To dete nije nastalo samo od mene. U njemu kuca i njegovo srce, njegova krv, njegovi geni, njegova ljubav. To dete je zajednički izbor, zajednička zelja, zajednički san, zajednička odgovornost. Od prve promisli o njemu, od prvoga daha. Zašto onda ne bi bio tu u trenutku kada to malo biće prvi put udahne vazduh?

Naravno da želim da moj muž bude pored mene u porođajnoj sali. Ne da želim, nego mi se to podrazumeva.

I uvek mi je zanimljivo kada neko kaže:
„To je ženski posao. Šta će muškarac tamo?“

Kod nas nema muških i ženskih poslova.
Svi poslovi su naši.

To dete nije nastalo samo od mene.
U njemu kuca i njegovo srce, njegova krv, njegovi geni, njegova ljubav. To dete je zajednički izbor, zajednička zelja, zajednički san, zajednička odgovornost. Od prve promisli o njemu, od prvoga daha.

Zašto onda ne bi bio tu u trenutku kada to malo biće prvi put udahne vazduh?
Zašto to malo biće odmah po rodjenju ne bi dočekale tatine sigurne ruke?
Zašto bi njih dvoje bili uskraćeni za taj "njihov trenutak"?

Ne treba meni on da me spašava.
Žene su dovoljno snažne da rode život.

Ali želim da bude tu.
Da vidi.
Da oseti.
Da razume.

Da vidi koliko snage ima žena kada postaje majka. Da čuje prvi plač svog deteta.

To su ti trenuci u životu koji zauvek promene dvoje ljudi. I ja zaista verujem da ništa ne zbližava muškarca i ženu kao trenutak u kojem zajedno dočekaju svoje dete koje dolazi na svet. Ništa ne produbi ljubav kao pogled koji razmenite dok prvi put čujete plač svog deteta. Nista ne uveća poštovanje muskarca prema svojoj ženi, kao taj momenat dok je gleda kako rađa...

U tom trenutku više niste samo muž i žena.

Tog trena se rađa majka.
Tog trena se rađa otac.
Tog trena se rađa porodica.
I zato želim da se u tom trenu, držimo za ruke.

Verujem da muškarac koji zaista voli svoju ženu, želi da bude uz nju u svemu. I da žena koja zaista voli svoga muža, želi da je on kroz sva životna iskustva, čvrsto drži za ruku.

Jer postoje trenuci u životu koji se ne ponavljaju.

A rođenje deteta je jedan od onih trenutaka u kojima ne želiš samo da čuješ šta se desilo. Želiš da Budes Tu. Da budeš podrska, oslonac i snaga. Zeliš da svojim očima vidiš kako se radja vaše čudo.

Jer tog dana, dok u rukama držite novo rođeni život, niste vi dobili dete. Dobila ga je vaša ljubav.

A kada smo kod ljubavi, neke ljubavi se dokazuju rečima. A neke prisustvom u najvažnijem trenutku života.

Autor: Violeta Saković Đokić (objavljeno uz dozvolu autora)

Izvor: FB/Violeta Saković Harmann