Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da ide u vrtić ili školu, pati od određenih „bolesti" poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom ili ima preterani strah od životinja i čudovišta, verovatno se boji gubitka roditeljske blizine.

Histeričan plač i panika ako roditelja ispuste iz vida kod dece se javlja već u uzrastu od osam meseci, kaže pedijatar Aron Kuper, autor knjige „Zašto ne reći: Želim da mi deca budu srećna". Simptomi straha od odvajanja mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci dok dete ne shvati da ga ne napuštate zauvek, a koren detetove panike je strah od gubitka ljudi s kojima je emotivno blisko.
- Stvar je u tome što deca shvataju da možete da odete, ali ne shvataju da ćete se vratiti - kaže Kuper. Kod starije dece predškolskog uzrasta i školskog uzrasta (od treće do desete godine) teskoba razdvajanja pojavljuje se nakon svakog dužeg razdoblja provedenog s roditeljima ili ljudima kojima veruju - objašnjava on.
Ovo je najčešće povezano s osećanjem nezaštićenosti u novoj sredini i s nepoznatim ljudima, kao i sa strahom da će se mami i tati dogoditi nešto loše ako ih dete ne „čuva". Odbijanje odlaska u vrtić ili školu, „bolesti" poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom i preterani strah od životinja i čudovišta upućuju da se dete boji gubitka roditeljske blizine. Ako se ovaj strah ignoriše, histerija iz prve faze prelazi u ravnodušnost prema roditeljima. Spomenutom nezainteresovanošću dete „kažnjava" roditelje zbog „napuštanja". S obzirom na to da je reč o normalnoj fazi odrastanja, strah od odvajanja može se ublažiti, planiranjem odlaska, ritualima poput slanja poljubaca i dužeg mahanja pri odlasku, detetov strah polako će nestati. 

Izvor: Blic.rs

Ovo sam stavila u posebnu temu... razmišljala sam dal da ubacim tamo u vrtić, ili jaslice... ali ovako je vidljivije.

Da li se slažem sa textom ili ne? Nemam pojma. Moj Luka je vrištao mahala ja njemu 20min ili se samo okrenula i otišla. Ne znam.

Istina je oni shvaćaju samo da ih mi napuštamo ali ne i da ćemo se vratiti.
Ja Roku stalno ponavljam mama te neće nikada ostaviti,igraš se tu sa djecom koja te vole,imaš tetu koja te čuva i od koje možeš tražiti što ti treba,a mama će doći po tebe i odvesti te kući.
Sve je dobro dok ga neostavim,
ustvari kaže on neću plakati mama će doći po mene neće me ostaviti,mama me voli,ali zašto onda plače
Nepreostaje mi drugo nego vjerovati da će shvatiti i naviknuti se na povremeno odvajanje.


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ti si mi pala na pamet kada sam pročitala text, zato sam ga i prebacila.

Biće to ok... ne kapiraju oni to da ćeš doći. Ja ostavim Luku kod mame, i on mi se obraduje kada stignem kao da mi ustvari nije verovao da ću doći, a tamo je sada svaku subotu, i po nekada petak, jer ja idem na fax.

Sad imam drugi problem,
on se neodvaja od mene,po kući bukvalno visi o meni,neće da zaspi sam ni po danu ni navečer,
a bio je tako dobro dijete i poslušno a sada...to je sve plod razdvajanja plaši se da ću ga ostaviti,
čak je rekao baki;bako ja sam izgubio mamu u vrtiću i onda je došla i odvela me kući,ništa on jadan još nerazumije
e sad bi bila presretna da mi kažete da je to samo faza


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Pa i jeste faza. Moja mama je očuvala nas troje i kaže da smo bukvalno odrasli tako što smo u svakom trenutku prolazili kroz neku fazu koja je trajala kraće ili duže. I kaže da je to tako normalno. Moj tata često u šali kaže, mama vas je pravdala "sad je u toj fazi", ali živa istina, evo ja već sad vidim po mom sinu. Trenutno je on u fazi da ja npr moram da toaleta i stavim ga na krevet i on me vidi dok prolazim kroz hodnik i sve je ok, gleda me i ćuti, čim skrenem levo u kupatilo kreće vrisak...neverovatno! To nam je sad nova fora. Valjda i on već ima strah da ću ga ostaviti. Dečica su čudo. I ja kad pomislim na vrtić diže mi se kosa na glavi, ali nadam se da ćemo to uspeti da prevaziđemo (a to je već od septembra, najverovatnije  )

Hej pa danas je tvom Luki 6mjeseci,pola rođendana
Znači imaće 14mjeseci kad krene u jaslice,ma ja mislim da će tako prije da se navikne dok je manji.
Mene je ovaj vrtić toliko opteretio,evo cijeli dan mislim kako ću ga sutra ostavit,najrađe bi samo ga ubacila kroz vrata i pobjegla i da prođe mjesec dana što prije da se navikne,jesam grozna

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Jesteeee...danas nam je polurođendan
Znam kako ti je. Moja sestra je isto prolazila kroz to. Ali moj sestrić je krenuo kao što mi planiramo i Luku, sa 13, 14 meseci i to je bilo strašno.  Plakao je on, ona....užas. A onda je stalno bio bolešljiv i posle 2 meseca su ga povukli po savetu lekara i sada je evo sa pune 3 godine krenuo ponovo i da kucnem u drvo super je. Ne znam šta da ti kažem, pokušaj da pregurate ovu fazu. Srećom pa i dalje možeš da se tešiš time da se tvoj sin toga neće sećati jer ima manje od 3 godine, a kažu da deca pamte tek od treće godine života. Izdrži, svaki početak je težak, a onda zapamti moje reči pa me podseti na njih kada ja budem jecala tamo na jesen

 važi tješiću te kako to nije ništa strašno  

< Poruku je uredio lu -- 1.2.2009 15:58:13 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Što ste mi slatke!

Da te ne lažem, lu, visiće na tebi do daljnjeg. Od naših jaslica, koje su se preklopile sa tim da sam počela da radim pa ga je tata kupio iz jaslica, do dana današnjeg, moje dete, ako sam kod kuće visi na meni.  Ako ništa drugo, drži me za nogu, pa ja tako hodam.  Moja mama tvrdi da sam bolesna i da treba da ga odvojim od sebe, da to nije zdravo ni za mene i na njega. Predlaže mi da ga petkom ostavljam kod nje na spavanju (pošto je kod nje od 17-20h dok sam na faxu na koji idem direktno sa posla, a ujutru se Luka i ja ne vidimo (on mene ne vidi ), i onda u subotu je kod nje od 9-13h dok sam ja opet na faxu). U teoriji, bilo bi mnogo manje cimanje kada bi ostao kod nje na spavanju... ali kada ja znam koliko se on meni obraduje u petak uveče kada dođem po njega. Kada bih ga ostavila kod nje na spavanju, to bi značilo da me ne vidi ustvari od četvrtka uveče do subote oko 13.30h.

Ah ti si srce,što me utješi

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!