zver je otisla sa drugaricom na igraliste
one misle da su same ali tu su i matori i drugaricin otac ( strateski su se rasporedili )
evo ziva nisam
sta mislite u ovo ludo vreme kad ih pustiti ?
je sam u godinama koje zver ima vec isla sama i u prodavnicu i na igraliste i kod drugarica , ne znam da li su me pratli . Moja mama kaze samo par puta
a ja evo ziva nisam

Blago tebi Olga o tome u Beogradu nema ni govora u njihovom uzrastu, bar ja tako mislim i osećam. Miloš je mnogo samostalniji nego što je bio stariji sin i par puta sam htela da ga posaljem u radnju koju vidim s prozora ali ipak nisam smela...

Mihi draga
evo i ja sam pred infarktom , cekam petnaest do osam ( drugarica je starija i zna da gleda na sat ) , igraliste je u mirnom kraju , njih dvojica su se rasporedili i vrebaju
a ja sam i dalje sva prestravljena
drugarica je zavrsila prvi razred ( pa ja sam velika teta Olga , znam sve rece mi ) mada ni ta velika devojka nikad nije bila sama na igralistu
i sad eto
uradila sam onaj prvi korak ka osamostaljivanju
al me stomak boli

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga Joj videćeš kad još odrastu, Luka je dobar ne skita mnogo ali ponekad ode do grada i vrati se oko pola 12 uveče, al najviše me kida kad vozi bicikl od Novog Beograda do Ade, živa nisam dok me ne pozove ili pošalje poruku......

uf , uf , uf
znaci dobro kazu : malo dete mala briga , veliko dete velika briga


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Baš tako, ali dobro sve je to normalno.... I mi smo izlazili.

Moja Sofia je malko starija od tvoje zverčice i odnedavno je šaljem u prodavnicu,pekaru i sl.Igralište je ispred zgrade i gledam je.Mada na njemu nema djece njene dobi.Svi su stariji.Znaju je i baš su je fino primili u društvo.
Prije nego što sam počela da je šaljem jedno 10000000000x sam joj rekla da NE SMIJE razgovarati sa nepoznatim ljudima,zastajkivati ,kloniti se pasa
Kad je na igralištu da NE SMIJE ići sa njima kad oni krenu u kupovinu i sl.
Ljudi iz pekare ,prodavnice ,knjižare je znaju i od njih dobijem povratnu informaciju.

S tim joj dajem na znanje da joj vjerujem i nikad me dosad nije iznevjerila.
E sad normalno da cvikam kad je šaljem na mjesta gdje nemam nadzor nad njom.Ovo je manje mjesto,svako svakog zna ali opet.Evo baš danas sam je ostavila na dj.igralištu sa drugaricom kad smo išli gledati radove u novom stanu.Igralište je odmah tu 50m ali je zaklonjeno drvećem.Nije mi bilo svejedno,ali je ubrzo sama došla da pokaže drugarici svoju novu sobu.

Kako je došlo ludo vrjeme djecu treba uvjek imati na oku,ali da oni to neznaju.Čisto da vidiš kako će se ponašati ,hoće li se sjetiti uputa.
Ako vidiš da je spremna onda je polako puštati po 5-10 min.
mislim da se ni jedna majka nikad u potpunosti ne oslobodi kad joj je djete vani,ma koliko ono ima godina.

_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

I ja sam upravo pustila M I N na igraliste koje je iza druge zgrade od nase, ali se ne prelazi ulica. Ovo im nije prvi put ( mozda 6-7) malo sam opustenija nego prvih puta... Uglavnom nas svako zna u naselju ako ne licno onda iz vidjenja jer svugde privlacimo paznju kad podjemo sa cetvore dece Ovaj put je sa njima starija sestra od strica ali su dosta puta isli sami. U 20h sam rekla da dodju kuci ( Nevena zna da gleda na sat ali samo na puni i pola 7, 7 i 30,8, 8i30) sto je za pocetak sasvim dovoljno. Do prodavnic nisu isli jer moraju da prelaze magistralu inace da ima neka oko zgrade slala bi ih i tamo

pa znaju i zver , ona je jedino dete u nasoj ulici , koliko je to tuzno
ali dzabe ja ne smem pa ne smem
eto neki dan ona cura nestala i nema je ko u zemlju da je propala
trenutno uopste ne razmisljam o vrsnjacima nego o manijacima
i tako
evo jos malo pa treba da se vrati , sva sam na iglama

