Nije uvek lako imati jednog u pelenama, a drugog kako uči geometriju... ali je lepo.

Nije uvek onako kako ste planirali, ali ipak je to upravo ono što je vašoj porodici bilo potrebno. 

Dobijate i maženje sa bebom i razgovore sa velikim detetom. 

Pakujete školske užine dok istovremeno pakujete torbu za pelene. 

Navijate na fudbalskoj utakmici u subotu... i koračate po dnevnoj sobi sa bebom kojoj izbijaju zubići u nedelju. 

Haotično je, da. Ali je magično. 

Jer kada taj stariji brat ili sestra uđe na vrata i beba se ozari, shvatite da to nije samo još jedna beba... 

Oni su se morali sresti. Pronaći jedno drugo.

Stariji postaje pomoćnik, zaštitnik, heroj u malim očima. 

A mali? Podseća starijeg brata ili sestru kako je to usporiti, igrati se i biti nečija omiljena osoba. 

Uče se, na najneočekivanije načine, jedno od drugog strpljenju, odgovornosti, poverenju, i kako biti luckast.

Nije uvek lako imati jednog u pelenama, a drugog kako uči geometriju... ali je lepo. 

Jer jednog dana se neće sećati praznine. Sećaće se samo odrastanja sa svojim najboljim prijateljem. 

A ti, sećaćeš se uvek kako su ti obe ruke (i srce) uvek bile pune.