Detinjstvo u Jugoslaviji uveliko se razlikovalo od detinjstva danas. Obeležili su ga specifični društveni, politički i ekonomski uslovi koji su oblikovali svakodnevni život dece.

Zajednica je u to vreme igrala snažnu ulogu, komšije su se poznavale i međusobno pomagale. Deca su se igrala napolju, u dvorištima, na ulicama i u prirodi. Imala su mnogo slobode za igru na otvorenom.

Popularne igre bile su fudbal, žmurke, lastiš, školice i razne igre s loptom. Društvene igre i čitanje knjiga takođe su bili vrlo rašireni. Bioskop i pozorište bili su dostupni i omiljeni oblici zabave. Tako piše slovenački Metropolitan o vremenu unazad 35 i više godina.


U prošlosti su i deca bila drukčije pripremana za život, pa se čini da su tada mnogi pojedinci imali određene veštine koje bi i danas bile vrlo korisne, ali su nažalost izgubljene. S tehnološkim napretkom i promenom načina života današnja deca više ne usvajaju one koje su nekada bile potpuno samorazumljive. To se posebno odnosi na njih tri.

Praktične veštine

U Jugoslaviji su deca bila mnogo veštija u praktičnim znanjima koja su im koristila tokom čitavog života: šivenje, pletenje, vez, kuvanje, rad u poljoprivredi, popravljanje elektronskih uređaja i obavljanje kućnih poslova. Do ulaska u odraslo doba posedovala su širok spektar znanja koji im je omogućavao da se bolje brinu o sebi.

Komunikacija

Pre pojave digitalnih uređaja deca su provodila mnogo više vremena u društvu drugih ljudi. Na taj način učila su da razgovaraju sa svojim vršnjacima uživo, ali i sa starijima i mlađima. Čak su i deca koja su bila introvertnija obično bila sposobna da priđu drugima i uspostave kontakt.

Popravljanje stvari

U današnjem društvu potrošačkog tipa uobičajeno je da, kada se nešto pokvari, kupimo novu stvar. U prošlosti nije bilo tako. Deca u Jugoslaviji znala su da popravljaju igračke, odeću, obuću, pa čak i nameštaj ili kućne aparate. Kada bi se nešto pokvarilo ili oštetilo, popravka se podrazumevala.