Čega se sećate iz detinjstva? Pokušajte se setiti, koliko godina ste imali u toj priči koje se sećate? I, jeste li sigurne da se toga zaista sećate ili je moguće da vam je neko to prepričavao a vi napravili slike u glavi i nesvesno to nazvali "sećanje"?

hm ... Tashke mnogo ba teška tema za sabaha 

Imam jako dobro pamćenje i dosta toga se sećam. S jedne strane je to lepo, a sa druge strane ima i dosta ružnih sećanja da sad ne nabrajam razvod roditelja i td. , tako da je bolje kad je neko malo zaboravan.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Nisam sigurna čeha se sećam. Često imam utisak da je većina stvari isprojektovana na osnovu fotografija i priča.

Sećam se nekih događaja koji su se desili kad sam imala 5 ili 6 godina.. a ne sećam se nečega što se desilo pre godinu ili dve.. čudno 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

secan se razvoda mojih roditelja ali nekako jedve secam se te selidbe kod bake i deke sa mamom kada su se razveli eto toga se secam, a tada sam imala nepune cetiri godine.

Meni se dešava sledeće...

Nedavno mi je umrla baba-tetka, kada sam čula, navrla su mi razna sećanja.
Sada sam pomislila na prababu - isto se vratilo nekoliko stvari.

Hoću da kažem... Nemam neko sećanje, kao "Čega se sećaš?" pa uopšteno. Mora biti konkretnije.

Recimo, pojam "more, detinjstvo", ja pitam SA KIM?

Jer na isto mesto sam išla sa bakom i dedom, prvo sećanje mi je vožnja bicikla niz padinu, drugo duvanje balona od žvaka, treće neko društvance.
A sa mamom i tatom su to pas koga smo vodili sa nama, tenis, jesna malo udaljenija plaža, i sasvim drugo društvo.

Uglavnom nema događaje u sećanju, već samo slike. Retko šta imam u obliku filma u glavi.

Jedno od tih najranijih sjecanja je mamin dolazak iz porodilista sa bratom.
Koliko sam se radovala tome... kao sad ce on skoci pa da se igra sa mnom i na kraju razocarenje.
Neki tamo mali zamotuljak koji samo vristi. pih


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Sećam se da me je brat nervirao, pa sam ga gađala flašicom  i otkinuo se vrh cucle. Sećam se da sam bila očajna i da sam plakala, a mama i tata su mi rekli da nema nigde da se kupi nova cucla. Ne znam koliko sam imala godina, ali verovatno ne mnogo, jer sam još uvek cevčila iz flašice, a i bila sam tako naivna da im poverujem.   Baš ću morati pitati mamu.

Drugo sećanje: U Sutomoru smo u našoj vikendici. Idemo na plažu i ja imam neku haljinicu sa džepovima i držim ruke unutra, neću da ih dam mami i skakućem nizbrdo. Padam ravno na nos, jer nisam stigla da izvučem ruke iz džepova. Tu sam imala tri-četiri godine, ne više. I nisam mogla da uđem u more celo leto, jer sam imala ogromnu krastu koja me je pekla.

Sigurna sam da se baš sećam ovih događaja, jer se sećam mesta gde sam sedela ja, a gde brat, sećam se ispred čije kuće sam pala, a te detalje mama i tata nikad nisu pričali. Verovatno su to bile prve dečje traume koje su se urezale u moj mali mozak.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Secam se jako dobro kada sam na ulici
videla mecku. Onu cigansku mecku koja
je nakicena i igra. Mecka je dosla na ugao
nase ulice koji je bio tri kuce od one u kojoj
smo mi ziveli. Tamo se nalazila neka kafana.
Krenula sam da se igram i ugledala mecku
kako stoji na dve zadnje noge. U momentu sam
se okrenula i nisam mogla da otrcim do kuce vec
sam uletela u prvo dvoriste i usla u kuhinju i
sakrila se ispod stola, a onda sam u krevetu
ugledala nepokretnu babu koja je tamo lezala bolesna
i nje sam se uplasila i pocela da vristim.
Onda sam imala 4 godine jer smo u toj kuci
ziveli od moje 2-4 godine. I danas znam kako sam
vristala i kako sam bila uplasena pod tim stolom
a baba bez reakcije nije me ni pogledala. Po mene
je dosla moja sestra koja mi nije verovala da sam
videla mecku. Jako retko prodjem tom ulicom, kuca
u kojoj smo mi ziveli srusena je i tu se nalazi neka
veleprodaja, nema ni kafane na cosku ni mecke,
verovatno ni babe u krevetu, ali ta kuca je jos na tom
mestu

sinoc mi na um padne jedno traumaticno sjecanje , ali istovremeno i komično...prije nego odemo na more sa mamom i tatom ja sam isla u mostar sa bakom i dedom kod bakine mame koju sam zvala nena
e sad
dosli mi kod nene i ja odma u avliju da se igram sa djecom (imala sam nekih 5 godina) i poslije toga ulijećem u kuću i haman s vrata bila neka kao sećija , kad ispod sećije zmija (naravno moze biti ili poskok ili šarka ...druge tamo nema) i ja počela histerisati
"nenooooo....eno zmije pod sećijom"
kad nena meni mrtva hladna "ih...nosio te đavo nikom tri dana tu ne smeta, a našla tebi smetati"

ima la sam tri godine,i dosao kod nas rodjak koji je tada imao 18god!ja sam ga bas volila!kazem ja njemu rodjo,rodjo vidi pukla mi pidzama kako sam ja to rekla ja sam pala i od cosak vetrine udarila slepocnicom!mama se pogubila,ja drecim a rodjo uzeo truleks da mi kupi krv jer to siklja i zamotao mi glavu i u bolnicu!dok su doktori sili ja kukam joj mama kaze ona evo me,mislim sama u sebi uzmi me!kada sam vidila da mama ne pomaze onda joj tata!

