Shvatila sam, ali mi je i dalje 20 reči malo.

E vi ga sad preteraste. Vanja ne govori a nije autističan. Mnogo dece kasnije progovori bez nekog naročitog razloga, a neka kasne zbog nekih drugih poremećaja u razvoju komunikacije koji nemaju nikakve veze sa autizmom.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Tash, autizam nije samo poremecaj vezan za majku i njen trud (adekvatan ili neadekvatan).

Tash, a kolika su tvoja deca?

Ja nisam rekla da se mame ne trude dovoljno sa decom pa postanu autistična, već sam mislila da zdrava deca sa skoro dve godine treba da znaju više od 20 reči i da se to postiže razgovorom sa detetom. Takođe, ne razumem majke koje tepaju u razgovoru sa decom pa se posle trude da isprave dečije greške u govoru. 

Luka ima 6 godina, a Marko će sad za koji dan 2. Zašto?

Moje dijete ima dvije godine, a zna da kaže 7 riječi i 100% nije autistično. Razvoj govora neme veze sa količinom razgovora između majke i djeteta, a najvažnije je da autizam nema nikakve veze sa majkom, a ni sa ocem.

< Poruku je uredio snješka -- 31.8.2012 15:02:04 >

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Onda definitivno ima veze sa TV-om. 

Kao prvo, ovo nije tema o autizmu, niti pričamo o povezanosti autizma i tv-a.
Drugo, mina, to što Vanja nije progovorio jeste ok, ali postoji neki prosek za svaki uzrast, i samo o tome je reč. Niko ne kaže da je dete sto posto autistično ako ne progovori, nego da postoji neki prosek za određeni uzrast.

Vukosava...to što je dete ceo dan sa mamom ne znači da mu je majka ceo dan stopostotono posvećena, naprotiv, te mame i skuvaju, i opeglaju, i operu, i to uglavnom, u Srbiji, uz muževe i roditelje koji po ceo dan rintaju, a ono malo vremena što provode sa detetom u igri, zapravo stave dete pred tv, da one malo odmore. To pričam o barem 50 posto majki.
A to kako ti objašnjavaš stanje u Americi me samo natera da se zapitam zašto bi iko normalan otišao tamo sa željom da mu dete odgajaju, očito mutave vaspitačice, sa 20 druge dece sa kojima neće imati nikakvu komunikaciju, i da onda kad mama dođe sa posla (kao da ovde nema žena koje rade, a najbitnije je posle prvog rođendana pričaaaati sa detetom), šta, kuva, pere, pegla, i ne vidi svoje dete? Jer tako ispadne.

Ali to je pocetak pricanja.On je vrlo brzo poceo da prosirava recenice.Jos uvek ne prica tecno ali dosta razumljivo jer ga sad svi razumeju sta prica a ne kao na pocetku kad sam ga samo ja razumela.

_____________________________

Nije vazno sto ne cinimo dobro, vazno je da ne cinimo zlo. - Mesa Selimovic

Pa nisam baš sigurna. S je počela da priča mnogo prije drugog rođendana, a gledala je tv isto koliko i V sada gleda. Ima tu mnogo faktora koji utiču i svakako je tačno da je sve individualno i da ne treba praviti problem sve do negdje oko treće godine.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Sada odoh kući jer je Nedja pojasnila moje razmišljanje. Hvala Nedjo!

Baš se zaprepastih, a onda je Nedja rešila stvar glasom razuma
Danilo voli i tv i kompjuter i telefon... Igra igrice na kompu (neke baš kao za njega), tv je uključen na Ultru, Minimax ili babytv... Nekad se zagleda, a neka uopšte ne obraća pažnju.
U početku smo samo gledali Babytv, Giggle Bellies (njih je obožavao)... Onda su sa oko 2 god postali interesantni: Lego ninjago, Malo kraljevstvo, Nuki, Meda Čarli i na kraju Pepa. Štrumfove uopšte ne voli, a Nodija malo baci pogled i zafrkne.
Prve reči mislim da su mu bile mam i baaa, sa oko 6 meseci. Sa godinu i neki mesec moja bratanica Lara je brbljala u najveće neki svoj jezik, a Danilo je govorio možda dvadesetak reči onako čisto. I nije brbljao kao Lara već je pričao vrlo malo i to samo kad treba da kež ono što lepo izgovara. Onda se oko drugog rodjendana situacija okrenula i Danilo je počeo baš tečno da priča, da sastavlja rečenice, a Lara je i dalje brbljala apsolutno nreazumljivo čak i za njene roditelje. Sad oboje sasvim lepo pričaju, samo im slovo r zadaje muke.

