Disleksija kod dece – razumevanje, podrška i snaga različitosti
28.10.2025
Kod dece sa disleksijom postoje promene u delovima mozga koji obrađuju jezik, pa njihov mozak reaguje drugačije na ponavljane glasove i reči.
Svako dete je jedinstveno
Deca uče na različite načine. Neko najbolje pamti ono što vidi, neko ono što čuje, a neko kroz pokret i igru. Upravo te razlike čine svet bogatijim i to nazivamo neurodiverzitet – prirodne razlike u načinu na koji mozak radi i razmišlja.
Kada dete uči ili komunicira drugačije od većine, govorimo o neurodivergenciji. Najčešći oblici su autizam, ADHD i disleksija kod dece i odraslih. U Viva Verbum centru u Beogradu verujemo da ove razlike nisu prepreke, već posebne snage koje čekaju da budu otkrivene i negovane.
Šta je disleksija?
Disleksija je specifična teškoća u učenju koja se najčešće prepoznaje po problemima u čitanju, pisanju i pravopisu. Istraživanja pokazuju da se disleksija kod dece ispoljava u 9–12% slučajeva u nekom obliku, a kod 2–4% simptomi su izraženiji.
Ona ne znači da dete nije pametno ili vredno. Naprotiv – disleksija je neurobiološka razlika. Kod dece sa disleksijom postoje promene u delovima mozga koji obrađuju jezik, pa njihov mozak reaguje drugačije na ponavljane glasove i reči.
Na primeru čitanja to izgleda ovako
Kod tipičnog čitaoca:
Kada dete više puta čuje ili vidi istu reč ili glas, mozak „uči da prepoznaje“ taj obrazac sve brže i preciznije.Neuronske mreže se prilagođavaju i vremenom štede energiju – obrada postaje automatska.
Kod osobe sa disleksijom:
Ta prilagodljivost je smanjena – mozak sporije uči da razlikuje i prepoznaje ponavljane glasove, slogove i reči.To znači da procesi poput spajanja glasova u reč, prepoznavanja poznatih reči „na prvi pogled“ ili pravilnog čitanja ostaju duže teški i neautomatizovani.
Zbog toga čitanje kod dece sa disleksijom često ostaje sporo i naporno, čak i kada vežbaju jednako ili više od svojih vršnjaka.
Kako roditelji mogu da prepoznaju disleksiju?
Neki od najčešćih znakova su:
- teškoće u razlikovanju i povezivanju glasova u rečima
- sporo čitanje i preskakanje reči ili slova u rečima
- teškoća sa upamćivanjem slova
- poteškoće u pisanju i pravopisu,
- neuredan rukopis, problemi sa finom motorikom,
- slabija radna memorija i teško izdvajanje bitnih informacija.
Važno je naglasiti – disleksija ne znači da dete neće uspeti u školi i životu. Ona samo znači da mu treba drugačiji način učenja i podrške.
Ali – pored izazova tu su i snage dece i odraslih sa disleksijom!
Oni su jako često:
- maštoviti i kreativni,
- snažni u vizuelno-prostornom razmišljanju
- „out of the box“ mislioci,
- uspešni u umetnosti, inženjerstvu, arhitekturi, glumi, sportu
- veoma intuitivni i socijalno snalažljivi.
Naš zadatak nije samo da im pomognemo u čitanju i pisanju, već i da ih podstaknemo da razvijaju svoje talente i grade samopouzdanje.
Kako škola može da pomogne?
Da bi dete napredovalo, važno je da škola i roditelji sarađuju. Najbolji rezultati postižu se kada:
- dete dobije procenu od stručnjaka (logopeda, psihologa, defektologa),
- nastava se prilagodi individualnim potrebama
- obezbedi se podrška i razumevanje,
- roditelji i učitelji otvoreno komuniciraju.
Navešćemo samo jedan od mnogih naših primera iz prakse…..
Miloš (15) je tek u prvoj godini srednje škole saznao da ima disleksiju. Tokom osnovne škole stalno se mučio sa čitanjem i pisanjem – lekcije je učio napamet, a kontrolne zadatke često doživljavao kao poraz. Nastavnici su ga opisivali kao vrednog, ali „sporog“, a drugovi ga nisu uvek razumeli.
Nakon što je došao u naš centar i uradili smo procenu, postalo je jasno da je reč o disleksiji, dakle neurodivergenciji. Miloš je dobio plan podrške koji uključuje tehnike za lakše učenje, razvijanje strategija čitanja i jačanje samopouzdanja.