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Sestrin mali sad krece u prvi razred ,ima punih sedam godina ,nikada sam nije bio na igralistu niti isao u prodavnicu i mislim da je to ok,tek kad zavrse prvi razred mislim da je u redu pustiti ih...nas je bilo cetvoro u dvoristu i takodje nismo isli nigde sami niti su nas slali u radnju ,niti smo sami isli u skolu do negde treceg razreda a i onda su nas cekali sa druge strane najprometnije ulice na tom putu,smatram da su deca ispod sedam godina suvise mala za bilo kakvo osamostaljivanje u tom pogledu ..

< Poruku je uredio Sanchy -- 31.7.2014 19:58:03 >

_____________________________

Verujem u ružičasto. Verujem da smeh najbolje troši kalorije. Verujem u ljubljenje, u mnogo ljubljenja. Verujem da treba biti snažan kad sve krene po zlu. Verujem da su srećne devojke najlepše devojke. Verujem da je sutra novi dan. Verujem u čuda!

pa ni one nisu same , samo misle da jesu
kao dala sam poverenja i sve
al stomak mi je u lopti , trebalo bi da stignu svaki cas
uf , bas je tesko

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Verujem,to nas sve ceka ..

_____________________________

Verujem u ružičasto. Verujem da smeh najbolje troši kalorije. Verujem u ljubljenje, u mnogo ljubljenja. Verujem da treba biti snažan kad sve krene po zlu. Verujem da su srećne devojke najlepše devojke. Verujem da je sutra novi dan. Verujem u čuda!

Ja ne znam kako je moja mama imala slobodu da me pušta samu, a ja sam jako rano išla sama u prodavnicu i kod drugara, sa 6 godina sam biciklom išla u centar grada u biblioteku (jeste to bio manji grad ali nije bilo biciklistečke staze i morala sam voziti normalnim putem do grada, nekoliko km). Tad sam već bila prvak ali i pre toga sam svuda po kraju išla sama. Ja mogu da potpišem da neću imati herca da Marka pustim samog pre 18. rođendana

Ali čudno je to da mama nije moju mlađu sestru puštala nigde samu, i sad kad ima 26 godina, mama zna da joj nešto zvoca. Za mene i dan danas priča da sam se rodila odgovorna i da je uvek mogla na mene da se osloni.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Ja se uvek više plašim da puštam samu ćerku,iako je ona starija,valjda zato što je žensko,a imam predrasude o tome da će je neko uzeti....tako da umirem od brige kada kasniiz škole...ja sam paničar to moram priznti....još posle vesti o sve većem broju kidnapovanih ja se stvarno brinem....kuda ide ovaj svet.

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Ja Stefana pustim do prodavnice samog. Nije daleko i ima samo jedan prelaz koji uopšte nije prometan. A oboje ih pustim da se igraju na ulici s decom iz komšiluka. Tu ima i starije dečice (9-10 godina) i oni paze na ove mlađe. Čujem ih uvek ako ih ne vidim, malo su kod nas u dvorištu, onda odu u nečije drugo, pa opet izađu na ulicu... Prvih puta mi je bila frka zbog Sofije, pa sam peglala u sobi koja gleda na ulicu i gledala šta rade. Baš su pažljivi kad naiđe auto, upozoravaju jedni druge i paze. Naša ulica nije prometna i slepa je, ne vozi niko brzo, pogotovo kad vide decu, svi uspore. Na obližnje igralište ih još ne puštam same, više zbog Sofije, ona mi je baš mala, ali Stefana bih pustila s drugarima jer je on stvarno odgovorno i obazrivo dete.
Škola nam je blizu i sigurno ih neću voditi, možda prvih nekoliko dana, posle će ići s drugom decom iz ulice. Prednost manjih gradova.

