Danas dolazim sa posla, mm besan kao ris.
Šta je bilo?
Luka je pljunuo komšiju.
Odmah sam pitala "Jel TOG komšiju?", kaže mm "da". Da se razumemo i ja bih ga pljunula. Naravno, ipak dete ne može proći nekažnjeno, jer prosto ne pljujemo ljude.
Nazovem dadilju, "Šta se desilo?", kaže, zajedno su bili u liftu i Luka nije hteo da priča sa komšijom i onda ga je pljunuo. Pri tom Luka ne zna da pljuje, nego radi ono PPPPPP, kao da prdi na usta.
I onda odlepim, jer tačno znam šta se desilo.
Zašto ljudi ne mogu da razumeju da deca nisu uvek raspoložena da pričaju? Prosto, kada srećeš jednog komšiju svaki dan, ok, ne baš svaki, ali ga sretneš bar jednom nedeljno već 3 godine, zar nije idiotski da ga svaki put pitataju "Kako se zoveš? Koliko godina imaš? Jel ideš u vrtić? Jel te sluša mama?" (između ostalog, šta ima mama da sluša dete?! ) ... I deca su ljudi i ne priča im se uvek. I verovatno se smore od istih pitanja.

U poslednje vreme stičem utisak da ljudi nakon što im dete ne odgovori, namerno postavljaju niz iritirajućih pitanja, gurkaju ga, čikaju ga, izazivaju, dok ono ne uradi nešto zbog čega mama mora da ga lupi ili kazni. A mama to mora, jer mora vaspitati dete. Ne može proći bez reči to da je pljunuo komšiju, jer sutra će pljunuti drugog komšiju jer će misliti da je to ok. Pri tom eto ja ne mislim da bilo šta treba da preduzmem.

Ne treba ga kazniti, dovoljno je reći da to ne radi, da ne bi voleo ni da njega komšija pljune, jer je to nekulturno, a i prlja se majica, recimo... Neka njega kulturnog, to je tvoje dete, i treba da bude uzorno, a komšije ko komšije, uvek će naći nešto da za*ebavaju...


_____________________________

ŽENA JE STENA!

E ovo me izbacuje iz cipela
Ti nisi bila prisutna ali ja kad sam prisutna,ignoriram toga ko melje gluposti i obratim se djetetu nečim što će njega zainteresirati,npr...
Hoćemo li danas otići do Marka da se igrate,nismo ga dugo vidjeli i on onda naravno sa oduševljenjem priča sa mnom a ta osoba ostane kao pop...
Nije mi neugodno nimalo vjeruj mi iako to nekima izgleda bezobrazno ali kako im dati do znanja da je to smarajuće za dijete
Nekad samo kažem,ne da mu se pričati,umoran je!
A to pitanje;
"Jel te sluša mama"
Kod nas ima još jedno gore, na što neki odrasli majmuni odljepljuju od smijeha!
Jel ti tata kusav (kusav znači nema rep,za životinje naravno)
I sad njima smiješno kad dijete kaže "nije",jer je riječ ružna-"a onda znači ima rep" i prasnu u smijeh a dijete gleda onako zbunjeno nije mu ništa jasno

Ma kažem i ja, rekla je i dadilja juče, ali ima ljudi koji ne odustaju.
A tačno znam da Luku to iritira, jer kada takvi ljudi odu (dal iz lifta... ili već odatle gde smo mi, on mi lepo uvek kaže "Mama, ja sam Luka, što me to pitaju?", jer su naravno naredna pitanja nakon "Kako se zoveš?" bila "Jesi ti Pera? Jesi Sima? Neeeeeee, znaaaaaaaaam, ti si Smrdko!" i naravno imena postaju sve više vređajuća...

Znaš šta,ja mislim da tu baš trebaš ti ili mm ili ko je već sa djetetom dati toj "odrasloj" osobi do znanja da to ne radi,jer djeca ne razumiju te glupe šale i ispitivanja i naravno da će tako reagirati jer ih to nervira..a nisu oni jadni krivi što postoje takve osobe kojima je dosadno i onda uhvate djecu zezati...

Ja se slažem, ali mm ne deli moje mišljenje. I on i ja smo vaspitani da nema šta da nam se ne priča, ako komšija pita kako se zoveš, osmeh od uha do uha i da kažeš ime. A ja smatram, da u današnje vreme, decu ne treba tako vaspitavati. I ustvari, ne znam ni kako bih to izvela, moj Luka takvo šta nikada neće poslušati!

Ni ja  se ne slažem sa tvojim mm
Idem sad po Roka u vrtić,tu sam kad ga stavim na spavanje