Još jedan poljubac i gledaš kako odlazi, sa tom velikom torbom na malim leđima
29.10.2025
On je prošao sve testove, ali zašto mene tada niko nije pitao da li sam spremna za polazak u školu?
Nije mala stvar taj 1. septembar, kada zvanično počinje njeno putovanje kroz obrazovanje.
Moja mlađe dete sledeće godine puni 7 godina, i teško je poverovati kako vreme leti! Pred nama je poseban period, novo poglavlje njenog života, ali jednako važno i za nas roditelje. Nije mala stvar taj 1. septembar, kada zvanično počinje njeno putovanje kroz obrazovanje.
Zapravo, sve sam već prošla sa starijim detetom, pa ćete možda pomisliti - lako je njoj. Držala sam ga za ruku na putu do škole, dok je veselo skakutao pored mene. Zvonilo je. Još jedan poljubac, i pustio je moju ruku. Gledala sam kako odlazi, sa tom velikom torbom na malim leđima. Teško je ne osetiti knedlu u grlu dok se udaljavaju od nas, zabrinutih malih lica. Stao je u red sa prvim-četiri i - postao školarac.
On jeste prošao sve testove, ali zašto mene tada niko nije pitao da li sam spremna za polazak u školu? I ne, nije mi sada lakše jer mi je ovo drugi đak prvak. Kako li ćemo se snaći, i ona i ja?
Kako se bliži njen prvi septembar, sve više razmišljam o tome... A onda neki dan (ništa nije slučajno), pakujem sinu za užinu jabuku na kriške i 3-4 Plazme, da bude i za drugare, a u kutiji keksa - Bukvar. Pravi pravcati Bukvar, ali za roditelje. Kao da su znali... Sadrži 30 slova, a iza svakog se krije savet za lakši polazak u školu. Izdvajam one koje bih volela da je meni neko rekao, tog 1. septembra pre 5 godina.
I kao INDIVIDUALNOST
Moj sin je naučio da čita sa 3 i po godine, sam. Ćerka ima 6 i po, a zna svega nekoliko slova. Oboje isto odgajani, a različiti. I treba da bude tako.
Kao deca, i moj brat i ja smo bili potpuno različiti. U jednom trenutku mogao je da napiše pesmu, a u sledećem vešto da popravi motor. Bio je odan, neustrašiv i uporan u svojim stavovima. Kao njegova sestra, ja sam umesto toga bila uvek oprezna osoba koja želi da ugodi roditeljima i teži savršenim ocenama.
Poređenje pretvara decu u rivale umesto u prijatelje.
Ako ne mogu biti najbolji, ne želim to uopšte da radim.
Zašto da pokušavam ako nikada neću biti ravna svom bratu?
Poređenje će takođe sprečiti prirodno talentovanu decu da postanu sve što mogu biti. Umesto da ciljaju visoko ka svom ličnom maksimumu, oni spuštaju letvicu da bi jednostavno nadmašili svoju braću i sestre.
Da bismo izbegli štetu poređenja, slavimo male pobede usput. Ulažimo u njihova individualna interesovanja umesto da pokušavamo da odgajamo celu porodicu muzičara ili sportista. U školi - pohvalimo svaki njihov napredak, umesto da im tražimo sve petice u dnevniku.
I nemojmo porediti decu! Ni svoju međusobno, ni sa drugom decom, a ponajmanje treba da poredimo svoje dete sa sobom iz prošlosti. Ono ima svoj tempo rasta i razvoja. Svako dete je jedinstveno sa svojim sposobnostima, ličnošću i snovima za budućnost. "Prihvatite detetove nesavršenosti, pa će ih i ono samo prihvatiti, bez straha od manjka roditeljske ljubavi", piše u Bukvaru.
Koliko mi je samo roditeljskog staža trebalo to da shvatim. A sada eto, imamo i napismeno.
LJ kao LJUBAV
Ljubav je svemoćna sila u roditeljstvu.
Pre nego što sam dobila decu, nisam imala pojma da ovakva ljubav postoji. Volela sam ih tokom trudnoće, a onda u danima nakon rođenja, još više. Oni su moji omiljeni ljudi. Nedostaju mi kada nisu u blizini. Takođe me i potpuno izluđuju.
Biram da budem roditelji koji grli, razgovara i igra se sa svojom decom, koji ih teši kada su zabrinuti... od samog početka. Naša ljubav prema našoj deci utiče na to kako se razvijaju. Ljubav pokreće rast dečjeg mozga.
A onda se pitam zašto me ne slušaju ako ih već toliko volim. Ljubav je neophodna, ali nije dovoljna za vaspitanje dece. Potrebni su nam i strpljenje, doslednost, upornost, smirenost i razumevanje. Spremnost da zajedno sa detetom učimo i rastemo. Sve dok verujemo u svoju decu, i ona će – verovati u sebe.
M kao MOTIVACIJA
Da li možete da zamislite da vaše dete uvek razume zašto treba da – uči matematiku, pravilno piše, zdravo se hrani, pomaže u kući, itd. Da razume da je sve to važno za ostvarivanje njegovih ciljeva i snova? Ja ne mogu.
Nisu potrebni trikovi ili spoljašnji motivatori poput novca, nagrada ili ocena. Na nama je da podržimo motivaciju iznutra. Ona raste tiho, kada dete otkriva da zna, može i želi da napreduje i nauči nešto novo. Pohvalimo trud, a ne rezultat.
Objašnjavam sinu da uči za sebe, a ne za ocene. Njegov cilj nije da zadovolji nas, roditelje, učenjem treba da postigne osećaj zadovoljstva sobom.
Trudim se da mi fokus ne bude na njegovim greškama ili nedostacima, jer to može biti veoma demotivišuće za decu. Najveći dar koji možemo dati svojoj deci je sposobnost da napreduju bez nas, a unutrašnja motivacija je gorivo koje će to omogućiti!
DŽ kao DŽUMBUS
Reč džumbus mi je oduvek bila pomalo smešna. A od kako imam decu, džumbus, haos, nazovite kako hoćete, uvek je tu. Naša porodica je jedan veliki džumbus.
Džumbus u kući, džumbus od obaveza, džumbus sa vremenom. Niko mi nije rekao da će biti baš toliki džumbus, ali to je jednostavno životna činjenica koju kao roditelj prihvatiš. I da, sa polaskom u školu - džumbus je još veći.
Ranac ulepljen čokoladom. Uspavali smo se i zakasnio je na prvi čas. Nije uradio domaći. Zaboravio je užinu. "Mama nisam ti dao uplatnicu, dala nam je učiteljica odavno, izvini."
Svi ti mali slatki džumbusi....
Sada znam da će proces prilagođavanja proći lakše ako prihvatimo da baš u džumbusu leži prilika za rast i napredak naše porodice.
Nabavite svoj primerak BUKVARA ili ga prelistavajte ONLINE, s vremena na vreme. I dobro došli u prvi razred... Opet!
Promo objava