< Poruku je uredio Didy -- 31.7.2014 22:47:47 >

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Ni ja necu skoro moje pustiti.
U skolu ce svakako ici u celodnevni, tako da ce biti kao sa vrticem, odvezemo/dovezemo.


_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Nije ni meni problem da pustim Viktoriju do prodavnice jer je ona blizu,problem mi je što joj je škola udaljena jedno 20 minuta hoda,a ima jedan deo koji sama prelazi dok ne stigne na jednu raskrsnicu gde je čeka drugarica.Problem je kada ide drugu smenu i časovi se završavaju u 16 i 45 a u zimskom periodu u to vreme već pada mrak.Tada ja kada sam tu i imam vremena izlazim pred nju....još gore mi je postalo kada je jednom rekla da je neko pratio dok se vraćala iz škole,ja sam precrkla od muke....na svu sreću ispostavilo se da je to bio komšija koji se vraćao kući ali ga ona nije prepoznala zbog kapuljače

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Mojima će škola biti 5 minuta peške i nemaju nijednu opasnu raskrsnicu, a imaju vršnjake u ulici s kojima će ići. Često šetamo tuda i već sad bi znali oboje sami da odu.
Ovde na prste možeš nabrojati decu koju roditelji dovoze i odvoze u školu.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Ma meni Viki ne dopušta da je neko vozi u školu,jer kaže sve njene drugarice idu same,ali ja joj kažem da one ne idu same već uvek u društvu,jedino u ovom našem delu ulice nema skoro ni jednog deteta....taj deo između dva šora kao da je bio uklet dok ja nisam došla....od 10 12 kuća ni u jednoj neje imalo dece...e sada sam ja popravila malo situaciju sa njih troje,ali nemaju neko društvo sem odraslih ljudi

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Da, to je onda druga priča. Mi smo se ovde doselili pre 3 godine i baš sam zadovoljna, ima mnogo dece. Samo u našoj ulici oboje imaju 3-4 vršnjaka, a kad se skupe na obližnjem igralištu i iz okolnih ulica i zgrada, bude ih baš puno.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Anči, i kod nas ista priča. Mama je mene samu puštala po dvorištu i ispred kuće već sa 2,5god. Sa 14 godina sam otišla 300km daleko od mojih. Živela sama, sama kuvala, išla u školu, plaćala račune, kupovala izlazila. Bila sam najbolji đak, izllazila kad sam htela, nikada me nisu kontrolisali.Ne znam kako , kažu da su od malena imali poverenja u mene. Sestri i u 35.godini mama treba kao da joj je 5 godina. jednostavno, takva je, uvek su je opominjali podsećali, ganjali...

Nisam živa kada ću smeti dete da pustim samo i divim se mojim roditeljima. tek sada znam koliko su zaista brinuli, a opet, ispoštovali su moju želju.

Na našem igralištu viđam dečicu II-III razred da sami dolaze, mlađe od toga samo uz stariju braću i sestre ili roditelje.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Kod mene je sve bilo kao kod Azre, identicno :). Nikad me nisu kontrolisali i nikad ni jedan problem sa mnom imali... Ja sam D podsticala da prilazi ljudima, da bude opusten u drustvu i rezultat je da on sa 16 m bez problema prilazi nepoznatima, baci pet ili vec,sta razume da oni kazu... e, u ovo surovo vreme u ljude se ne moze imati poverenje i naravno da cu ga uciti odnosu sa nepoznatima, ali mi je bilo bitno da bude opusten sa ljudima jer je po ceo dan sa mnom. A kad cu ga pustiti da ide sam videcu po njemu, kad procenim da moze.

