Ako imate dete koje ide u vrtić, verovatno vam je dobro poznat ovaj scenario: ponedeljak – povratak u kolektiv, sreda – prvo kijanje, četvrtak – curenje nosa, petak – kašalj. Vikend se provede u kući, dete se malo oporavi, a onda već sledeće nedelje kreće sve ispočetka.

Ako ste roditelj, sigurno vam je poznat onaj osećaj kada već po zvuku detetovog glasa znate da se nešto sprema. „Mama, malo me grebe grlo". Ili krene ono čuveno brisanje nosa rukavom. Kašalj kod dece se uglavnom pojavi kad ne treba – pred spavanje.

Ujutru merimo temperaturu, gledamo dete i razmišljamo – da li da ide u vrtić ili da ipak ostane kod kuće?

A onda, taman kada se oporavi i vrati među drugare, nekoliko dana kasnije kreće sve ispočetka. Prehlada. Kašalj. Temperatura. Pauza od vrtića. Oporavak. Povratak u kolektiv. I nova prehlada.

Kao mama, u tim trenucima lako počnem da se pitam da li radim nešto pogrešno. Da li dovoljno zdravo hranim dete? Da li dovoljno spava? Da li mu nešto nedostaje? Da li se prehlada kod dece ipak previše često dešava? A onda shvatim da je ovo iskustvo kroz koje prolazi veliki broj roditelja, naročito tokom perioda kada su deca svakodnevno u kolektivu.

 

Vrtić je mesto druženja, ali i susreta sa virusima

Polazak u vrtić je velika stvar. Dete stiče prve prijatelje, uči da deli, uči nove pesmice, pravila i stiče navike. Ali sa svim tim dolazi i nešto što roditelji verovatno najmanje vole – kontakt sa velikim brojem virusa.

Deca se igraju zajedno, sede jedni blizu drugih, dodiruju iste igračke, grle se, trče, kašlju, kijaju… Ukratko, vrtić je mesto gde je teško izbeći svaki kontakt sa virusima. I zato sam vremenom prestala da svaku prehladu posmatram kao dokaz da moje dete ima „slab imunitet“.

Naravno, postoje situacije kada učestale ili neuobičajeno teške infekcije treba proveriti sa pedijatrom. Ali povremene prehlade su, posebno kod mlađe dece u kolektivu, deo odrastanja.

Ono što kao roditelji možemo da uradimo je da napravimo dobre temelje za zdravlje deteta.

 

Imunitet se ne gradi kada dete već legne sa temperaturom

Ovo je možda najvažnija stvar koju sam naučila. Kada se pojavi prvi kašalj, tada već razmišljamo šta da damo detetu, šta da skuvamo, koji čaj da napravimo i kako da mu pomognemo da se što pre oporavi.

Jačanje imuniteta kod dece nije nešto što počinje prvog dana bolesti. Imunitet se gradi mnogo ranije – kroz svakodnevne navike koje često deluju potpuno obično.

Da dete dovoljno spava. Da jede koliko-toliko raznovrsno. Da se kreće. Da izađe napolje. Da pije dovoljno tečnosti. Da pere ruke. Da ima vreme za odmor.

Zvuči jednostavno, ali upravo u tome i jeste poenta. Ne moramo da imamo savršenu rutinu. Dovoljno je da imamo dobru rutinu kojoj se vraćamo iz dana u dan.

 

San – ono „još samo pet minuta“ ipak može da sačeka

 Ne znam roditelja koji nije bar jednom pomislio: „Samo da večeras zaspi malo ranije.“ A onda se pojavi još jedna priča za laku noć. Pa još jedno pitanje. Pa još jedan gutljaj vode. Pa je omiljena igračka nestala ispod kreveta.

I odjednom je prošlo pola sata više nego što smo planirali.

Ipak, dovoljno sna je jedna od najvažnijih stvari za dete. Kada je odmorno, dete lakše prati dnevne aktivnosti, bolje funkcioniše i ima više energije za igru i učenje.

Zato nam je rutina pred spavanje jedan od onih malih porodičnih rituala koji možda deluju dosadno, ali zapravo mnogo znače. Kupanje, pidžama, priča, maženje i spavanje. Ne zvuči spektakularno, ali ponekad su baš takve jednostavne stvari ono što nam je potrebno.

„Samo da pojede nešto“

A onda dolazimo do hrane. Ako imate malo dete, znate koliko ova tema može biti komplikovana.

Jednog dana obožava bananu, sutradan je neće ni pogledati. Jedne nedelje jede povrće, sledeće nedelje se pravi da ga nikada u životu nije videlo.

I onda kao roditelj stojite iznad tanjira i pregovarate: „Samo još dva zalogaja.“ Realnost je da ne možemo svakog dana imati savršeno izbalansiran jelovnik. I ne treba. Mnogo je važnije da dete kroz duži period dobija raznovrsnu hranu – voće i povrće, žitarice, proteine i kvalitetne masti, uz dovoljno tečnosti.

Ne mora svaki obrok da izgleda kao fotografija iz časopisa. Nekad će ručak biti savršen, nekad će dete pojesti samo supu i hleb. Nekad će užina biti voće, a nekad nešto što je manje

„idealno“.

I to je u redu. Cilj nije savršenstvo, već dobre navike koje vremenom gradimo.

