Koliko god godina da ima čovek dok ima žive roditelje, za njih je uvek dete. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti.

Povodom drame sa porodicom iz Jagodine, sa srećnim zavrsetkom, hteo bih da iznesem svoje mišljenje.

Reakcije na društvenim mrezama su svakojake. Jedni osuđuju neodgovornu porodicu sa dvoje dece, drugi osuđuju roditelje zbog nepotrebnog dizanja panike. U svakom slučaju šta god ko mislio hvala Bogu sve se dobro završilo.

Ja ne osuđujem nikoga. Niko od nas ne zna tačan splet okolnosti kako se tačno desilo. Ono što mogu da podelim sa svima vama je važnost zdrave porodice. Posebno odnos roditelja i dece. Koliko god godina da ima čovek dok ima žive roditelje, za njih je uvek dete. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Neko je mudro napisao, kada ti ode prvi roditelj imaš drugog. Kada ti ode i drugi roditelj onda postaješ siroče i čeka te najteži period u odrastanju bez obzira koliko godina imaš.

Cela ova situacija me je podsetila na moj odnos sa mojim pokojnim roditeljima. Kada mi je umrla mama pre 17 godina ostao mi je otac. Kako sam živeo na relaciji Beograd - Solun - Atina često sam putovao. Uvek sam imao tačan ritual kada sam zvao oca. Čim bih ušao u Grčku odmah bi stao na parking i pozvao ga da mu javim da sam ušao u Grčku i da ću mu se javiti kada uđem u stan u Solunu. Nije me nikada pritiskao da ga zovem, ali znao sam da brine.

Kada je pre 7 godina preminuo i kada sam završio sa sahranom u Beogradu, krenuo sam za Grčku. Po navici po ulasku u Grčku, parkirao sam auto i izvadio telefon da mu javim da ne brine. Tada sam se trgao i shvatio sam da njega više nema i da me sada gleda sa nekog drugog mesta.

Zato savet svima koji imaju roditelje je da im ne bude teško da obave taj poziv, jer koliko god da vas zamara ili nervira, jednog dana će vam nedostajati.

 

Radmilo Belić

(objavljeno uz dozvolu autora)

Izvor: Grčka Info

Promo objava