Ni mi roditelji ne damo deci baš sve, ali im ne branimo da guraju kolica sa nama, uvek ćemo im dati čipsić.

U zadnjih par dana Luka i ja više vremena provodimo sa decom koju on zna iz viđenja, ili ih čak ni ne zna (u dvorištu ispred zgrade, u igraonici) i imam dva primera njegovog "razočarenja" u drugu decu.

1. Bili smo u dvorištu ispred zgrade, devjčice su gurale malu beba lutku u kolicima. Pitao me je dal sme i on da gura, rekla sam da se sada seke igraju. Kada su one ostavile kolica i počele da se jure, pitao me je opet, rekla sam da mora da pita devojčicu. Kada ju je pitao, ona je rekla "NE!" Prvo je stajao koji trenutak, dok nije obradio neočekivan odgovor, onda je počeo da plače. Nije dobio kolica, ja nisam želela da se mešam, ali mi je bilo jako žao.

2. Juče u igraonici je jedan dečak jeo čipsić (one male štapiće, kao pomfrit), i Luka me je pitao dal sme da uzme bate. Opet sam rekla da mora da pita batu. Pitao je "Jel smem da uzmem jedan?", dečak je klimnuo glavom, i on je uzeo jedan (gledala sam kako je viro u kesu i uzeo samo jedan). Kasnje je pitao batu dal sme još jedan, i bata je rekao "NE!". Opet je bio neočekivan odgovor, ali nije plakao.

Ovim nisam htela da kažem da su oni trebali da mu daju šta je tražio, nego... mi ih učimo da treba da dele svoje stvari sa ostalom decom, i naravno, ni moj Luka ne deli uvek i sve, često i on kaže "Ne dam!", ali nije baš navikao da drugi kažu isto.

Dokle ide dečija naivnost i koliko veruju da su ljdi dobri...

Ali ljudi jesu dobri. Dete i treba tako uciti. Pa gledaj nas ovde. Sve dobri ljudi sve vrvi od dobre energije, a pravila ponasanja uce se odrastanjem. Nemoj da te to razocara. 

_____________________________

Moje ljubavi najvece
Tara, Tijana, Sanja, Nenad i Rada

Ma naravno! Nameravam i dalje da ga vaspitavam da treba da deli sa ostalim svoje. Da li ću ga učiti da su ljudi dobri? Ne znam baš! To nisam ni do sada forsirala, jer mislim da nije dobro da ima previše poverenja u strance.
No, htedoh reći, koliko mi je bilo teško u tim momentima, ali sam znala da to ne smem da pokažem, jer su to stvari na koje mora da navikne.

Vrlo jednostavno rečeno.
Slažem se djecu trebamo učiti dobroti ali i upozoriti na neku opasnost i reći da ljudi ponekad čine zlo ali da nisu ljudi zli,ja to tako nekako zamišljam...

ni ja ne znam kako da je naucim da nisu svi ljudi dobri i dragi i da ima jako puno gadova koji nece da dele a hoce i da udare user posted image
htela bih da joj jednostavno uspem u glavicu kako da procenjuje , znam da ne moze user posted image
juce mi se srce pocepalo , udarila je drugarica ( ne kazem da je ona losa devojcica ) i ja je pitam zasto a ona mi kaze : bez razloga , sad sam jako tuzna
i tako prvo neko razocarenje u drugaricu
ovo sam napisala samo tako jer sam i ja tuzna sto mi je dete videlo da ljudi mogu da te nateraju da tugujes


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Uh! Ovo i mene jako muči. Moje dete je od one dece koje i nekoga koga prvi put vidi (ovde mislim na decu, ne na odrasle) odmah grli i ljubi. Puna je ljubavi prema deci i užasno sam opterećenja kako će sutra u vrtiću, školi to druga deca da iskorišćavaju i maltretiraju je zbog toga. Još je mala da bih joj objasnila neke stvari, a i da joj objasnim, kako od nekoga ko ima toliko ljubavi za druge da napravite drugačiju osobu. Skoro se desilo da je pružila ruku jednoj devojčici sa kojom se svakog dana igra, a da ova nije htela da je uhvati za ruku, potpuno ju je izignorisala, već je ruku pružila drugoj devojčici. Kako je L tada tužno plakala Prvi put sam osetila bol kao roditelj zbog toga što je moje dete, glupo je tako reći, ali bukvalno sam se tako osećala, bilo odbačeno.