 

Napolje, čak i kada nije savršeno vreme

Kada zahladi, lako nam je da pomislimo da je najbolje ostati kod kuće. Ali ako je dete zdravo i vremenski uslovi dozvoljavaju, nema razloga da svež vazduh i igra napolju nestanu iz svakodnevne rutine čim stigne hladnije vreme.

Park, šetnja, trčanje, bicikl, igra sa drugarima – sve ono što dete voli. Deci je potrebno kretanje, a boravak napolju je i prilika da naprave pauzu od zatvorenih prostora i ekrana. I iskreno, često posle sat vremena u parku i roditelj lakše diše.

 

„Operi ruke“ – rečenica koju ponavljamo milion puta

Čini mi se da je ovo jedna od rečenica koje roditelji izgovoraju bezbroj puta. Pre jela. Kada dođemo iz vrtića. Posle toaleta. Posle igre napolju. I naravno, svaki put kada dete krene direktno ka sendviču bez odlaska do kupatila.

Koliko god bila dosadna, dobra higijena ruku je važna navika koju deca treba da usvoje od malih nogu.

 

A šta kada želimo da uradimo još nešto?

Mislim da je to potpuno prirodno pitanje svakog roditelja. Kada znamo da ulazimo u period godine kada su prehlade i virusi češći, želimo da detetu pružimo dodatnu podršku. Tada se često setimo vitamina, minerala i različitih preparata namenjenih deci. I tu je važno ostati realan.

Nijedan preparat ne može da zameni san, kvalitetnu ishranu, kretanje i sve ostale zdrave navike. Ali odgovarajuća dodatna podrška može biti deo svakodnevne brige o detetu, u skladu sa njegovim uzrastom i potrebama.

Jedan od proizvoda koji je namenjen upravo podršci dečjem imunitetu je Sambucus kids i mi smo ga koristili u obliku sirupa, ali i kao gumene bombone.

Sambucus kids, zahvaljujući visoko koncentrovanom ekstraktu ploda crne zove, podstiče imuni odgovor i doprinosi normalnoj funkciji gornjeg respiratornog trakta.

Crna zova je već dugo poznata kao sastojak koji se koristi u preparatima namenjenim podršci organizmu, a Sambucus kids je formulisan tako da jača imunitet najmlađih u periodu kada su često izloženi različitim virusima i infekcijama. Takođe sprečava umor i iscrpljenost.

Sambucus  kids sirup sadrži standardizovani ekstrakt ploda crne zove (Sambucus nigra L.), sa pažljivo odabranim sastojcima poput antocijanina i polifenola. Ne sadrži veštačke boje, glukozu ni konzervanse, a zahvaljujući prirodnoj aromi maline deca ga obožavaju i lako postaje deosvakodnevne rutine. Volimo ga posebno što ga mogu koristiti deca kad krenu u jaslice, a to je od 1. godine.

Sambucus kids gumene bombone namenjene su deci starijoj od 3 godine, i deca ih rado prihvataju jer im više liče na malu poslasticu nego na nešto što „moraju“ da pojedu. Pored visoko koncentrovanog standardizovanog ekstrakta ploda crne zove, gumene bombone sadrže vitamin C i cink, odnosno sastojke koji imaju ulogu u normalnom funkcionisanju imunog sistema i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Cink za decu je posebno važan u jačanju imuniteta jer doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema i pomaže organizmu da se efikasnije brani od spoljašnjih izazova. Posebno vodim računa da pored zdrave ishrane, deca kroz  Sambucus kids unose i dovoljne količine vitamina C koji učestvuje u stvaranju i funkcionisanju belih krvnih zrnaca, koja predstavljaju prvu liniju odbrane organizma od infekcija.

Sirup i gumene bombone nisu namenjeni za istovremenu upotrebu – bira se jedan od ova dva oblika, u skladu sa uzrastom i potrebama deteta. Naravno, i ovde važi pravilo – proizvod nije zamena za zdravu svakodnevicu,  Već jako važna podrška imunitetu kod dece.

 

Ne možemo sprečiti baš svaku prehladu

I možda je upravo to ono što roditelji najteže prihvataju. Koliko god pazili, dete će se nekada

razboleti. Biće dana kada ćemo ponovo ispirati nos, meriti temperaturu u pola noći, kuvati čaj i pitati se kada će konačno proći. Biće i onih jutara kada dete tek što se vratilo u vrtić, a mi već primećujemo novi „sumnjivi“ kašalj.

Ali to ne znači da radimo nešto pogrešno. Naš posao nije da napravimo detinjstvo bez ijednog virusa. To, realno, nije moguće.

Dete ne mora da bude zdravo baš svakog dana da bi bilo zdravo dete.

Prehlade i virusi su deo detinjstva, naročito kada dete ide u kolektiv. Ono što možemo jeste da mu svakodnevno pružamo ono što mu je potrebno da raste, razvija se i bude spremno za sve nove avanture koje ga čekaju – od prvog dana u vrtiću do igre napolju, novih drugara i svega onoga što detinjstvo nosi.

A nama roditeljima ostaje da budemo tu – da zagrlimo, odmorimo, nahranimo, nasmejemo i, kada treba, napravimo još jednu šolju toplog čaja.

Jer nekada je i to deo brige o imunitetu.

Promo objava