Danas cekamo slike s Deda Mrazom, bila je odusevljena, ceo dan je pricala samo o dedi i da je doneo poklone, jos + taj dan stigli i iz firme paketici

Pravili su NG cestitku s Dekom Mrazicem...nije je ispustala cak je i spavala s njom

Nama slike gotove još od utorka ali ne idemo pa sam sad poslala dragog po njih. Pokupili smo opet neki viruščić ali srećom jako blag pa smo samo jedan da bili bolesni. Pošto je stomačni Dr. nam preporučila da ostanemo kući ove nedelje da bi mogli laganiju klopu da ručkamo.

_____________________________

DOBILI SMO PRINCEZE

Nama je deda mraz 26. Sta cemo sa tolikim slikama, samo traze neke pare. Ali danas smo uzeli kalendar i cika ga je uslikao bas kad se nasmejao, mnogo je meden.
Tri kalendara, sa dekom jos tri slike, pa sa rr dekom jos toliko, pa se sad javljaju i uja i cika i oni bi slike...i ne mogu vise da racunam.

_____________________________

Vidi mama, Kica KOKAGAJ!
A sta je to mama Maja? Sta je to?
Mao...

Intresuje me da li kupujete poklone za vaspitacice? Pre neki dan mi kaze drugarica da na Novom Beogradu skupljaju novac za poklon. Bezveze mi da ispitujem ostale roditelje po hodniku!

Kod nas se skupljaju uvek pare za NG , ali za poklon za sobu, znaci igracke. A za vaspitacice znam da se skupljalo cini mi se za 8 Mart...dovoljno!

Inace, mame kad ste upisivale decu u vrtic, a nije odmah primljeno...jeste li zvale mozda da pitate...da se informisete il slicno?

Ima li još neko sa malim bebcima od (nepunih) godinu dana ko prolazi kroz golgotu zvanu adaptacija ?

Mi imamo godinu i mesec dana i sutra je prvi dan u vrtiću! Šta će biti - videćemo...

Lanice da te utešim, mi smo super prošli kako smo se nadali  frka je bila ukupno 3,4 dana (ne vezano, nego dva dana bude ok pa jedan plače) ali sve to nekako nije bilo baš tako strašno (osim prva dva dana koja su bila haos). Sad ide celo prepodne do spavanja, malo smo odužili adaptaciju jer su naše vaspitačice za to da se ide polako i nama to odgovara,manji je stres i za nas i za bebca, a bili smo i malo bolesni pa smo onda prekidali. Ako te nešto zanima, pitaj, ja nisam imala koga

Bea draga, evo me, dođoh.

Ne znam da li će zvučati glupo, ali sam jako tužna što ću se odvojiti od deteta. Toliko tužna da to prelazi u bolest i svakodnevne suze, bol u grudima, depresiju. Kako će biti, kako će kad ne hoda još, ne govori, kako će jesti, šta ako se zadavi, padne, 30-oro dece u grupi, a dve vaspitačice sestre...ma hiljadu pitanja...

Ne znam...neko me shvata, neko mi se smeje, ali jednostavno takva sam...inače sam čitav svoj život hiperemotivna, a ovo me ubija, ne znam hoću li preživeti.

Značiće mi svaka priča, svako iskustvo, svaki savet, jer me svi plaše i kažu - jao dolaziće ti mokro, prljavo, bolesno, gladno sa tuđom dudom u ustima, plačljivo...a mi nemamo drugog izbora osim jaslica, sami smo suprug i ja.

Shvatim da je od velikog značaja socijalizacija, jer sam i sama prosvetni radnik...a opet luda glava mi ne da mira.user posted image



< Poruku je uredio lesica RR -- 14.2.2013 15:35:38 >

Ne pitah...Lanice, kako ste vi prošli, šta ima novo?

Ja ti sigurno neću reći da si blesava, jer proživljavam istu emotivnu dramu već dva i po meseca. Otprilike mesec i po pre polaska u vrtić je počeo haos u mojoj glavi ali evo  mogu da te utešim da se sada polako stvari sredjuju i ležu na svoje mesto.
Ono što ću ti reći kao najpametniji savet koji sam ja dobila i primenila jeste da pokušaš da prilagodiš bebanu bar mesec dana ranije na raspored klope i spavanja u vrtiću. Mi smo to uradili i vaspitačice kažu da ništa pametnije nismo mogli da uradimo za svoje dete. Nisam ispratila da li si iz Beograda, ali ako jesi raspored je sledeći - doručak oko 8,pola devet, voćna užina oko 10, ručak u pola 12, spavanje od 12 do 14, užina slatka (keks,kolač itd.) oko 14 i 30
Biće teško zato kreni na vreme, nama je trebalo otprilike mesec dana pre vrtića da udjemo u štos.
Ako imaš mogućnost vodi je u početku sa mužem zajedno, lakše je i za nju i za tebe. Meni da nije bilo mm-a raspala bi se tamo pred vratima  
Moj Viktor je prohodao baš nedelju dve pre vrtića ali svejedno je bio nestabilan. Ja sam tražila da ga stavljaju u ogradicu (jer to voli) i da ga puštaju u početku da odatle snima situaciju. Vrlo brzo se prilagodio sa drugom decom, a dotle su ga vaspitačice vodale,nosale, držale u krilu zaista su se potrudile da oset_i da je poželjan i da uključivale su ga u sve aktivnosti iako je on tamo najmladji (sva deca su od 16-20meseci).
Kod nas je najveći problem klopa, jer on neće da uzme od vaspitačice ni vodu a kamoli hranu.Juče je prvi put posle mesec dana ručao tamo i to je za nas baš velika stvar.
Pitaj šta god te interesuje

I da te utešim, nije ni prljav,ni musav (jeste malo ispolivan supom al imaju rezervnu garderobu) jeste nekad slinav, ali to ne smatram tako strašnim, uvek je presvučen i generalno jako je lepo raspoložen kad ga uzmemo, naravno to zavisi i od vaspitačica ali daleko je od horora kojim te plaše

< Poruku je uredio bea83 -- 14.2.2013 15:18:24 >

Hvala ti do neba draga moja, tvoji saveti su zlata vredni i utešila si me malo...iako si jedna od retkih koja kaže da nisam blesava i "bolesna".

Iz N.S. sam i inače se u poslednje vreme vodim njihovim rasporedom, samo što ovde deca imaju doručak, užinu, spavanje pa ručak.

To što će biti uprljana i musava nije problem, pa normalno je, nisam od tih da se ljuti zbog toga.

Kad samo pomislim na njen rančić, pelene u njemu, flašicu, dudu, garderobicu...srce mi se steže...evo plačem i dok kuckam sad ovo.

Ljubim te i hvala još jednom.

Ne rekoh da će je tata voditi u prvo vreme, ne bih preživela bez njega i njegove podrške, on me jedini i razume, a nije paničar kao ja mada nije ni njemu lako.

< Poruku je uredio Guardian -- 14.2.2013 15:29:52 >

Sve znam i sve razumem. I veruj mi da sam mrzela vaspitačice jer su mi pričale da je dobro da plače (iako ne plače često i puno) ali bile su potpuno u pravu. Mnogo gora varijanta je da dete ćuti. Ja sam počela da radim pre 10 dana i Viki je to jako teško podneo,gore nego polazak u vrtić. Ne plače,ali kad dodjem kući potpuno me ignoriše, kao da je ljut na mene. Ne možeš da zamisliš kakav je to osećaj  al tešim se da će i to proći. Meni je nezamislivo i dalje da neko sa mojim detetom provodi više vremena nego ja u toku dana ali nažalost moram se priviknuti
Jako su mali ali veruj mi da se tako brže adaptiraju, eno juče ga je mm zatekao kako sedi sa drugom decom za stolom i kobajagi prave nešto od papira. Zamisli mrvu od godinu dana koja kao nešto pravi i sedi mirno za stolom  
Biće teško ali veruj mi da će biti teže tebi nego njoj

Jao duša mala, sedi za stolom, ma znam, mogu da zamislim, a iste smo veruj mi.

To što te ignoriše je ustvari faza, deca su "ljuta" što nisu sa mamama sada kao pre po ceo dan, proći će ga, ne brini.

Biće teško, meni teže nego njoj, ali moram...mada mi srce plače, zaista se ne foliram i ne preterujem, užasno se osećam.

Guardian,samo zamisli koliko će nakon prvog perioda adaptacije biti lepo. Oni su tamo i paženi i maženi,svašta nauče (možda i brže nego što bi kući) i na kraju se raduju odlasku i drugarima. U startu je nama mnogo teže jer padamo na njihove suzice,ali oni posle par minuta prestaju da plaču i zabavljaju se.
Srećno i samo hrabro

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

Joj lesice, hvala i tebi od srca stvarno ste divne žene, mnogo ste mi drage i ovaj mi je forum najbolji od svih; nijedan drugi ne posećujem.

Da, kažu da deca kad tad zavole vrtić više nego kuću. I meni plaču šestogodišnjaci, a kamoli naši malci u jaslicama.

