ZAŠTO OVI DEČACI NE SLUŠAJU MAMU, VEĆ SAMO TATU?
24.11.2023
Ona pokušava razgovorom da ih privoli na saradnju, ali ne uspeva. Na kraju kaže: “Videćete kad vam tata dođe“.
Nemanja i Strahinja su braća. Nemanja ima pet, a Strahinja šest godina. Njihov tata kaže da su tipični dečaci, živahni, nestašni, traže pažnju i ispituju granice. Ne žali se na neke krupnije probleme u odnosu sa njima. Međutim mama i baka imaju drugačije mišljenje. Kažu: „Ne bi tata tako govorio da je po ceo dan sa njima“. U sredu su ostavili koru od banane na podu u predsoblju, mama se okliznula, malo je nedostajalo da se „polomi“.
U četvrtak su baki tek opranu posteljinu pogodili blatnjavom loptom, a zatim joj sakrili naočare. U petak je baka otišla u dom zdravlja, a zaboravila da ponese zdravstvenu knjižicu. Mama brzo uzme knjižicu i uleti u auto da joj odnese. Tek na ulazu u grad spazi Nemanju kako viri iza zadnjeg sedišta, a rekla mu je da ne može da ga povede, da mora da ostane sa tatom i bratom… Pored svakodnevnih „iznenađenja“ koja priređuju, mama ih opisuje kao neposlušne, prkosne, svojeglave i žali se da neće da slože igračke, da uguraju biciklu u garažu, neće da beru jagode, prosipaju joj vodu za cveće, gacaju po tek opranom tepihu, međusobno se svađaju… Ona pokušava razgovorom da ih privoli na saradnju, ali ne uspeva, a kada joj „prekipi“ podvikne i zapreti, ali oni pobegnu i sakriju se. Na kraju kaže:“Videćete kad vam tata dođe“.
Dobro se sećaju kako su onda morali da oribaju onaj tepih po kome su gacali. Tata se samo odjednom pojavio sa četkama i reko: “ne sme ni jedna mrlja da ostane“. Posle toga su bili mokri i prljavi pa su morali na tuširanje i tako su propustili omiljeni crtać. Teško da će im opet pasti na pamet da prljaju stvari koje mama opere.
Naravno da će šutirati loptu i igrati se žmurke oko mesta gde baka suši posteljinu. Pa neće valjda oko tatinog auta. Tata se ne potresa mnogo kada se isprlja posteljina, ali bi bio veoma ljut da mu otkinu retrovizor u toku igre ili oštete limariju. Primetili su da je tata jako osetljiv kada je u pitanju njegov Pežo.
Naravno da neće da idu sa bakom u baštu da joj pomognu da bere jagode. Pa zašto bi? Pomagali, ne pomagali, baka će im dati i jagode i kolač i sladoled. Sve to će da dobiju i bez branja jagoda. I zašto bi se onda trudili? Zato što će baka da se požali tati? Eh, baš taj momenat dečaci jedva čekaju. Da, čekaju da tata odgovori baki: “Svaki dan mi se žališ, zamisli uradili su mi ovo, uradili su mi ono, rekli su mi ovo… Ko dete si… Reko sam ti, ako neće da beru, ne mogu ni da jedu i gotovo! Ja sa njima nemam problem, meni tako ne odgovaraju!“ Odavno su dečaci primetili da tata postane mnogo nervozan kad baka počne da se žali.
Kao i ostala deca, i ovi dečaci već znaju šta u porodici može, kako može i s kim može i u skladu sa tim se ponašaju…
Autor: Branka Vasiljev, psiholog
Izvor: mojpsiholog.weebly.com