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Mihajla učimo da sve mora da deli sa drugom decom (tu mislim na decu iz našeg bližeg okruženja koju zna) ali opet njegov bunt je stalno prisutan: Ne dam! Ja ću da mu otmem! To je moje!
I zna tako ni od kuda da priča kako on sestri neće dati ništa (a još se nije ni rodila), kako mama ne može da jede ako on večera i sl. I kad ga opomenemo i pitamo zašto neće da deli, on samo kratko kaže NE
Tako je neki dan jeo kokice i neko dete mu prišlo, on se uinatio da mu ne da... I mama tog deteta ponudi svom detetu keks-e sad je Mićko hteo njegovo, ali smo mu rekli kad on nije dao kokice, ne može da uzme ni keks. I on je odustao od keksa samo da svoje ne bi delio Ovoj fazi ima par meseci, a ja se nadam da kad sestra dođe prosto više neće imati izbora i moraće da savlada ovaj sebičluk.

Deca uce od nas ali dosta kupe i od ostale dece. Nastavicu da ucim Vladu da deli, ali sam primetila da u poslednje vreme ume da kaze - Ovo je moje, ono sto je stvarno njegovo, ponovim mu jeste tvoje, ali mu ne dam da dira moju torbu, tel...i ponovim mu kako je to mamino... Jako mi bude zao kad neko Vladi nece da da nesto da se poigra, ako vidim da on bas zeli, ali kazem bata/seka nece da da, to je njegovo i odvedem ga na drugu stranu i skrenem paznju necim drugim. I cini mi se da je sa tim - Ovo je moje- i da nekom nece nesto da da poceo bas kad je video da ni njemu ne daju uvek. Kako se bori sa tim kad je sam (u jaslicama) nemam pojma. U jednom delu jeste faza, ali ne bih volela da i karakterom bude stipsa, a ni da ga neko ko jeste nervira

Kad izadjemo u dvoriste i ponesemo loptu, on da starijim decacima da igraju fudbal, a oni se zaigraju i nikako njemu da daju da sutne, jao sto mi bude krivo, nekad ima kazem dajte malo njemu da sutne, a nekad ga pustim da vidim kako ce da se izbori, mada su oni dosta veci od njega (oko 8 god), onda on dodje i meni kaze da im trazim loptu, ja ga posaljem da trazi sam i on ode i kaze Bato daaaaj loptu (ja sam sigurna da nikad ne bih otisla po istu da sam na njegovom mestu, jednostavno sam takva)

