wivern: Moja porođajna priča
18.2.2015
Stavljaju te na moje grudi i ja vidim taj mali osmeh na tvojim ustima, napokon si tu. A ja, ja i dalje čekam. Prvi zubić, prvu reč, prvi korak, te prve malene ručice koje će mi se obaviti oko vrata.
Stavljaju te na moje grudi i ja vidim taj mali osmeh na tvojim ustima, napokon si tu. Foto: Freepik.com
DETALJI
Ringerajin korisnik: wivern
Datum: novembar 2014.
Tip porođaja: prirodni porođaj
Broj dana u porodilištu: 2
Porodilište: Narodni Front; Beograd
Ocena porodilišta: 3
Komentar ocene: Lekari i babice imaju ocenu 4, prijatno sam iznenađena ophođenjem prema pacijentu tj meni, dok opšte stanje u kome je bolnica, nedostatak osnovnih sredstava za rad (dovoljan broj tetra pelena, benkica za bebe i čistih spavaćica) zaslužuju jedva ocenu 2.
PRIČA O MOM POROĐAJU
Činilo se da ležim na stolu već čitavu večnost, zadubljena u svoje misli i posmatrajući sve te male zamotuljke kako zamiču hodnikom. Prekoputa mene je soba u koju donose tek rođene bebe, mere ih, obrišu, naprave zamotuljak i nose mamama na upoznavanje. Tako ćemo i ti i ja.....Čekam te...
Sve je nekako krenulo neočekivano, kontrakcije jake i na 4 minuta, nije pukao vodenjak, nije ispao sluzni čep, slabo se otvaram i sa indukcijom.
Sati prolaze, više i ne brojim koliko je beba prošlo kroz sobu prekoputa. Babice se smenjuju, gledaju očitavanja na ctg-u i odmahuju glavama. Zatim užurbano odlaze u sobu prekoputa i nešto razgovaraju. Predugo traje, otkucaji srca bivaju slabiji i stavljaju mi masku sa kiseonikom. Znam da će biti sve ok, tog jutra na prvom ctg-u rečeno mi je da je bebac u odličnoj formi i ako porođaj bude težak bebac će to bez problema prevazići. Udišem kiseonik i razmišljam..još samo malo...Čekam te...
Već neko vreme nema novih bebica, u boksevima su sve nove buduće mame, ja i dalje na istom stolu. Čekam te..
Smena. Gomila lekara i babica u sobi prekoputa, nešto pričaju, pregledaju kartone. A onda se svi okreću ka meni, vidim i neku ruku koja pokazuje u mom pravcu. Razmišljam, idemo na carski rez, nadam se da se ne mučiš previše. I dalje te čekam.
Trepnula sam i udahnula, a oko mene gomila nekih ljudi, gomila đaka na praksi. Objašnjavaju mi kako da poguram bebu i čujem doktorku koja govori da će me poroditi prirodno samo da pratim njene instrukcije. Uliva mi poverenje, kaže još samo malo...Čekam te..
Nisam sigurna šta se sve oko mene dešava, mehanički radim ono što od mene traže. Razmišljam o tom prvom susretu, šta li ću osetiti, da li ću i ja zaplakati... U tom trenutku gubim vazduh, i čujem kako mi govore "Još samo malo, potrudi se da ne izgubiš vazduh".. Zatim sledi jedan rvački potez i onda sekunda tišine...pa smeh..eto je glavica...Čekam te, tu si, tako blizu..
Gledam kako te odnose na merenje, gledam i pokušavam da zaustavim suze. Gomila izbrkanih misli mi prolazi kroz glavu, reči ne izlaze od plača.
Stavljaju te na moje grudi i ja vidim taj mali osmeh na tvojim ustima, napokon si tu.
A ja, ja i dalje čekam. Prvi zubić, prvu reč, prvi korak, te prve malene ručice koje će mi se obaviti oko vrata.
| Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče! |
