Ivana i kod nas su ti prenosivi pa vaspitacica lezala na podu pored. Sve se moze ako ima volje. A i to sto kazes imaju samo njega ja ne vidim problem

Ne znam, M je imao divne vaspitacice. Ove se ne trude, nekako su hladne i rezervisane. Stvarno mislim da njega gledaju kao problem i kao ometalo. Valjda su navikle da ih deca slusaju i da one mogu da se opuste i kafenisu. Ne znam zaista sta da mislim a ni sta da radim. Nije poenta da mi dete vristi u vrticu satima, a opet ne mogu doveka ovako funkcionisati. Nisu me ni pitale kako se on inace uspavljuje, sta voli, ma nista. Totalno nezainteresovano. Jaslene vaspitacice su divne koliko sam videla, bas su nezne sa decom, a ove dve ne izgledaju tako koliko sam mogla da primetim. 

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Ba sje to problem, msm razumem vas mame.
D vspitacice su sjajne, sva ih deca vole, gledam i moje sestricine i decu koju znam iz njihovo okruzenja, da su svi prezadovoljni uvek bili, svi i hitaju u zagrljaj, bas su onako pedagozi i psiholozi super. Veoma su autoritativne, bas su deca dobra. U svako doba su dostupne za informcije, meni je sada sve novo, vise puta sam zvala da vidim kako se ponasa, da li je jeo i sve po redu, uvek su bile sjajne.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Isi ma one koliko sam videle kukaju svim roditeljima. A i ja se tako istripujem da je moje dete "najgore".
Mi smo popinjavali upitnik. Pa je jedan deo upitnika bio i o uspavljivanju dece. Deca koja imaju omiljenj igracku/cebence, mogu da ponesu da sa njim spavaju.
I moj L se tako uspavljuje, kao tvoj. Legnemo sa njim. Al eto prihvatio je da spava u vrticu
Mada in i voli da ide. Jedva ceka.
Probaj i sa "mitom i korupcijom"
Mi smo vec nekoliko puta nosili vaspitacicama bombonjere i čokolade od 300gr. (A L ide tek mesec dana u vrtic)
Jbg zemlja Srbija...

Maraj, ja to nikad ne bi radila da nosim bombonjere i cokolade. Bez obzira na situaciju. Ako tako svet funkcionise ja ne zelim tako da radim. Treba da budu tolerantni prema svakom detetu. Naravno, da ne treba da se popnu na glavu. Ali kao npr problem sto Isidora ima, one treba da traze model kako da mu se dodvore, da ne place tokom spavanja. Ako ce sa cokoladama da se promene onda nemam sta da se pricam vise.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

E pa jbg...zato i napisah da zivimo u zemlji Srbiji gde se ljudi prodaju za 200g kafe...

Ja nikada nisam nosila vaspitacicama nista
Ne racunam osmi mart. I da, za macin rodjendan sam odnela kafu i veliku cokoladu.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Zasto kafe i cokolade vaspitacicama? Iskreno prvi put cujem, a proveli smo punih 8 godina u vrticu. Jesu one trazile, kad kazes nazalost ovo je zemlja Srbija? 

Prvi put kada su mi se pozalile na L da nije bio dobar i da je udario tu jednu vaspitacicu, kupila sam im po 2 cokolade. L im je dao. Rekla sam im da je to izvinjenje za L jucerasnje ponasanje.
2.put smo im odneli bombonjere jer je bio L rodjenjdan. Deca su smela samo sokice i keks. Bilo mi glupo da njima ne uzmemo nista
Tako da su one dobile po bombonjeru za L rodjendan

Ja nemam njsta protiv toga da nesto poklanjam. Volim da kupujem ljudima "poklone" pa bile i to vaspitacice i jedna cokolada.
Zasto da im ne poklonim. Cuvaju nesto najvrednije sto imam. Nije to nesto preskupo. Mali znak paznje

Ivana,  I mi smo samo tada kupovali vaspitacici.Ja se ne slazem sa time da treba kupiti nesto da bi vaspitacica gledala bolje na dete.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Sanjice neke vaspitacice zele da im dovedes dete adaptirano na kolektiv. Ili kao sto je kod isi "problem" da nece da se posvete detetu i njegovoj adaptaciji na celokupan vrtic ili samo na spavanje. I ako je to njihov posao...

Ni ja nisam nikad nosila cokolade, iskreno prvi put cujem. Ako ce zbog cokolade da ga gledaju bolje ili da ga ne gledaju jer nisam odnela nista onda cu prebaciti dete iz vrtica. Nezamislivo mi je da neko tako gleda decu. Ja na poslu nikad nisam ocekivala niti ocekujem takve stvari. Sutra cu videti sta su smislile, ako nisu nista onda cemo bogami morati da popricamo. Samo ne znam kako da im kazem da moraju one da rese a ne ja. 