Tema za mene.
U nasoj zgradi ima bas mnogo dece. I vecih uzrasta od 8-11 god a pogotovo manjih do 5-6 godina. Ali jedna devojcica ima 4.5 godine i po meni stalno pravi probleme. Vec dve godine trpim njeno ruzno ponasanje i pre par dana sam stavila tacku na nju. Znam ruzno je ali dosta sam zonglirala od sada gledam samo svoju decu.
Konkretno problem je u tome sto njen otac ( majka se samo par puta pojavila na igralistu) stalno opominje drugu decu. Tj. cim devojcici nesto nije po volji ona samo kaze tajoooo a tajo opomene drugare. A kada mala napravi smicalicu nekome drugom njen tajo cuti. Hiljadu puta je cacnula Vuka i ja sam precutala. Bacila je njegovu pusku na ulicu preko ograde i to sam precutala a da vam ne pricam sta bi bilo da je Vuk tako bacio njenu igracku. Svaki put joj dajem.Vukove igracke, loptu, bicikl, dzip na akumulator o kom moze samo da sanja.... a V kada se pobuni ja mu lepo objasnim da mu je to drugarica i da se stvari dele.
Pre neki dan sam idlucila da reagujem. Prvo sam govorila njenom tati komso pusti decu da se igraju, nije dobro da ih stalno opominjemo i da budemo policajci.
E onda se Vuk igrao u pesku i ona je dosla i OTELA mu lopaticu iz ruke da se ona igra a imala je vec jednu. Znaci sada ima dve a moj V ni jednu. Ja cutim a i V. Nakon pet min V kaze U daj mi jednu lopaticu a ona necu i on je krenuo da joj otme isto kao i ona njemu ali tajo je skocio i uhvatio V za ruku i pripretio da to vise ne radi. Ooo reko komso pa nisi fer sada je ona njemu prvo uzela. Kaze on pa ona je devojcica. Aaaa ma nemoj tako cemo. Dobro.
Drugi dan pita V, U mogu li voziti tvoj bicikl. Kate ona moze. I on krenuo da vozi a ona tajoooo V mi je uzeo bicikl a on na sav glas Vuce vrati U bicikl. E tu sam popizdela i zabranila sam V da se vise druze.
Tako je vec dve godine.
Drugi dan je V bio u vrticu a K i ja ispred zgrade i uzela ona Kostin autic a ja sam bas ostro rekla to je Kostino, ostavi da se igra. Dete nije moglo da veruje.
Onda je sela na Vukov bicikl i ostro sam rekla ustani to nije tvoje. Vuk ce se ljutiti. Ali on je u vrticu. Reko ustani i tacka. Teta je odmah malu odvela jer je videla da se nesto desava.
Naredni dan se U obracala V ali Vuk je ignorisao i tata je samo pokupio i odveo u kucu. Ona je pocela da place a on joj je rekao jel vidis da V nece da se igra sa tobom.
Ovo je prvi put da sam Vuku rekla da se ne igra sa nekim. Ali toliko su ga maltrerirali da ne mogu vise da cutim. Tu je ustvari kriv njen otac koji se u sve mesa ali samo ce on imati problema kada mu dete poraste. On jos toga nije ni svestan.


_____________________________

Jer smo tako u mogucnosti!

Kucam sa mob pa je malo teze.
Ima tu mnooogo primera. I nisam jedina koji se zale na tu devojcicu i njene roditelje.
Ali treba da se zapitaju. Mala je isla dve nedelje u vrtic i ispisali su je, ne uklapa se. I zamisli teta ju je tukla. Strasno koliko lazu.
Onda je isla na deciji hor i pre neki dan je pitam veceras je koncert zar ti ne pevas. Ma neee ja se bojim cika Banera a i mama mi je zabranila. Tako da sam shvatila da ni na hor ne ide.
Prvi put sam povisila ton na nju tj. malo sam bila ostrija i ona me sada gleda sa straho.
Shvatila sam da se to dete boji autoriteta i da ne moze da ga prihvati. Zato se nigde i ne uklapa. Samo ispred zgrade moze da bude sa decom koju zna.
A i u tu pravi selekcije svakih 10 min. E ti si mi sada drug a ti nisi.
Meni je to bas ruzno!

_____________________________

Jer smo tako u mogucnosti!

Dijana potpuno te razumem,moja A je takva sve bi podelila ali ona je moje prvence pa sam se zeznula i vaspitavala je da bude fina,da deli da precuti.I onda mi dete u parku ostane bez bicikla koji naizmenicno voze dva tri deteta dok moja A stoji i cuti.A kada ona nekome nesto potrazi retko kada joj neko dete da igracku.Pa sam se iznervirala kao ti i rekla joj za neku bas bezobraznu decu da prestane da se druzi sa njima.Znam ruzno je ali tako je kako je.A to za roditelje koji se mesaju u deciju igru to mi je toliko uzasno i sto kazes sami svom detetu prave probleme a da nisu ni svesni toga.