Ja sam verovatno najveći protivnik igrica u univerzumu, prići će im kad bude jedini u društvu koji ih ne igra, pa da se ne izdvaja. Tek tad.

Vanja zna da kaze ne, oce, nece, sokic mama, tata, njama, ajde, ajde cao, de si, ko to, zezdica, zna reci na engleskom o kojima sam pricala ( macka je prvo bila akata, pa ket, pa mata a sad je Megi jer se tako njegova macka zove). Ponavlja nesto za nama, lepo nesto gresi, ali ne govori. Vanja je rastao u posebnim uslovima, ali je dete sa oko kog smo se mnogo trudili. Znaci to sto on ne hovori kao prosecno dete i ne jede sam niije pokazatelj da je autistican ili da smo mi losi roditelji, vec da je razvio odredjene mehanizme odbrane koji su uticali na njegovo ponasanje.
Ja ne volim generalizacije i ukalupljavanje. Za mene, pa ni u mom poslu, ne postoji prosecna zena, covek, dete, i svakome se mora pristupiti individualno. Zato je dobro imati porodicnog, tj izabranog lekara, mada je kod nas i to naopako. Znate li da prema glupim starim normama, prosecna zena treba da ima 55 kg i visoka je 165 ili 170cm? Zar to nije glupost?

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Koliko ja znam, kao i mnoge druge stvari u razvoju dece i razvoj govora ima veliki spektar normale. Cak je i obdarenost relativna. Naime, iako se sa jedne strane za decu koja izuzetno rano progovore moze reci da su obdarena, odredjeno kasnjenje ne znaci da su deca manje nadarena a kamoli autisticna. Naime postoji grupa izuzetno obdarene i inteligentne dece koja kasnije progovori. Ali obicno preskoce faze u razvoju. Dakle pocnu da pricaju odjednom, ali kompleksnije konstrukcije preskacuci usputne medju stanice koje su njihovi vrsnjaci prosli mozda pola godineranije. Naravno ne kazem, da treba ignorisati ako dete zaostaje za vrsnjacima, niti se ustrucavati na vreme potraziti strucnu pomoc ako je potrebno ali ne treba ni izvlaciti zakljucke na precac. Nekad treba imati strpljenja.

Moj bratanac je imao više od 3 god. kada je progovorio. Do tada mu je sve što mu se sviđa bilo:"Am", a sve što mu se ne sviđa:"Ne". I ništa više od toga. Sad kreće u školu i priča kao navijen.
Tina isto slabo govori. Ja se zezam da je nasledno, jer sam ja kasno progovorila. Imam običaj da kažem za nju da "priča po potrebi", jer joj je sve potaman (kao u onom vicu o Crnogorcu!). To mi je isto i pedagog rekao-da joj se sve ugađa, pa ona i nema potrebe da mnogo govori.
Prije neko veče smo zanemeli: Ulazi Tina kod moje mame u kuću i kaže:"Baba, daj mi neki sokić!" Mi u čudu-dete koje neće da govori, odjednom izgovori celu pravilnu rečenicu. Moja mama kaže da sam i ja tako u njenom uzrastu slabo govorila, samo po par reči, a onda jednog dana dovela mamu u dnevnu sobu i rekla:"Tata čita novine!"; a oni su bili u čudu.
Kod nas se gleda TV, i mislim da govor i TV nemaju nikakve veze.

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Pa taj neko normalan ne odlazi u Ameriku zbog govorne sposobnosti deteta vec zbog sansi koje ce to dete da ima kad poraste.

Ja se zene zezam, karikiram situaciju. Provode ovde ljudi dosta vremena sa detetom, zavisi sve od drustvenog sloja u kom se nalaze. Siromasni manje, bogatiji vise... Bogate zene u SAD ne rade uopste vec su stay home moms ( ne kaze se domacica nego stay home mom - majka koja je ostala kuci) . Sto vise imaju para, to manje imaju potrebe da rade. Sirotinja i srednja klasa ovde stavlja decu u obdaniste.

Ja licno tih problema nemam jer mi jedete 100 % svog dosadasnjeg zivota provelo sa roditeljima (sa jednim roditeljom doduse vise sa drugim manje). Ja sam sa mojim detetom ujutru do 10 i uvece posle 6. Kad je budna ja sam sa njom ako sam kuci. A tata je sa njom svo ostalo vreme.