_____________________________

David mamin unjavac!!!!!!!!!!!!!

Slogom rastu male stvari,a neslogom i najvece se raspadaju!

Evo sjetih se i ja
Imala sam 4 godine,došla sam sa mamom u porodilište gdje se rodila moja rodica...
izašla je njena mama u spavaćici a bebu nisam vidjela pa sam se naljutila.
Otišla sam prema stepenicama i krenula kući uhvatila sam mamu za njenu torbu i idemo...
kad u jednom trenutku neka žena mene pita... gdje ćeš ti seko
Ja pogledam, to nije moja mama ali im istu torbu kao moja mama i počnem da vrištim MMMAAAMMMAAA

A što je zanimljivo i za mene traumatično...te iste stepenice sam prepoznala kad sam došla u porodilište da se porodim u to isto odvratno porodilište koje sam vidjela prije 28 godina...i sada imam još jednu traumu od njega

Sigurno cete misiti da lazem(kao i mnogi kada im kazem), ali ja se sa 2 i po god sjecam mnogih stvari. Mama mi je svjedok, jer sam njoj opisivala kucu u koju smo zivjeli kada smo se odselili iz Beograda. Da ne pricam kasnije- imam fotografsko pamcenje i bas sam zahvalna Bogu na tome. Pamtim i najmanje gluposti. Mama se sokira kada joj prepricam neke scene, jer ona ne zna sta je juce bilo.

Mene neki zvuci, mirisi, ukusi mogu da vrate u detinjstvo.. Recimo ukus tople cokolade me podseti na baku, zvuk grlice na jutro i budjenje na selu kod druge bake, itd.
A najstarije secanje sa slikama je jedna scena sa grudvanja kada sam imala oko 3 god. Ne znam zasto..

idem i jedem sladoled iz korneta a tata mi stalno brise usta , gledam dole i vidim svoje bele spilhozne sa velikim tufnama
vise nema mog tate ni poslasticarnice gde mi je kupovao sladoled
imala sam tada oko tri godine

< Poruku je uredio olga75 -- 27.2.2011 18:13:02 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

[Sadržaj poruke je obrisan]

[Sadržaj poruke je obrisan]

Imam dobro pamćenje i dosta stvari se sjećam, sjecam se vrlo dobro djetinjstva i svih lijepih stvari. Mirisi i ljudi su nešto što me vraća u prošlost i oživljava mi uspomene. 

Moja najstarija uspomena je tamo negde početak juna 1982. godine (imala sam svega 2 godine i 3 meseca) kad smo išli po mog brata u bolnicu  Kad sam to spomenula pre desetak godina mojoj mami rekla je da nema šanse da se sećam, a ja sam joj onda rekla ko je sve bio i u kojoj je haljini izašla iz bolnice (slika nemamo), žena je ostala u čudu  A tek kad sam joj do detalja nacrtala podstanarski stan u kojem smo živeli do moje 3. godine, nije mogla da veruje...
A opet, ima stvari od pre 5-10 godina koje su mi potpuno izbrisane iz memorije. Ljudi mi kažu: ma, znaš, bili smo tamo i tamo i ti si rekla to i to... A ja -ma jeste li sigurni da sam to bila ja?!
Selektivno pamtim izgleda

Nina,starimo
Ja imam par sjecanja iz perioda kad sam imala oko godinu i po,ali to su vise kao blic-sjecanja.ja i druga djecica jedemo nesto bijelo,najvjerojatnije griz,za niskim dugim stolom...u sred noci casna sestra donosi bebu u krevetic pored mene,a mene pomazi po glavi..svijetloplava boja mantila med. sestre koja mi je bilaa zamjena za mamu ,pa kad sam trebala pravoj mami,nisam htjela(moja mama se dan danas rasplace kad se sjeti). tada sam bila oko mjesec dana u bolnici,a svo vrijeme nisam smjela vidjeti moje jer sam imala operaciju nepca i nisam smjela plakati.
Onda se sjecam kad mi je moj omiljeni stric donio tricikl-imala sam oko dvije godine.Dosao je sa svojim zutim kamionom i iz prikolice izvukao tricikl sa crvenim gumama(generacije djece su se vozale na tom triciklu,nista ga nije moglo unistiti). Sjecam se kad je mama dosla iz porodilista-tad sam imala 4(brat je bio manje bitan-ja nisam vidjela mamu 10 dana ). ... Znaci-uglavnom su to neka sjecanja koja su popracena jakim osjecanjima. Ma mene zezaju da sam kao slon-ja se svega sjecam(prava skorpija koja sve zna izvuci iz fioke i baciti u facu )

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Imala sam 3 godine i bili smo porodicnu u Splitu na moru, setali rivom a ja sam bila zedna i tata mi je dao koka-kolu da pijem (prvi put) a meni se nije svidelo i rekla sam da mi bocka nosic!

Ja se ne sjećam ničega iz perioda prije smrti moje majke, a imala sam 8,5 godina kad je ona umrla. Sva sam sjećanja u kojima je ona, a u svim je, potisnula. Jedino se, u stvari, sjećam kad me je vodila da gledamo Hajde da se volimo 1. Ali se jako, jako dobro sjećam perioda kad je bila bolesna i dana kad je umrla, i sahrane.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!