Iako i dalje čita sporije od vršnjaka, danas mnogo sigurnije odgovara, a posebno se ističe u predmetima gde dolazi do izražaja njegova kreativnost i logičko razmišljanje. Najvažnije – više ne misli da je „manje sposoban“, već zna da samo uči na drugačiji način.
Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja.
Telefon: 064-953-44-16 Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd
|
Zašto je rana podrška važna?
Deca sa disleksijom imaju prosečne ili iznadprosečne intelektualne sposobnosti. Kada im se na vreme pruži stručna i topla podrška, postižu fantastične rezultate – završavaju fakultete, razvijaju karijere i ostvaruju svoje snove.
Naša poruka roditeljima
Disleksija i neurodivergencija nisu prepreka, već drugačiji način razmišljanja i učenja. Kada dete dobije podršku, njegove snage dolaze do izražaja.
U Viva Verbum centru u Beogradu radimo zajedno sa roditeljima i školama kako bismo stvorili okruženje puno razumevanja i ohrabrenja. Naš cilj je da svako dete veruje u sebe i ostvari svoje pune potencijale.
Ako sumnjate da vaše dete ima disleksiju ili druge teškoće u učenju, pozovite nas – naši stručnjaci su tu da pomognu.
PROČITAJ JOŠ: Šta kada nas dodir iritira?
Kada ste roditelj deteta koje ima problem, nedostatak, dijagnozu ili bilo koju drugu poteškoću u svakodnevnom funkcionisanju često dođe trenutak kada i samo dete zatraži odgovore, jer primeti da se možda razlikuje od ostale dece u njegovom okruženju. Tada na scenu stupamo mi- roditelji, odrasli.
Međutim, to sto smo odrasli ne znači da uvek znamo sve, niti da imamo prave odgovore, pa iako za našu decu želimo najbolje, često se dogodi da se i sami spotaknemo i osetimo zbunjeno. U tekstu koji je pred vama, možda pronađete neke smernice ili savete koji bi mogli da vam olakšaju suočavanje sa pitanjem : „Mama, jesam li ja drugačiji?“ i nekim drugim sličnim pitanjima.
Nemojte kriti od deteta da ima nedostatak ili problem
Dete shvata da se razlikuje od ostalih, a ako se o tome ne govori ili se izbegava tema, vrlo lako bi moglo razumeti da se radi o nečemu što je “loše” ili “nepoželjno”. Samim tim bi se moglo osetiti manje vredno , nepoželjno , nesigurno ili odbačeno.
Jasno nazovite imenom njegovu poteškoću ili problem i pričajte o tome
Za decu mlađeg uzrasta dečije knjige o određenoj vrsti nedostatka mogle bi na jednostavniji i detetu bliži način objasniti njegovo stanje, a takođe mu pokazati da postoje i druga deca koja se bore sa istim problemima. Ako ne postoje knjige sa takvom tematikom , pokušajte da osmislite sami priče na neku od sličnih tema.
Razgovarajte sa detetom o izazovima sa kojima će se susretati, načinima na koje je moguće prevazići poteškoće i pokažite mu da postoji način da se poteškoće savladaju.
Fokusirajte se na snage i talente a ne na detetove nedostatke
Ukažite detetu ili zajedno sa njim otkrivajte šta je to što ga interesuje , u čemu je dobar i negujte te veštine. Osećaj da je u nečemu dobar ili bolji od ostalih utiče pozitivno na njegovo samopouzdanje i sliku o sebi.
Izgradite samopouzdanje vašeg deteta
Vi kao roditelji igrate važnu ulogu u tome kako vaše dete sebe vidi i doživljava. Možete ga na primer pitati da vas nešto nauči i posle toga ga ohrabriti sa rečima: “ Znao sam da ti to možeš!” i sl. Deca treba da se osećaju važno i kompetentno da bi imali motivaciju za učenje i napredak.
Prilikom rešavanja zadataka obezbedite mu “uslove “ za uspeh
Omogućite vašem detetu a i vama da se izbegne frustracija kad god je to moguće. Ukoliko dete ima teškoće sa rešavanjem određenih zadataka pokušajte pojednostaviti aktivnost pre nego što se dete naljuti ili odustane. Takođe je važno da postavite realne ciljeve koji su lako dostižni , što će vašem detetu omogućiti da izgradi samopouzdanje i veru u sebe.
Ponašajte se prema vašem detetu onako kako biste se ponašali i da nema nedostatak
Pohvalite ga ukoliko je njegov uspeh ili ponašanje za pohvalu, ali isto tako ukažite na ono što je nepoželjno ili neprihvatljivo u ponašanju. Budite jasni i dosledni u tome što radite.
Promo objava