Diji,ispravno si postupila.Taj njen tajo i ne shvata koliko štete nanosi svom detetu tim zaštitničkim ponašanjem,ne može on uvek biti uz nju ,poći će u školu i tamo tek ima da dođe do problema.Mislim da su njeni roditelji i suviše zaštitnički postavljeni prema njoj.Mora da im je jedinica

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Da,kao da gledam njihovu porodičnu situaciju,verovatno joj pružaju sve što zatraži,baca se i valja kada nešto ne dobije...niko joj nije dovoljno dobar za druženje...itd

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Jeste, jedinica je i samo je stite a ona samo vice tajo, tajo...
Ali on cuje kada ona kaze moze , uzmi i kada neko dete uzme ona vrisne tajo uzeo je a on zagalami vrati U.
Umesto da kaze U pa to ti je drugar, nauci da delis. Ili neka U nek se poigra pa ce ti vratiti. Ili pa U rekla si da noze da uzme.
Retko koje dete hoce da da svoju igracku i to razumem ali ne mogu da razumem da se roditelji mesaju. I to mi smeta jer se onda deca jos vise svadjaju.
Ima jedan decak stalno vozi Vukov bicikl. V bukvalno ne moze da ga uzme ali ja stalno balansiram i kazem sacekaj , polako ajd jedan krug drugar pa onda ti. Naporno je njih ganjati i ubedjivati se sa njima ali to je jedini ispravan nacin. Kakav bi primer dala Vuku kada tom drugaru ne bi dala bicikl.

_____________________________

Jer smo tako u mogucnosti!

moja U je jedva naucila da deli , ivto bas kada je posla u jaslice.. meni bude bas zao sto sada ne sme da ide...
nikada nije uzimala tudje stvari, ali je svoje bas retko delila, sada je situacija drugacija...

Dijana upravu si,i ja svoju decu učim da sve treba da dele sa drugima i da svoje igračke daju i drugoj deci.To je super kada se ta deca normalno ophode prema npr. tom biciklu koji je moja ćera dala nekoj od drugarica da ga vozi,ali kada ta ista drugarica počne namerno da ga šutira i kida kočnicu,ili ne znam šta već...e onda ja normalno njoj kažem da više takvoj drugarici ne daje svoj bicikl.Ma jednom sam bila prisutna kada sam i sama videla,kako joj ta drugarica lomi lutku tj. onu vilu koja kao da leti a ima strunu pa se atko i ne vidi da je povezana sa šnalicom u kosi vile i kosi onog ko drži navodni čarobni štapić.To je bila jako skupa a mala lutkica,ja V. dugo nisam davala da se igra sa njom svakodnevno,već se povremeno igrala.Jedan dan došla je ta njena navodno drugarica i nagovorila je da se igraju sa tom vilom.Ja bila u prizemlju i dolazim na sprat u V. sobu i imam šta da vidim:V. se na jednom kraju igra sa nekim barbikama a drugarica baš u tom trenutku čupa krila toj vili i jedna noga već na podu.Poludela sam,pitam :pa dobro šta radiš sad? a ona se uplašila jer sam ušla iznenada u sobu i zatekla je na delu...samo je rekla pa,pa,pa i tek nakon nekoliko sekundi ...htela sam da vidim da li se krila skidaju.
Rekla sam da siđu odmah dole i da igru nastave dole.V. jako voli tu devojčicu i ja nisam htela da joj kažem nešto tipa nemoj se družiti više sa njom jer znam da me ne bi poslušala,to se dešavalo i pre.Kada mi V. počne kukati za te igračke što joj drugar. videla sam namerno lomi i kvari,ja joj samo kažem:Nemoj mi kukati,kada je ti zoveš i hoćeš da se družiš sa njom,pored svih ostalih normalnih drugarica

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Pročitah prvu poruku pa Dijin problem.

