Objašnjavanje, vikanje ili kažnjavanje kao oblik vaspitanja deteta najčešće izaziva suprotan efekat, tvrde američki stručnjaci nakon brojnih istraživanja o delotvornosti odgojnih strategija. Kada detetu krenete nešto da objašnjavate ili da vičete, deca se isključe, a zabrana izlazaka zaustavlja neprimereno ponašanje tek privremeno. Zabrane su, tvrde, delotvorne samo ako su blage.

Jedina taktika koja je delotvorna je pohvala. Njome ćete teško smiriti dete koje vrišti, ali ako ga na vreme i iz srca pohvalite, sigurno je da ćete se lakše dogovarati, a ispadi besa biće ređi. Pomaže i skrivena pohvala. Na primer, ako dete ne želi da obuče pantalone, kažite da ćete vi da ih obučete i da ćete biti veoma lepi. Ova taktika uvek ima efekta.

U članku KLIK OVDE još možete pročitati o:
- Pomoć ponekad sputava dete
- Držite se postavljenih granica
- Prigovaranje se vraća prigovaranjem
- Uopštene pohvale ne motivišu dete

Istina je kad mu kreneš nešto objašnjavati i vikati da se isključe!
Ja jesam za blaže kazne još bi voljela da mogu iskreno da kažem da nisam stroga ali jesam i ponekad vičem,što nikako ne opravdavam,to je moja slabost izgubim živce nakon 100.tog ponavljanja da se ruke ne peru u wc-školjki.
Ali evo učim sebe iz dana u dan da budem taktičnija i strpljivija koliko god je moguće,
ne kažnjavam ga svaki put kad nešto pogriješi ali zna svaki 3 dan ići u kaznu(svoju sobu da sjedi na stolici a ako neće to u krvetiću leži) uglavnom preplače i onda obeća da neće više,nekad mi bude žao a nekad ne.
Mislim da ovakav način kažnjavanja ima smisla(kod nas) jer je ponekad dovoljno da ga pogledam pogledom koji šalje u kaznu i odmah se smiri.

Kod starijeg pale te blage kazne i kaznice...a ovo malo - ma glavu da joj razbijes - ni to ne pali, a kamoli blage kazne i pricanja, i odvlacenje paznje...tvrdoglava je ko mazga.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Evo da te utešim mamanp, negde na www sam čitala o tome da je tvrdoglavost tipična za drugo dete. Prvo dete je imalo to kratko vreme da bude jedinče i fokus pažnje se nije skidao sa njega ni pod razno. Zato ono zna da ne vredi više puta nešto da pokušava, jer roditelji mogu sa njim da se preganjaju u do sutra. Sa drugim detetom su ljudi malo opušteniji, a i nemaju baš toliko vremena za njega pored prvog koje u opštem slučaju već može svašta da napravi za kratko vreme. Onda drugo dete shvati da će u dovoljnom broju pokušaja da uspe u svemu što zamisli, samo je pitanje trenutka kada će roditelju da popusti pažnja zbog starijeg, ili živci od preganjanja sa njim, ili oboje 


_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Evo ga kod mene  MM je danas baš primetio, kada krene rukom za kašičicu dok ga hraniš, dovoljno je jednom da mu izmakneš, on stavi ruke uz telo, nasloni se i otvori usta. Zna da je to jedini način da dobije kašičicu u usta. Čak je čovek istripovao da se dete takvo rodilo, ali nije, par dana sam mu izmicala kašičicu i ukapirao je da od toga da mu je dam 'leba nema.

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Hajde da napišem nešto konstruktivno.

Kod mog deteta ne pale kazne, ne pali vikanje, ne pali pričanje... ništa ne pali. Ako je on naumio nešto da uradi, ja se mogu postaviti naglavačke. neće to uraditi ovog momenta jer zna da gledam, ali za pola sata hoće sigurno!

U poslednje vreme ga najčešće pošaljem u sobu, on tamo sedi i urla, a kada mu sline stignu do usta (sorry), valjda se gadi, pa se smiri i dođe kod mene da ga obrišem i sve bude cool.

< Poruku je uredio Tasha RR -- 9.6.2009 14:20:18 >

Moj centralni problem je i dalje histerija.

I dalje plakanje počinje BEZ razloga. Tipa: mozak mu radi brže od jezika, ne može da izgovori, pobesni, ja ga smirujem da kaže polako, on se iznervira, počne da plače... Ja odlepim, i pošaljem ga u sobu. Ili, iznervira se jer lopta ne može da stoji na štapu. Ili, jer nije dobro šutnuo loptu.

U poslednjih par dana sam ga i ja pitala DA LI SE UOPŠTE SEĆAŠ ZAŠTO PLAČEŠ, POŠTO PLAČEŠ VEĆ SAT VREMENA!?
On me pita ZAŠTO MAMICE?!
Ali ne pogađa me to nešto specijalno. Doći će to na svoje.

