Meni ce jos mesec dana pa 12 godina braka. Imala sam mnogo prilika i da se razvedem i da odem... Puno treba strpljenja i tolerancije izmedju partnera. Ja i mm smo toliko razliciti da se cesto pitam kako smo izdrzali zajedno ovo godina. Znam da me voli, volim i ja njega...ali nekako smo na razlicitim talasnim duzinama. Mnoge stvari se pretrpi zbog dece. Lako je reci: "Hocu razvod", ali treba pomisliti na posledice tog razvoda i na to da niko ne dobija, razvodom se samo gubi, a najvise gube oni koji su najmanje krivi - deca. Dok nema dece podrzavam razvod, ajde prezivecu bez njega...ali kad dodju deca - mislim da na to ne treba ni pomisljati. Treba sesti razgovati sa suprotnom stranom i razmisliti dobro prije nego se kazu te dve reci.
Ali na kraju krajeva ako je taj brak toliko los, ako je zena pretucena, psihicki zlostavljanja, ako su deca pretucena, ako se o njima ne vodi racuna, - bolje je i razvod nego los brak.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Ja imam 23 imal iko mladji na forumu od mene???Nekako mi s ečini da je Eugi mladja,ja i ona ne znamo kud udaramo nadam se da se neće naljutit,ali ajd ona je pred porod,a ja sam još u postporodjajnoj fazi

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

E, draga moja, kad sam ja imala tvoje godine

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

[Sadržaj poruke je obrisan]

Ma malo više potruditi,džaba ii ljubav kad ovamo treba još 1001 faktor da bi to dobro funkcionisalo

Gagi,znači ja sam izgleda najmladja ovdje ajde oprostite mi na mojim djetinjim ispadima vojim ja vas puno mora neko i ovu ulogu ovdje na rr igrat


_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

[Sadržaj poruke je obrisan]

[Sadržaj poruke je obrisan]

Bicu malo off-topic al moram:

Moja drugarica je imala muza pijanicu, koji ju je varao, ali sa njim i dva zlatna sina (10 i 5 godina). Prebijana, maltretirana, svekra i svekrvu lenjivce, koji su bili u stanju da ostanu bez jela cekajuci nju s posla da im donese hleb i spremi rucak, nikakav razlog sem te dece nije imala za zivot sa tim covekom. Odlazila od njega, vracala se ne znam koliko puta. Deca su svemu tome bila svedoci.
Pre dva meseca taj njen muz je izvrsio samoubistvo, deca su bila tu.
Sinoc meni moj sin prica da je taj stariji njen sin rekao ovom mom da skoce sa zgrade i da idu u Dzehenem (Pakao). Ja se zabezeknula. Brzo njoj posaljem poruku i ispricam joj, ona mi odgovara da ne zna sta vise sa njim da radi, da mu udovoljava na sve nacine ali da nista ne pomaze. To dijete je cio svoj zivot prozivelo gledajuci roditelje kako se svadjaju, prozivelo ga je u galami, dreci, ponizavanju majke od strane oca i njegovih roditelja. Cesto puta sam je nagovarala da se razvede, ali ona nije mogla zbog dece. I licno mislim da je pogresila sto to nije uradila prije nego je doslo do njegovog samoubistva. Ta deca nikad nece biti "normalna" posle svega sto su prezivela i sinoc sam joj rekla samo da joj Bog pomogne sa njima.

p.s. Nisam off-topic

< Poruku je uredio mamanp -- 6.6.2009 13:40:29 >

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

A ja 17.06. punim 35

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

[Sadržaj poruke je obrisan]

Ona se jadnica stalno nadala necemu boljem, stalno je obecavao da ce se popraviti, ali eto, nista bolje se nije desilo. Zao mi je te dece koja nisu nicemu kriva.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Joj ljudi moji, kad mi neko pomene razvod braka, kosa mi se diže na glavi.Nemate pojma šta se dešava kad se ljudi razvode.I ja kažem bolje dobar razvod nego loš brak.Ej, kad bi razvod bio dobar.Samo da znate kako se bivši supružnici svete jedni drugima i to preko dece.Posle razvoda deca rastrzana izmedju dva roditelja odrastu kao psihički labilne osobe.A nakon okončanja postupka razvoda braka, sledi postupak podele zajedničke imovine, pa i tu bude haosa.A zatim majka podnese predlog za prinudno izvršenje na imovini bivšeg muža, jer isti neće da plaća alimentaciju.Još gore je kad otac uzme dete, a majka presudom dobila dete.Tada majka podnese predlog da se dete prinudnim putem oduzme od oca, pa onda policija upada u očevu kuću i uzima dete,A, dete da umre od straha.(iskustvo sa posla).

Sve si u pravu...roditelji se najvise svete preko dece.



_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Ma nije razvod ko razvod dobar,daleko od toga ali treba odabrati manje zlo od većega
Svijet u kojem živimo nije idealan nažalost i postaje sve neidealniji

Ne dao Bog nikome,a što tačno neko može nagrabusiti uh

a ove sitne bubice i muve,bolje je naučit živit sa tim,il sebe korigovat ako nemožeš drugu stranu

To je baš za razvoda u startu takvi slučajevi,kao što je tvoja drugarica mamamp nadam se da će se nekako sabrat i nastavit dalje


_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Nažalost, posao mi je takav da vidim samo razvode, raznorazne tužbe i postupke, pohlepne ljude koji posle smrti nekog bližnjeg razrogače oči i kažu:Daj imovinu meni, to je moje.Užas jedan.Sad se pitam što sam završila prava, rasturiše mi ti predmeti mozak.

Ne znam da li sam pronasla odgovarajucu temu, jer nas dvoje nismo u braku vec samo zivimo zajedno, ali ajde da bar ovde izbacim to iz sebe... Od malena je bio problematicno dete i sve sam to od pocetka znala ali mislila sam da je sve to prerasao... Dok prosle godine nije opet posegao za tim... Prvo su isle tablete za spavanje... Posle toga je mozda bilo i nesto jace, nisam sigurna... Sigurna sam samo da nikada nije stavio iglu u venu... Iselila sam se iz stana, ostavila sam ga... Patio je i naucio se pameti - bar tako tvrdi... Od tada je proslo i vise od pola godine, ali ja mu vise nista ne verujem... Stalno sam u strahu da ce opet pobeci od nekog problema pomocu tableta, ali se plasim da tu ne dodje u obzir i svaki put sve teza vrsta droge... Sigurna sam u njegovu ljubav, nikada mi nista lose nije uradio, sve do ovoga, a to je unistilo skoro sve u meni... Da li ima svrhe ostati i pokusati ili otici dok je jos vreme, dok nema neduznih koji bi patili zbog svega toga, mislim na decu... Plasim se da donesem neku odluku da se ne bih pokajala, ali isuvise je veliki strah da rizikujem i pokusam da gradim zivot sa takvom osobom... S druge strane, plasim se i da ne podigne ruku na sebe, mene ili moje bliznje ako ga budem ostavila... Znam da mi niko ovde ne moze resiti problem, da je sve to samo moja odluka, ali lakse je ipak se nekome poveriti, makar ovako...

Tesko je napraviti taj korak i otici ako postoji imalo ljubavi jos. Na tvome mestu ne bi ja puno razmisljala samo moras biti sigurna da to zelis. Nemoj kasnije da se kajes. Niko nije savrsen,svako ima nesto sta ovom drugom ne odgovara. Ako vec kazes da mu nista ne verujes sta onda ocekujes od zivota sa njim. Ne znam draga ali razmisli bolje pre nego sto sama sebi upropastis zivot.....