Sve je ok dok MI decu učimo. Većina dece je i u vrtićima i tamo mi nemamo nadzor. Anu sam od starta učila da deli i da nikad ne daje iz ruke hranu, već da ponudi iz kese. Sve igračke deli, šta više u vrtiću joj sve unište. P je posle kuknjava.

Nemam mnogo primera iz okoline jer se uglavnom igra sa komšinicom, ali njoj nekad nije do igranja sa Anom i ja to vidim. Ona poznaje više ljudi, tj njena mama, pa samim tim i više drugara ima. Ana ima samo nju. Skoro vidim ja da mala bi da ide kući (bili kod njih u dvorištu), a Ana bi sa njom. Pitam ja malu otvoreno, reci ako nećeš sa Anom. Ona sve nešto vrda pa u bradu govori. A inače je poglasna. E to me nervira, za sve je pamenta i glasna, a kad treba neku istinu da kaže, onda u bradu. Njena mama je skroz ok, vaspitačica je u vrtiću. Dakle nije na majku i majka je ne uči da govori u bradu. Mislim da sam ja problem ahahahaah jer kod mene nema cile mile i verovatno deci izgledam strogo.

Mi decu možemo da učimo do preksutra da budu dobri i da dele i sve ostalo, ali džaba kad će se pojaviti neka klinka kao kod Dije.
Pisala sam skoro i za svastike u Aninoj svesci. Čak sam pitala i vaspitačicu - ona sleže ramenima. Kao igra igrice, znate tata je vojnik. Pa sve ti poljubim jel se on borio u II SR?!?!?!?!? Koje to igrice dete od 5 godina igra da celu stranicu iscrta svastikama????
Problem je dakle i u roditeljima ali i u vaspitačima koji neće/ne smeju da reaguju u takvim situacijama.

Deca su tu uvek najmanje kriva jer samo slede primerima odraslih.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Čitam pažljivo šta pišete i razmišljam kako je dobro što nas još uvek ima razumnih i normalnih.
Ninu sam, dok je bila mala, učila da sve deli. Onda su nam na igrališu prisvojili stvari i odneli kući uz uporno ubeđivanje da je to nji hovo. Onda sam obeležila Ninine kantice i lopatice i tačka. Posle sam je učila da ne sme da udara druge. Onda su nju mlatili. Sada je učim da nikad ne udari prva, već kad je neko udari da lepo kaže "nemoj, vratiću ti". Ako taj neko nastavi - nek uzvrati.Jednostavno.
A još u vezi deljenja, naučila sam je da sama proceni drugu decu i da odluči kome će nešto da da a kome ne. Učila je i na bolniji način, ali sada zna da ignoriše otimače i nezahvalnike. Sa sličnima sebi uvek lepo sarađuje.

Joj mame sacekajte da vam deca malo odrastu pa da podju u skolu,kada budete culi roditelje na roditeljskom sastanku necete se uopste cuditi zasto deca ne dele stvari i ponasaju se kako se ponasaju.Pa ja verujem da ti roditelji ni ne razgovaraju sa svojom decom a vaspitanje im se svodi na "radi sta hoces,nemoj da dajes svoje igracke,ako te dira odmah ga udari".To sam bar ja shvatila na roditeljskim sastancima mog deteta.I onda ja da svom detetu kazem "budi dobra,pazi o tudjim osecanjima,podeli".To sve i dalje vazi ali sam je naucila da malo bolje procenjuje situacije i da se nikada ne dira prva ali da uzvrati,pogotovo ako je neko udari jer ako cuti onda ce je tek dirati.S je drugacija,ona se dosta sklanja kada naidje na neko bezobrazno dete,a ako nastavi da je prati kaze "bezi,necu da se igram sa tobom,ne ponasas se lepo" ali bas nikada ne gleda u mene i trazi pomoc.To mi se mnogo svidja,vec sada ume da se izbori sa ne tako prijatnim situacijama.