Mina: ja se ne razumem u tu srpsku vunderkind decu koja tecno govore sa dve godine, ali moja cerka sa svojih 20 meseci je vise priblicnija tvom Vanji. Zna da kaze nesto tipa: mama, tata, baba, ajde, evo bebe, njam njam, i tako neke sitne reci i sitne recenice. Ali da govori tecno (ja zamisljam onako kao odrasli da brblja) daleko od toga.

Čitajući ovde kako neke bebe sa 5,6 ili 7 meseci već uveliko govore mama, tata, baba itd. ja sam bila prilično zabrinuta, jer moje dete sa 10 meseci nije znalo ništa da kaže a ni da pokaže (taši, taši, gde zeka pije vodu, gde je pametna glava..) smejao se na sve to ali da ponovi nema šanse.
Tada sam pričala sa njegovom fiziot. i ona je rekla da se gruba i fina motorika ne razvijaju u isto vreme i da on ide dosta unapred sa grubom motorikom tako da će fina doći malo kasnije, verovatno kada bude prohodao. Tačno tako je i bilo, sa 10,5 meseci je prohodao, sutradan je rekao baba, posle par dana mama, a sve ono što nije znao da pokaže je pokazao u dva dana.
On sada sve razume što mu kažem, čak mi i odgovara sa sve gestikulacijom ruku ali na svom jeziku, po ceo dan mu pričam, opisujem šta radim, šta uzimam, gde stavljam itd.. ne pričam bebećim jezikom već govorim normalno. Koliko će sve to uticati na njegov razvoj ja ne znam, ostaje da vidimo. Dr nam je rekla da ima veliki potencijal i da ga stalno stimulišemo nekim igrama, preprekama koje treba da savlada sam, ne drži ga mesto da bih mu čitala nešto a i ne razume to još uvek ali čim dođe u neku mirniju fazu (pod broj jedan, da ne jede knjige ) to će nam biti obavezno.


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Vukosava, ako je tebi dete koje propriča sa dve godine vunderkind, onda mi je zaista zao što sam započinjala razgovor sa tobom.

Sve zavisi sta podrazumevas pod proprica. Ja podrazumevam da govori kao odrasli, bez greske sa punim vokabularom.

A ne znam zasto bi ti bilo zao da razgovaras sa nekim? Ne kapiram bas tu neku suptilnu ironiju ako to treba da bude...

Ja niti sam pedagog niti pedijatar da se razumem sta radi prosecno dete od dve godine. Moje ima jos 4 meseca da gura do toga pa cu videti sta moje radi. Drugu decu to godiste ne poznajem niti vidjam. A moje je daleko od tecnog razgovora odraslih pa na osnovu toga i moja nemusta pretpostavka da su deca koja pricaju sa dve godine vunderkindi.

Propričati nikako ne moze da bude isto što i tečno pričati punim vokabularom. Kako se onda zove sklapanje prostih rečenica, Mama daj vode i slično, ako to nije propričavanje? I nigde nisam videla da je iko napisao da mu dete sa dve godine tečno priča kao odrasla osoba, ne znam zbog čega je tebi sve tako crno belo. A kad kazem da mi je zao što sam započela razgovor, to znači da sam trebala od starta da predvidim da ništa konstruktivno iz razgovora neće proizaći, ako ti smatraš da je dete od dve godine, koje kaze "Mama, spava mi se" ili "Hoću da idem kući" genije, jer ja to smatram normalnim. A normalno mi je i da ne priča ništa, normalno mi je i da priča više od toga, nikako ne bih tu decu svrstala u vunderkindove.
I da, slazem se da to "prosečno" često nema neku potporu u praksi, ali neke smernice postoje, i to je činjenica, nisam ja sad to izmislila, niti ja kazem da je to tako ispravno. To je ono što većina doktora kaze.

Jedino dete koje ja znam a da je sa dve i tri godine pričalo skoro kao odrastao čovek je ćerkica mog brata (sada ima skoro 6 godina). posle svakog viđanja sam ostajala u šoku jer je imala ogroman fond reči, recitovala pesmice, sklapala rečenice maltene bez greške.. za mene je to bilo neverovatno. Sa njom se ništa posebno nije radilo, kao i sa svakim drugim detetom, valjda je ona prosto takva. 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Pa izgleda da je sve do tog razumevanja definicije sta znaci "tecno prica". Ja sam to drugacije razumela.

Ja bi pre rekla pocinje da komunicira.