LJUBAV NE BROJI HROMOZOME
21.3.2024
Vesna je došla na svet, omalena, slabašna, kosooka. Ljilja je plakala od sreće i brige: nije se plašila da dete gaji sama, plašila se jer nije ništa znala o 21. hromozomu.
Njoj ništa ne nedostaje. Ima jedan hromozom više. Foto: Freepik.com
Ljilja je odlučila da rodi.
Imala je tada 29 godina, pregršt upotrebljenih papirnih maramica na stolu, i slabo plaćen posao. Ljubav njenog života ostavio ju je dve nedelje nakon što je trudnoća potvrđena. Zaboravila sam razlog, više nije ni bitan.
Ljilja je odlučila da rodi i da dete odgaja sama.
Vesna je došla na svet, omalena, slabašna, kosooka. Ljilja je plakala od sreće i brige: nije se plašila da dete gaji sama, plašila se jer nije ništa znala o 21. hromozomu.
"Devojčica ima Daunov sindrom."
Ljudi su uglavnom glupe zveri.
Prijatelji su napuštali Ljilju, kako je koja godina prolazila. Rodbina je odmahivala glavom. Svi su se smeškali i kratko igrali sa Vesnom, pa odlazili brzim korakom. Drugarice su izmišljale razloge da svojoj deci suptilno ne dozvole mnogo kontakata sa malenom, slabašnom devojčicom koja ih je gledala iz kolica dok su trčali i smejali se, sa takvom toplinom u očima i takvom iskrenom radošću, da je ta njena radost bila zarazna.
Neću govoriti kako se Ljilja borila, ona ne voli da se o njoj misli kao o heroini.
Vesna je naučila da hoda. Vesna govori tiho, lagano i razgovetno. Ponekad ne govori ništa. Voli šarene košulje. Uvek zna koliko je sati i koji je datum.
Pre nekoliko meseci napunila je 30 godina, ali za Vesnu godine ne postoje. Ona nije ni teška, ni zahtevna. Ona je devojčica koja se uvek široko nasmeje kada me vidi na vratima. U njenim očima je toliko lepote. Iskrena, ničim uslovljena radost. Samo ponekad ljutnja. "Ima tu i tuge..." - ponekad prošapće Ljilja.
Ne voli kada joj slučajno dodirnem kosu, ali voli da zajedno sedimo na podu i da mi prekrije ruku svojim dlanom. Voli i malo crveno srce koje sam joj davno kupila u nekoj knjižari jer me je podsetilo na nju. Drži ga na svom radnom stolu, uvek na istom mestu, između mirišljave sveće i fotografije pauna.
Ispravlja prekrivače ako se slučajno malko pogužvaju. Pita me o pticama. Ja pričam malo. O svemu što druge ljude ne zanima. Pričam o planinskim potocima, o kometama i meteorima, o ljudima koje volim. Vesna me sluša. Ona sve razume, vidi se to. Naučila sam vremenom koje je teme ne zanimaju a koje ljute. Iako se ne čini tako, ja sam ubeđena da Vesna zna najveću tajnu života: kako biti zadovoljan svojim postojanjem. Kada te voli, voli te do beskraja. Takve su joj zenice, dečje, iskrene, duboke. Ima i jednu drugaricu iz zgrade koja se dugo druži s Vesnom. Njih dve često ćute zajedno. Kada je sezona virusa, Vesna ne sme napolje. Pluća su joj osetljiva koliko i ona sama. Previše.
Njoj ništa ne nedostaje. Ima jedan hromozom više.
Kažu da ima Daunov sindrom.
Ali ima i sindrom bezrezervne ljubavi. Poverenja. Netaknute nevinosti u veri. Sindrom dobrote i čistoće duše.
Od mnogih Vesna okreće glavu, ne znamo zašto.
Ali mene voli. Moje oči nisu kose, i pluća nisu slaba. Ipak, jedan sindrom delimo: obe verujemo u bajke samo što je Vesna srećnija, ne zna da postoji i surovi, manipulativni svet.
Vesna je rođena 21. novembra. Čudom je preživela 21- vu godinu života. Sluša pop osamdesetih, ima nežan dodir i samo hromozom viška. Voleti Vesnu je privilegija, slušati Vesnu zvuk je flaute u letnji sumrak. Vesna se nikad ne ljuti, jer ona zna nešto što većina zaboravlja. Koga jednom prihvati, njen je zauvek. Koga ne prihvati, ničim ne može da je kupi.
Jelena Milenković
Izvor: FB/Jelena Milenković