Taj tata je katastrofa. Kakav kreten. Izvinite na izrazu. Mislim normalno je da deca imaju faze i ne zele da dele ali tu mi uskacemo sa "daj malo tvoj bicikli tvoj je ti mozes da se vozis kad god hoces" ili nesto slicno. Mada ima dece koja tudje stvari ne cuvaju uoopste a svojeeeee... Jako me to zivcira. Mislim i moja cera je sad u fazonu ne dam i otimanja ali to valjda naisla faza i to nije cesto. svaki dan je npr sa bracom od ujaka i uglavnom su ok. Lepo se igraju. Mada D place i kad joj Eni otme nesto (kuče)

sviđa mi se kako razmišljate svi, u današnjem društvu često nadrljaju deca koja su dobra.Ja sam to uvidela i sada malo drugačije razmišljam,što neko reče učim ih da procene ko zaslužuje da sa njim podele svoje stvari,jer sve više je dece koje roditelji i ne gledaju,prepušteni su sami sebi,a roditelji u večitoj trci i frci da zarade što više usput zaborave na vaspitanje dece,pa često čujemo:"Deca su nam nezahvalna,sve sam im omogućio a oni problematični i nezahvalni" a kada takve roditelje pitate koliko vremena provedu sa svojom decom u igri najčešći odgovor je da nemaju vremena da se igraju sa decom od posla

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Znam i sigurna sam da sam upravu. Kazem vam zivim u zgradi gde ima stvarno mnogo dece. Mozda par stanova ima bez dece ostalo sve mladi bracni parovi sa decom. I skoro svi roditelji razmisljaju kao i ja tj. kao i vi. Ako neko dete uzima tudju igracku i krene svadja roditelji uskacu i govore detetu pokazi drugaru, samo da vidi pa ce ti vratiti. Igrajte se zajedno i u tom fazonu. Ili se neko od roditelja zaigra sa decom pa se povuce i pusti decu. Tako svi radimo.
Jedino tata od ove devojcice stalno nesto kenja i vrati, vrati, vrati....ma idi bre dodjavola vise smaracu jedan. Drugi roditelji su primetili moju reakciju i otvoreno sam rekla da mi smeta njegovo ponasanje i da ne mogu da slusam da moje dete stalno vristi zbog njegove U. A Vuku sam rekla da je U skrtica i da je to jako jako ruzno.
Od kada sam reagovala malu vise i ne izvode ispred zgrade ili budu malo pa cim mi izadjemo oni idu u kucu. Danas nije ni bila. To mi potvrdjuje da sam upravu i da oni beze.
Strasno i zalosno da se covek od bar 40 godina tako ponasa. Ma kako ga ne mrzi da se svadja sa decom
I najbitnije, od kada nema te male ispred zgrade je mir!

_____________________________

Jer smo tako u mogucnosti!

Citam vase postove i razmisljam... Ja svoje dete ucim da je lepo deliti i da uvek treba da pita da li sme da uzme nesto tudje. Ali se ne mesam mnogo ako ne zeli da da nesto svoje, ona ima pravo da odluci da li ce nekom dati igracku ili ne. Naravno, uvek kazem daj drugaru da se malo igra pa ces onda ti ali ne insistiram ako nece onda nece, valjda me je iskustvo iz centralnih beogradskih parkica tome naucilo. Ne mesam se u konflikte tipa, ne da mi da prodjem, gura se ispred mene, nece da mi da to mora da nauci da resi sama. Ali ne sme da otima igracke i mora da saceka svoj red...
Dijana, mislim da si ispravno postupila, samo iz svog okruzenja vidim da ima puno roditelja koji se ponasaju isto kao tata te devojcice...

Dijana,taj tata očigledno ima nekih kako da kažem kompleksa i nerešenih problema sam sa sobom, zato nastoji da svoju jedinicu zaštiti od svega i da joj sve omogući ali radi to na pogrešan način...ona mora da nauči da se sama za sebe izbori,inače će kroz život uvek imati problema.
A danas je sve više takvih roditelja

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima