U svim zemljama finansijska ograničenja glavna su prepreka rađanju.

Milioni ljudi ne mogu imati onoliko dece koliko žele zbog kombinacije ekonomskih prepreka i seksizma. Razlozi poput visokih troškova roditeljstva, nesigurnosti zaposlenja, skupog stanovanja, zabrinutosti zbog stanja u svetu i nedostatka odgovarajućeg partnera sprečavaju ljude da osnivaju veće porodice, a ne želja da nemaju dece, navodi Populacijski fond Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Dok desničarske vlade, poput američke i mađarske, sve češće za pad nataliteta okrivljuju odbacivanje roditeljstva, UNFPA-ovo izveštaj o stanju svetske populacije za 2025. godinu otkriva kako većina ljudi zapravo želi decu.

“Problem nije nedostatak želje, nego nedostatak izbora. To je prava kriza plodnosti, a odgovor leži u osiguravanju onoga što ljudi kažu da im treba: plaćeno porodično bolovanje, pristupačna briga za plodnost i partneri koji pružaju podršku”, rekla je za The Guardian dr. Natalia Kanem, izvršna direktorica UNFPA-e.

“Možemo li priuštiti još jedno dete?”

Anketa koju je proveo YouGov u 14 zemalja pokazala je da gotovo petina ljudi ima manje dece nego što bi želela. Glavna prepreka za rađanje bio je novac – 39% ljudi izjavilo je da su finansijska ograničenja već dovela do toga da imaju manje dece ili da bi mogla dovesti do toga.

Namrata Nangia i njen suprug razmišljaju o tome da dobiju još jedno dete otkad im se rodila petogodišnja kćerka. Ali uvek se sve svodi na jedno pitanje: “Možemo li sebi to priuštiti?”

Ona živi u Mumbaiju i radi u farmaceutskoj industriji, dok njen suprug radi u kompaniji za proizvodnju automobilskih guma. Ali troškovi za jedno dete već su preveliki – školarina, školski autobus, časovi plivanja, čak i odlazak doktoru opšte prakse je skup.

Bilo je drugačije dok je Namrata bila mala: “Mi smo samo išli u školu, nije bilo ništa vannastavno, ali sada morate slati dete na plivanje, morate ga slati na crtanje, morate gledati čime još može da se u slobodno vreme.”

Zemlje obuhvaćene spomenutom anketom – Južna Koreja, Tajland, Italija, Mađarska, Nemačka, Švedska, Brazil, Meksiko, SAD, Indija, Indonezija, Maroko, Južna Afrika i Nigerija – čine trećinu svetske populacije. To je mešavina zemalja sa različitim životnim standardima kao i zemalja sa niskom i visokom stopom plodnosti. UNFPA je anketirao mlade odrasle osobe i one van reproduktivnih godina.

I stariji ispitanici želeli su imati više dece

“Priznati da je ovo kriza, da kriza stvarno postoji. To je već određena reakcija i promena”, kaže demografkinja Anna Rotkirch, koja istražuje plodnost u Evropi i savetuje finsku vladu o politici stanovništva.

“Generalno, češće se događa da ljudi imaju manje dece nego što su planirali, nego više”, kaže Rotkirch. To je detaljno proučila na evropskom primeru i zanimljivo je videti kako se to odražava na globalnom nivou.

Takođe ju je iznenadilo koliko je ispitanika starijih od 50 godina (31%) reklo da su imali manje dece nego što su želeli. Istraživanje, koje je pilot-projekat za istraživanje u 50 zemalja kasnije ove godine, ograničeno je po opsegu. Na primer, kad je reč o starosnim skupinama unutar zemalja, uzorci su premali da bi se donosili zaključci.

Ali neka su otkrića jasna. U svim zemljama finansijska ograničenja glavna su prepreka rađanju. Najviši postotak ispitanika takav je odgovor dao u Južnoj Koreji (58%), a najniži u Švedskoj (19%).

Ukupno, samo 12% ljudi navelo je neplodnost ili poteškoće sa začećem kao razlog što nemaju onoliko dece koliko žele. Ali ta je brojka viša u zemljama kao što su Tajland (19%), SAD (16%), Južna Afrika (15%), Nigerija (14%) i Indija (13%).

“Ovo je prvi put da je UN stvarno dao sve od sebe kad je reč o pitanjima niske plodnosti”, kaže prof. Stuart Gietel-Basten, demograf sa Univerziteta nauke i tehnologije u Hong Kongu. Donedavno se agencija snažno fokusirala na žene koje imaju više dece nego što žele i na “neispunjene potrebe” za kontracepcijom.

“Treba izbegavati panične reakcije nacionalnih vlada”

Ipak, UNFPA poziva na oprez kada je reč o niskoj plodnosti. “Trenutno vidimo retoriku o katastrofi, bilo da je reč o prenaseljenosti ili smanjenju populacije, što vodi preteranim i ponekad manipulativnim reakcijama kada je reč o pokušajima da se žene nateraju da imaju više dece ili manje dece”, kaže dr. Kanem.

Ona ističe kako su pre 40 godina Kina, Južna Koreja, Japan, Tajland i Turska bili zabrinuti zbog previsoke populacije. Do 2015. godine već su želeli da povećaju natalitet.

“Želimo, koliko god je to moguće, izbeći da te zemlje uvedu bilo kakve panične politike. Niska plodnost, starenje i stagnacija stanovništva koriste se kao izgovor za sprovođenje nacionalističkih, antimigrantskih i konzervativnih rodnih politika”, kaže prof. Gietel-Basten.

UNFPA je utvrdio da je još veća prepreka deci od finansija nedostatak vremena. Za Namratu iz Mumbaija to je točno. Ona provede najmanje tri sata dnevno putujući na posao i nazad. Kad dođe kući, iscrpljena je, ali želi da provodi vreme sa kćerkom. Njezina porodica ne spava mnogo.

“Nakon radnog dana, naravno, imate taj osećaj krivice, kao majka, jer ne provodite dovoljno vremena sa detetom. Dakle, mi ćemo se samo fokusirati na jedno dete”, kaže Namrata za BBC.

Žene su gotovo dvostruko češće od muškaraca navodile nejednaku podelu kućnih poslova kao razlog, dok su i muškarci i žene govorili da su strahovi o budućnosti, uključujući klimatske promene i sukobe, u osnovi njihove odluke o broju dece.

Ni “baby bonus” ne deluje dugoročno

Međutim, ni prisilne politike usmerene na povećanje broja rođenih (kao što su ograničenja pobačaja i kontracepcije), ni finansijski podsticaji poput američkog predloga “baby bonusa” od 5000 dolara za majke, ni napori za rešavanje pada nataliteta ne deluju dugoročno i mogli bi imati suprotan učinak, upozorava izveštaj.

Nedostatak pristupa sigurnim prekidima trudnoće doveo je do nesigurnih pobačaja, koji su vodeći uzrok smrti majki i infekcija koje su uzrokovale neplodnost, ističe Kanem: “Kada ljudi osete da o njihovim reproduktivnim izborima odlučuju drugi ili kada se politike čak i samo percipiraju kao previše prisilne, ljudi reaguju i manje su skloni da imaju decu.”

Izvor: Index.hr