzorke cveća, ne puštati ga bosonogog po travi, samim tim izbegavati jake mirise, kao i nagle, brze pokrete.

Povrede

Boravak u prirodi, sloboda kretanja uz brojne sportske aktivnosti imaju za posledicu i različite povrede. Obično je reč o ogrebotinama na koži i ubodnim i ranama. Kada se dogode, prva pomoć uključuje dezinfekciju rane (3% peroksid ili gotove antiseptičke otopine poput Octanisepta), a dalji postupak zavisi od izgleda rane; duboke ubodne rane (ekser i sl.) kao i razne veće rane treba zbrinuti lekar, dok površne nakon dezinfekcije treba samo prekriti sterilnom gazom (kompresom) ili ostaviti otvorene da se suše na suncu. Ne treba ih posipavati ni mazati.

Ako rana otekne ili rubno pocrveni svakako konsultujte lekara. Na tupe povrede (nagnječenja) najbolje je odmah staviti hladnu oblogu ili led jer će se tako smanjiti razvoj hematoma. Prilikom uboda morskog ježića bodlje se često lome i ulaze duboko u stopalo. Bodlje je najbolje izvaditi sterilnom iglom, a mesto uboda dezinfikovatii. Ako je zahvaćena površina velika, prepustite obradu stručnom osoblju.


Letnji virusi

Najčešće ih uzrokuju virusi iz grupe skupine enterovirusa (Coxsackie, ECHO), a glavni su izvor infekcije izlučevine bolesnika. Bolest se prvenstveno prenosi prljavim rukama, a ogleda se u vidu različitih kliničkih slika: od virusne infekcije grla – herpangine, preko simptoma povraćanja i proliva, pa sve do seroznog meningitisa. Najčešće preovladavaju simptomi probavnog trakta uz gubitak tečnosti pa ju je najvažnije nadoknaditi.

Postupak se zove rehidracija i provodi se oralnim rehidracijskom rastvorom (ORS). Važno je da rastvor bude sobne temperature ili hladan, da se daje pomalo kašičicom posebno ako dete povraća. Danas se više ne preporučuju nikakve posebne dijete, jedino što se izbacuje iz ishrane su voćni sokovi i sveže voće i povrće. Deca koja su na dojenju nastavljaju dojenje, samo češće, a ona koja su na adaptiranom mleku imaju veći broj obroka, ali manjeg volumena. Dodatak pirinčanih pahuljica ili pirinčane sluzi može povoljno delovati na konzistenciju stolice. Zavisno od razvijene kliničke slike koja uključuje visoku temperaturu i dalje povraćanje, klonulost i oskudnije mokrenje (suva pelena) treba se javiti lekaru.

Izvor: Roditelji.hr