Hoće, doći će, sigurno. Imam puno mlađih braće i sestara od tetke, promeni se to za čas. Samo, ta faza može da se otegne ako ima makar jedna osoba koja sa njim provodi vreme i koja je spremna da dubi na glavi samo da on ne zaplače. Onda tvoja doslednost mora da bude duplo jača... Moj brat i ja smo bili strašno prefrigani kao klinci, tačno smo znali šta može kod mame a šta kod bake. Jednom nas je mama ukebala, došla ranije sa posla a mi još u pidžamama, ležimo ispred TV-a i ručamo u grčko-rimskom stilu 

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Mislim da to sva deca znaju. Moje dete se sasvim drugačije ponaša kada smo sami i kada tata (tzv. možesve) dođe kući!

Moja je sinoc isprosipala musli po sobi (koji inace voli da gricka) i jos me zove prsticem da vidim sta je uradila i smeje se. Hajde, neka, pustih je. Otvorila fijoku od plakara, izvadila carape i baca ih po sobi. Ja kazem vrati to u fijoku, ona - "necu" i povlaci ruke iza ledja u znak - necu i gotovo. Opet ponavljam da vrati carape - nece, ja poludela, uzmam kais - vrati - necu, vrati - necu, izlupam je po guzici, strpam joj carape u ruke i na silu ih njenom rukom uguram u fijoku. Ma ne deluju ni price, ni objasnjavanja - a vala ni kais nekad, samo sebi napravim gore - ispovraca po tepihu pa ja posle ribam.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Moguće je, mamanp, da je to samo "neću" faza koja natupa tako negde između 2 i 4 godine... Mlađa sestričina mm je bila NEMOGUĆA u toj fazi!!! Prvo urla da hoće u šetnju, ti joj kažeš da se sprema za šetnju, a ona "Neću, baš neću!". Ti kažeš da onda ne morate ni ići u šetnju, ona opet u dreku: "Neću da budem u kući!!!". Ti da joj obuješ cipale, a ona dreči "Neću!". Jedino za čokoladu nikada nije rekla da neće, pa su tako uspeli da se bore sa njom... "Hoćeš čokoladu?" ona kaže da hoće, a ti je pitaš hoće li da pokupi igračke, a ona da neće i tako je malo izvrtiš dok se ne zezne da kaže da neće čokoladu ali hoće da skupi igračke, pa joj kažeš da će dobiti čokoladu čim pokupi... Ma šou. Ja sam nervne napade doživljavala gledajući to, mnooogo je razmažena i dan-danas. No, nju nisu smeli ni da pljesnu preko pelene po guzi, ima neki neurodermatit ili tako nešto, ostane masnica kao da si je odalamio peglom. Ona ti je primer kakvo dete može da ispadne kad mu ništa ne možeš, a pri tom mu povlađuješ i dovoljno je prefrigano da smisli razne scenarije... Uh, evo sam se opet iznervirala, samo kad se setim. I danas je takva, razmažena, sve mora da bude po njenom, a celodnevna misija joj je da što više nanervira stariju sestru 

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Ne uspevam da nađem adekvatniju temu... Ako treba kopirajte.

Dakle, Mihajla sam već predstavila kao histerično i tvrdoglavo dete sa kojim nikad ne uspevam da se iznabeđujem šta se sme a šta ne. Kažnjavanje, ne kažnjavanje-isto mu dođe! Ali moram se pohvaliti da sam za vikend uspela nemoguće! 

U fazi smo da biramo šta nam se jede, a šta ne Do subote uvek je ponjopao ceo tanjir čorbice od cvekle, a onda je u subotu odlučio da mu se to baš i ne jede! I neće da jede, a dere se od gladi.... Počela histerija po sobi, bacanje igračaka, bacanje po podu... Ja već škrgućem zubima i sve se trudim da ga ne ćušnem ili počistim pod sa njim. Odlučim ja da se napravim blesava-ušla u kuhinju kuvam kafu, on mi visi na nogavici urla, kao da ga kolju-ja ništa. I uspem ja njemu na nemam pojma koju foru da objasnim ovako: "Hajde Miki pustiće ti mama medu i ići ćemo na terasu da se igraš, ali ti prvo moraš da pojedeš 5 kašika supe, znaš-kao kad brojimo za žmurke." I to sam ponovila kroz njegovu vrisku bar 10 puta, i on  jednom trenutku kaže: DA... Ja iskoristim priliku, pa tut kašiku u usta i brojimo: jedan, dva, dva i po , tri, tri i po.... I tako je on pojeo celu čorbu!!! Bez protesta Posle sam pila extra strong coffee i meditirala na terasi 15 minuta koliko mi je iskidao živce, ali uspela sam LEPIM da se izborim, i baš sam bila ponosna na sebe

Bravo Nina   

 Bravo Nina 
Kod nas pomaze zabrana  gledanja crtica.



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Ne secam se kad sam kaznila Akija , uglavnom raspravimo , izvini necu vise i to je dovoljno , osim kad mu nije palo na pamet da sa nekoliko starijih drugara ode , nije ga bilo nigde u kraju , da bi se pojavio posle 3-4 sata , vracali su se autobusom ! Ko zna odakle .Ne znam kako ga nisam pojela od besa . Tad je bio kaznjen 3 cela dana , bez igranja,bez tv-a bez igrica bez muzike , samo je crtao i citao knjige .. Nije vise odmakao nigde nikad a da mi se ne javi ..
Stresan je ovo zivot

Bravo Nina!

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"