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Mislim da pogresno postavljate stvari. Vapitacice ne ocekuju cascavanje i taman posla da stvari tako funkcionisu u obdanistu.Ja imam vrlo specificnog decaka koji je umeo burno da reaguje. Nikoga nije dirao, ali bi mu izasle zile na vratu od nerviranja ako on nesto dozivi kao nepravdu, pa i kada to nije. Cesto su me zadrzavale na vratima i pricale mi o njemu, savetovale mi psiholiga itd. Isto sam cesto  tako mislila da je moje dete najgore, izlazila iz obdanista uplakana, nisam znala kako da njemu da pridjem, sta njima da kazem, ljutila se u svojim mislima na njih ''jer mi diraju dete''. Sa druge strane, one nikada nisu propustale da mi kazu i koliko je tako naopak u stvari izuzetno poseban i izuzetno pametan i ''jedan u milion''. Sa 3, 5god ih je kupio odgovorom na pitanje sta znaci mama, on je rekao Mama, to je ljubav i to se u narednim godinama nastavilo kroz razne druge stvari. Na posletky, obozavale su ga, poksavale sa njim da prevazidju njegove''probleme'' i da podstaknu to sto je izuzetno znatizeljan. zeljan znanja itd.. nikada nikakve poklone nismo nosili niti su htele da uzmu bilo sta.Tek  kada je trebalo da krene u skolu napravio je jednoj vaspitacici ogrlicu od lego kockica, koja ga je posebno i kritikovala i grdila i hvalila i gurala i podrzavala, a koju on i dan danas voli najvise na svetu i plasi je se, a u isto vreme mu je jako bitno sta ce ona da misli . Ona je i dan danas nosi i i dan danas govori kako ce on biti veliki covek i kako ce svima pokazati svoju sirinu i genijalnost.. 
Znaci niko vam ne mrzi decu, znaju one dobro svoj posao, saslusajte ih ponekad jer koliko god grubo zvucalo, mozda su u pravu i mozda i mi gresimo kod kuce. Jos su mali i ako nesto nismo radili kako treba, ima vremena da se to ispravi. Niko nije na takmicenju za super mamu, nas zadatak je da od njih napravimo dobre i srecne ljude u ovom blesavom vremenu u kom zivimo. 

Naše vaspitačice su divne. Uvek spremne na saradnju. Ne prihvataju nikakve čokolade i kafe. Jedina primedba mene, kao roditelja, je što su previše snishodljive prema roditeljima. Ali, stalno naglašavaju da im je ova grupa predivna i da nemaju primedbe na decu. Što se tiče plakanja, ne preporučuju previše ubeđivanja sa decom, već ostavljanje sa što kraćim zadržavanjem. Od vrata one preuzimaju i naše dete je njihov obaveza. Nama Maki spava u vrtiću, a kod kuće je izbacio dremku još sa tri godine.

Pa mi ocito nismo imali srece da ubodemo takve vaspitace.
Ova jedna, nece ni da prihvati dete kada ga dovedemo oko 7 i 15. Sedi za katedrom. Natrontana u 3-4jakne/trenerke/kapute. Pije nesto iz solje, verovatno caj. I nema nameru da ustane. E tako je ja vidim svako jutro.
Pa onda deca joj ne valjaju. Otimaju igracke i sta jos... a da je organizovana igra, toga ne bi bilo...

Da, shvatam da smo mi imali srece. I to dosta. One izlaze da ga uvedu kada se rasplace. Maze ga, grle. Maki ih obozava.

