Dok iščekujemo porođaj jednu stvar sigurno ne planiramo: da naše dete ima neku bolest, anomaliju ili poremećaj u razvoju, odn. da bude dete sa posebnim potrebama. Nekima od nas to se, ipak, dogodi.

 

Suočavanje sa činjenicom da vaše dete ima posebne potrebe i da nije kao većina vršnjaka kao i podizanje deteta biće verovatno najteža stvar koju ćete ikada uraditi. Trenutak prihvatanja i suočavanja sa bolom i pitanjima “zasto baš ja i zašto baš moje dete..?!” sigurno je najteži ali i preloman u onome što će se kasnije dešavati : da li ćete svoju i situaciju svog deteta umeti da prihvatite i iz nje izvučete najbolje što možete ili će vas to saznanje blokirati i otežati traženje boljih rešenja.

Šta je to što možete uraditi da pre svega vašem detetu, ali i vama bude bolje?

1. Dijagnostikujte problem. Razumljivo je da ponekad roditelji kao da strepe od dijagnoze. Ali, dijagnoza ne menja vaše dete, ona ga samo objašnjava. Pravilno postavljena dijagnoza vodi do informacija, terapije i usluga koje vašem detetu mogu olakšati život.
2. Rana intervencija. Što se određeni problem pre prepozna i postavi dijagnoza moguće je krenuti sa intervencijom ili lečenjem. Kod mnogih problema ranija intervencija znači i bolju prognozu.
3. Nađite podršku u široj zajednici. Potražite roditelje koji se suočavaju ili su se suočili sa situacijom sličnom vašoj i nađite ne samo podršku već i praktične informacije koje će vašem detetu i vama olakšati život.
4. Potražite podršku u porodici i među prijateljima. Pored rešavanja problema koji se odnose direktno na detetovu situaciju, potrebno je i da se pozabavite sobom u smislu suočavanja sa sopstvenim emocijama koje nisu lake i lepe (tuga, razočarenje, obeshrabrenost..) i traženja podrške od porodice i prijatelja. Oni vam mogu pomoći ne samo u rešavanju praktičnih situacija (briga o detetu dok ste odsutni i sl) već i u tome da vas saslušaju i pruže podršku u smislu prihvatanja vaše situacije i traženja boljih rešenja. Izbegavajate osobe koje su pesimistične i gledaju crno na stvari. Uz njih teško da ćete se osećati bolje, ma kako oni bili dobronamerni.

Jedna od autorki čuvene emisije Ulica Sezam ima dete sa posebnim potrebama i slikovito je svoje iskustvo uporedila sa turističkim putovanjem: Spremate za putovanje u Italiju, planirate svaki trenutak puta, kupujete stvari koje ćete obući dok plovite gondolom u Veneciji, smišljate obilazak Rima i Verone do u detalje,u svim mestima koje planirate da obiđete rezervišete hotel, uđete u avion i stjuardesa vam posle par sati kaže “dobro došli u Holandiju!” “Otkud ja u Holandiji?” Pitate se, jer to uopšte nije bilo planirano…svi vaši prijatelji su u Italiji, Italija je bila planirana i željena, a ne Holandija…ipak…Holandija je mesto gde ste sleteli . Posle prvog vremena neprihvatanja vi vremenom počnete da uviđate da Holandija nije neko užasno mesto već da i tu ima lepih i interesantnih stvari u kojima možete uživati…iako nije i ne može biti Italija…

Sve u svemu: u prihvatanju deteta sa posebnim potrebama ponekad je suočavanje sa onim što ono može da uradi značajnije od onoga što ono ne može da uradi. Imajte to na umu, i možda će se neke nove mogućnosti i lepa iznenađenja otvoriti pred vama…

 

Nevena Lovrinčević je autor tri knjige u izdanju Kreativnog centra: Naučite dete da spava, Klopke za roditelje i Disciplina bez batina. Posetite njeno On-line savetovalište za roditelje.