_____________________________

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Mislim da je jako bitno da se detetu ˝da sloboda˝. Da oseti da imamo u njega poverenje, pa će imati i neku dozu odgovornosti. E sad, ovo vreme je ludo, ja prva koja podržavam samostalnost dece, ne verujem da ću imati hrabrosti da ga pustim kao što su moji mene. A možda i hoću ali da špijuniram. Danas je bar oprema za praćenje i orisluškivanje jako uznapredovala.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Mene i brata su roditelji slali kao vrlo male u prodavnicu, daju nam novac kazu kupi to i to i ostace ti jos za sladoled npr. Sa 4 godine sam isla autobusom u vrtic koji je 6 km odavde, deda me samo prevede preko Medjunarodnog puta (stari put za Suboticu ako neko zna) i to je to. Bili smo vrlo samostalni. Kad je brat imao 8 a ja 6 vec smo sami ostajali kuci bez problema. Mislim u danasnje veme bi neko mozda zvao socijalnu sluzbu i natovario ih mojim roditeljima na vrat . Isto nikad nisu imali problema. Kad smo vec znali da pisemo mama je govorila mozete otici i do komsija ali mi uvek ostavite cedulju gde ste otisli. Morali smo uvek da se javimo. Pa ja kad sam krenula i sama da zivim kad idem negde nazovem moje da znaju gde sam (iako sam tad vec imala i mobilni). Mislim da je sve to stvar vaspitanja i kulture. Naravno sve zavisi od deteta do deteta. I iskreno i od okruzenja. Ipak mi zivimo u selu gde ima 1500 stanovnika i gde te svaka baba cinkari ako si nevaljao i svi te poznaju . Mislim da je vrlo bitno osamostaliti dete na neki nacin i ukazati mu poverenje. Sigurno da je drugacije u vecim mestima i gradovima nego ovde na selu. Novak je ove zime opusteno bio sam u dvoristu (znaci napunio je tek 3 god tad) i brat i snajka kazu izadji igraj se al ne idi iz dvorista. E sad imaju npr problem sto on sidje do moje mame za tili cas i tako i ode od nje i ne javi se. To jos uvek treba da mu usade da kaze "baba idem kuci" (iako mu je kuca na spratu ). Moja D meni sad opusteno izadje iz vidokruga u dvoristu, ona se naravno niceg ne plasi ali posto na salasu imamo npr nekih iskopanih rupa, imamo dva kera (od kojih jedan ne zna da se ponasa hoce da se igra i skace na ljude pa bi je srusio) i td pa ja svako malo proveravam gde je ona iza coska . Da smo u gradu jel nema sanse da bih je ispustila iz vida. Tako da ja smatram da deca na selu vec od neke svoje cetvrte godine mogu opusteno u prodavnicu da se salju i td. Ludo je vreme, eto opet neka devojcica nestala. Mislim strasno. Silovanja na sve strane, tuce, kradje.... U gradu bi me bilo strah da pustim dete da ide samo i do skole. A vidim da u gradu decu roditelji prate u skolu (sto ovde na Ceneju nije bas pod obavezno ali ima roditelja i ovde koji dovoze i odvoze decu iz skole). sta ja znam ako sam ja mogla sa 4 god da idem autobusom u vrtic valjda ce ova moja biti sa 7 sposobna da ide autobusom u skolu.

Kad sam imala nekih 10 god krenula sam na engleski. Tata me je jednom autobusom odveo tamo, pitao me "jesi li zapamtila?" ja rekoh "jesam" i on "e od sad ides sama". Ja sam se odusevila pre par godina kad sam videla ucenika da ide s jednog kraja grada na drugi autobusom sam kod zubara. Roditelji su imali apsolutno poverenje u njega. Evo izrastao je u finog mladica (upisao je fakultet), ma jedno divno dete. Nije nesposoban kao vecina njegovih vrsnjaka iskreno. (imala sam ucenicu koja nije znala sa keja da dodje do detelinare autobusom pa je stalno placala taksi a vec je bila treci srednje). Decu treba pustiti i ukazati im poverenje da se osecaju bitnim. Mislim ja to vec na neki nacin i radim a nadam se da cu biti bar upola uspesna u vaspitanju kao moji roditelji (ne bih volela bas po istom obrascu da vaspitavam decu jer bi onda bili predobri )