Majčinstvo je neprestano donošenje odluka, pravljenje uspomena, pokušavanje i pravljenje grešaka. Pokušavamo da odgojimo decu tako da se osećaju srećno i voljeno. Mi, kao majke, dajemo svoj maksimum. Ali ne bismo trebale biti same u tome.

Onog dana kad sam rodila svog prvog sina postala sam majka. U majčinstvo sam ušla puna entuzijazma – osećala sam da je to ono što sam trebala da budem. Kad smo se vratili kući iz bolnice, ljudi su dolazili kod nas kao nikada ranije. Beba donosi uzbuđenje svuda oko sebe.

I da, svi su želeli da drže bebu. Obožavala sam da gledam kako ga drže, maze i pružaju mu svu ljubav na svetu. Bila sam vrlo ponosna.

Nakon što sam rodila svoje treće dete, prva osoba koja je upoznala najnovijeg člana naše porodice je bila moja svekrva. Gledala sam je kako se zaljubljuje u moju bebu i ponovo sam bila vrlo ponosna na to.

Sve što je bilo važno je beba.

 

PROČITAJ JOŠ: Moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana

 

Lupilo me tek kad je moja svekrva krenula da ide. Jesam li ja postala nevidljiva nakon poroda? Jesam li ja samo postala osoba iza bebe, a ne pored nje?

Pritrčala mi je i rekla: „Oh, tako mi je žao! Ne znam jesam li to jasno rekla, ali odlično si to uradila, mama! Tako sam ponosna na TEBE! TI si napravila ovu bebu, kako se TI osećaš? Jesi li TI dobro?“

I ja sam važna. I ja sam osoba. I ja sam vredna. Ja sam bebin čitav svet i potrebno mi je da budem primećena da se ne izgubim.

Kada to mi postanemo nevidljive? Da li je to onaj trenutak u kom ljudi kažu: „Dolazim da vidim bebu…“?

Reči moje svekrve su mi užasno mnogo značile – ona je videla i mene. Sa svim emocijama koje sam imala, bilo mi je potrebno da i ja budem viđena. Bilo mi je potrebno da me neko drži. Ne treba mi mnogo pažnje, želim da ljudi budu sa mojim detetom, ali ponekad mi je potrebno da me neko drži, ponekad malo, ponekad mnogo.

Jer, evo u čemu je stvar: za 10 godina beba se neće sećati ko ju je prvi uzeo u naručje, ali majka će zauvek pamtiti ko je uzeo nju.

 

PROČITAJ JOŠ: Dobila si dete. Prijatelji te brišu iz imenika.

 
Potrebno je celo selo da se odgoji dete, ali mislim da je potrebno selo da se odgoji i majka. Majčinstvo je uvijek novo iskustvo – bilo da je reč o vašem prvom ili četvrtom detetu.

 

Majčinstvo može biti zastrašujuće, naporno, osamljujuće, iscrpljujuće, umarajuće i tako teško.

Majčinstvo je neprestano donošenje odluka, pravljenje uspomena, pokušavanje i pravljenje grešaka.

Pokušavamo da odgojimo decu tako da se osećaju srećno i voljeno. Mi, kao majke, dajemo svoj maksimum. Ali ne bismo trebale biti same u tome.

U redu je da nam je ponekad svega previše. U redu je tražiti za pomoć, to može biti i najbolja odluka koju ćete ikad doniti. Jaka majka nije ona koja nikada ne traži pomoć, već ona koja shvata kada joj je pomoć potrebna i ima dovoljno hrabrosti da je i traži.

Potrebno nam je selo. Ljudi koji nam mogu pružiti podršku, nasmejati nas, voleti nas, reći nam da su tu za nas i nasmešiti nam se. Samo nam je potrebno da neko drži i nas, majke.

 

PROČITAJ JOŠ: Ne, porodiljsko bolovanje nije odmor!

 
A predivna stvar svega ovoga je da taj sistem podrške ne mora da sadrži 20 naših najbližih prijatelja i članova porodice.

Stranac u prodavnici koji nam podari osmeh pun razumevanja kada vam dete histeriše okolo je deo vašeg sela.

Osoblje u vrtiću koje umiruje vaše uplakano dete kada ga ostavljate je deo vašeg sela.

Komšija koji dođe i čita vašoj deci da vi možete na miru otići u toalet  je deo vašeg sela.

Pre nego što sam rodila nisam shvatala koliko je važno da neko drži i majku. Ali sada znam. Zato je ja držim. A i ona će držati vas.
 

Izvor: Lolamagazin.com / Mother.ly

Prevela: Saša Leper

Prilagodila Ringeraja.rs