Ja sam danas bila na roditeljskom. I pitaju vaspitacice da li se deca zale na nesto u vrticu. Svi cute kao zaliveni. Ja se javila i rekla kako mi se D stalno zali na jednu devojcicu da ih tuce i to pesnicama, da uzme da ih davi i td i td. Naravno kaze vaspitacica evo tu je njena mama (onda sam shvatila sto su svi cutali ). I vaspitacica je iznela poblem rekavsi mami kako stoje stvari u vrticu. Zena se rasplakala. Zao mi je bilo, ja sam dodala i to da mi je D pricala da zezaju tu devojcicu da joj govore da je beba (a za njih vece uvrede nema valjda nego reci im da su bebe) ali da isto tako moja D njoj ljusti jaja za dorucak i da smatram da to sad nije u tom smislu strasno deca to nekako drugacije gledaju, nije se sad moja D toliko naljutila ili boze moj uvredila sto ju je ta devojcica udarila pesnicom. Danas se posvadjaju za pola sata smo dobri. Tako to kod dece. Ali prosto da je u pitanju neko konstantno kukanje da sam ja zabranila da se spominje ta devojcica i da mi prica samo lepe stvari u vrticu. I sad mi prica kako se sa jednim Aleksejem drzi za ruke (dodje mi da vratim pricu o Lani ahhaha) pa sam ja sad izmislila da ne sme ni slucajno da se ljubi s njim da ne dobije boles poljupca ahhahaha...Ludnica a decom. Elem kaze vaspitacica da mnogo stvari oni cine za svu decu ali kada dete u vrticu ispoljava revolt zbog neceg sto se desava kod kuce mora uvek roditelj da bude taj koji ce to da resi. Kod njih u porodici ocito nesto ne funkcionise, dete leze u ponoc 1 sat, sa babom i dedom je stalno, roditelja uglavnom nema na vidiku (valjda rade puno ne znam) i ona dete jako pati sto npr mama ne dolazi po nju u vrtic a to ispoljava tako sto je agresivna prema drugoj deci. Nisu vaspitacice svemocne. Hocu reci. Evo D je promenila 9 vaspitacica (da 9) i sve i jednu je obozavala. Sve i jedna je bila divna. A nikad nista nijednom nisam ja odnela a D im je nosila maslacke i ostalo "cvece" koje usput nabere. Mi imamo divno iskustvo. I ako je nesto do njih one to rese ako je do roditelja predoce roditeljima. Bilo mi je zao Lanine mame, pocela je zena da place.Ali zarad svog deteta mora to nekako resiti

Kao da je vruc krompir, tako su tebi vaspitacice prebacile odgovornost. Ni u vrticu, ni u skoli ne resavamo sporove sa roditeljima. Zalimo se vaspitacicama/uciteljici i nemamo direktnu konfrontaciju sa mamama i tatama. Sve one rese.

Nama je oboje dece bilo po 6 godina u vrticu, to im je bukvalno bila druga kuca i mogu slobodno da kazem da su ih tamo jednako naucili svemu koliko smo i mi kod kuce.Mozda sto su krenuli toliko maleni pa nismo prosli kroz takvu vrstu adaptacije kao vi sada, mogu reci da je bilo daleko bezbolnije i ne kazem, povremeno je bilo problema, ali sve se to prevazidje i sad bih se i ja, a i oni, rado vratili sve opet iz pocetka😊

Odnela sam par puta nešto kad je bilo povoda- za D rođendan, jednom za slavu i kad nam se rodio N. Vaspitačice sada u vrtićkoj grupi su nam odlične, baš ovakve su kako kaže tiziana, kažu D je broj jedan po tome i tome,,ali ne valja ( kad ne valja) to i to... One u jaslicama su bile ok, ali ne kao ove sad. U našem vrtiću roditeljima se ( bar meni) ljubazno javlja svo osoblje i ako mi N bude tu išao nemam bojazan kod koga god da bude.

_____________________________

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Nikijeve vaspitacice mi se nisu mnogo svidele. Nista nisu radile sa njima. I kad su bili predskolci, morali su da provode vreme sa decom koja spavaju u podne. Makijeve su sjajne! Ali, to su dva razlicita objekta. 

Ja odnesem za 8. mart neku sitnicu. Ništa posebno, ne pridajem neku važnost tome, niti time nešto pokušavam postići. Dobijem i ja od kolega uvijek nešto. Ko je nadrdan u radu s djecom neće pomoći ni da mu uplatiš ljetovanje na Maldivima . Do sada su stvarno bile ok tete, zaslužuju i one da ih se sjetimo nekad. A ovako mi ne pada na pamet da nosam kese.
Ja sam zadovoljna, M se otvorio i ovoj drugoj, izgleda prebolio Anđeliju . Jutros mi reče da se lijepo igra, kaže nekada se povuče sam s igračkama i to kada njih par, koji su skloniji svađama, krenu da se džapaju. Reko, to mi je ok. On je među najmlađim u grupi, dobro se i izborio.
Isi, javi šta je bilo. To mi nekako nije ok. Dok se ne navikne ne mora ni da spava.
Drugarica mi priča, otičla u Dojčland. Vrtić je otvorenog tipa, adaptacija im je jako kratko trajala. Naime, djeca biraju u kojoj će grupi biti. Samo su jaslice izdvojene, ostali šetaju kako im volja i kod kog vaspitača žele. Spavanje je obavezno samo za one za koje su roditelji rekli da trebaju spavati.

Moja rodjaka je u Nemackoj. Adaptacija im je trajala ceo mesec i toliko postepeno su joj navikavali sina na grupu, da je ovo kod nas kao otmica-odvedi i odrekni ga se. Nisu sva deca ista, a pravi tretman mora naci lice skolovano za to, a ne mi.