Pisaću vam kako je prošlo, biće valjda sat vremena prvog dana, pa dva sledećeg i kako već dalje ne znam, zavisi od nje same...ljubi je majka. Joj, čekali smo je godinama, ja nisam tako mlada ( to sam već pisala nekoliko puta ), prvu trudnoću sam izgubila i valjda sam i zbog svega toga ovakva...plus rodila sam je 6 nedelja ranije, bila je u inkubatoru, videla sam je tek trećeg dana...uh ma odo' da plačem

Guardian naša priča je slična pa smo možda zato takve plačljivice I mi smo Viktora čekali dugo a pre toga smo izgubili jednu bebu, što sam ja jako teško podnela, takodje rodio se mesec dana ranije i videli smo se tek treći dan kako treba jer sam ja imala neke komplikacije posle porodjaja, jedino što on nije bio u inkubatoru

Inače što se adaptacije tiče, kod nas idu polako i to mi je super. Počeli smo od pola sata i povećavali svaki put po pola sata onda kad provede to vreme bez plakanja. Ako plače onda smo ostajali na "starom"vremenu dok ne prestane (dan ili dva) pa opet povećavali za pola sata. Valjda si me ukapirala.

Viktor danas ne ide u vrtić i mogu ti reći da se dosadjuje po kući Kad ga dovedemo iz vrtića bude onako zadovoljno umoran a sad ne zna šta bi sa sobom

Bea, ja opet moram da kažem hvala, svaka, ma svaka rečenica mi znači-


Da, verujem da se dosađivao, pa i naša devojčica kao da već želi drugare, kao da joj je potrebna socijalizacija; ovde se šetamo malo, učimo da hodamo, gledamo knjige i slikovnice, pričamo, pevamo, igramo se...verovatno joj dosadi.

Molim te Bea, reci mi kako ste podneli buđenje ( rano jutarnje )? Mi pre 22h ne možemo da zaspimo, ponekad to bude i 23h, a budimo se oko 7.30h, 8h, pa i kasnije.

Da li si Viktoru davala doručak pre odlaska u vrtić ili je prvi obrok bi tamo ( sada kad je počeo da jede i u jaslicama )?

Izvini molim te što te smaram...

guardian, nisi postavila meni pitanje, ali smo mi bili u slicnoj situaciji pa cu ti odgovoriti mi smo isto isli na spavanje oko 22 h i budilio se kad zeli, najcesce u devet. a u vrticu mora da je do osam, pa smo u pocetku ustaljali u pola osam, a sad cak u 7.15 posto sma jako spora ovakjo pozamasno trudna
nista, prvo smo je jedva budili, okretala se, bila kenjkava, al onda je bila ranije umorna pa je taman uvece pocela da leze raniej. i za dve nedelje smo se pomerile na spavanjac u 20.30

ja joj nisam nikad davala dorucak da bi tamo lepo jela s drugom decom. smao bih joj reicmo dok sedi na noni dala pokoju krisku jabuke ili banane ili nekog keksica (tipa jedan da gricka) i onda taman posle pola sata doruckuje

_____________________________

Panta rei

Moje oboje dece ide od 12m, odnosno 11m u jasle. Ne zato sot sma tako bas zelela,vec jer smo tako morali. ALi kad se sve sabere ja sam jako zadovoljna. Sa sinom je adaptacija brzo prosla,ali se cesto kasnije desavalo da bi plakao kad bi smo ga dovodila.Nije hteo d ajede tamo,nije hteo da zvace. Medjutim sv eje naucio, pa i da ide na nosu kad je trebalo, nije imao ni 2 god kad smo skinuli pelene,sve zahvljajujuci njima.Sad je presao u obdaniste i vec se uveliko navikao tako da odavno nema nikakvih problema.
Sa njom nije bilo sekund problema. Do sad ni jednom nije plakala,ni jednom nam nisu rekli da nije htela da jede ili spava.
Moji lezu u 2h,odnosno ona,on cesto malo kansije,ali do 22h je u krevetu.budimo ih oko pola 8,15 do 8,do 10 do 9 smo u obdanistu. NJoj sam u pocetku davala dorucak kod kuce jer nije bas imala puno strljenja da zvace,pa se ne bi bas najela u obdanistu jer su tamo uglavnom hleb i namazi za dorucak,ali smo vezbali,pa joj sad ne dajem vise kod kuce.

lezu u 21h,taman posla da legnu u 2h

Uh, i nas ovo čeka ove jeseni.. pod uslovom da uspemo da ga upišemo, naravno. Nego, je l' se kreće od 1.septemba ili kako? Mi smo planirali tada na more pa ne znam kako da se uklopimo..

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

ana, ja nsima cula da se zale na uspisivanje u bg-u. koliko ja znam, problem je ns. kod tebe mozda mzoe biti problem malo dalje, ali ces svakako upisati dete u vrtic.
kod nas nema problema ako ides na more u septembru... kreces u oktobru, mislim, kad se vratitie... nije to bas kao osnovna skola

_____________________________

Panta rei

Bojanice, mm ne radi tj. radi ali nije prijavljen (samostalni fotograf) tako da to može da bude problem, uvek prednost imaju deca zaposlenih ili samohranih roditelja. Videćemo šta ćemo i kako ćemo, nadam se da ćemo uspeti.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!