Jedva izdržim bez nje dva-tri sata,totalno sam zavisna o njoj.I toliki me dovede do ludila da kažem jedva čekam da odem na posao da odmorim mozak i opet na kraju žurim kući da je što prije vidim

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Ma kakvih dva tri sata. Ja ladno mogu po ceo dan, fale mi ali nije to nista strasno. Od K sam se odvajala na po dan dva najduze, sem kad sam se porodila sa N pa je nisam videla najduzih 5 dana u mom zivotu,6.tek i mislila sam da cu da crknem od tuge za njom

Hm,za meine poprilicno aktuelna tema;) U martu su bili sa tatom u Srbiji dve nedelje,i da zvucim kao najgora Mama na svetu-jedva sam cekala da se odmorim. Naravno,to je bila ideja, a na kraju,posto je mladji odmah po dolasku kod tete dobio temperaturu, i to bas u periodu kad je grip harao po Srbiji,nisam spojila ni po tri sata nocu od brige. Iscmizdrila sam se kao kreten cim sam im vidjela ledja na aerodromu(moj zmu je prvi poceo, zasuzile su mu oci, a ja odmah u pred-fontansko stanje). Sada trebam da ih vodim kod mojih,ja cu biti samo jedan dan pa ce biti dve nedelje kod bake i djeda.Ko prezivi-pricace. Izbacuju me iz takta,ali ne mogu bez njih.Tako da ce mi sad ovo biti odvikavanje bez pomocnih sredstava:( Na zalost,zbog mm i moje skole ne mogu da odsustvujem...

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

BNM kao što si napisala,kada smo po ceo dan zajedno luduju a kada sam bez njih ma i 5 ili 6h odma me hvata panika,kako li su,šta rade,bez obzira sa kim da ostanu,bilo to i sa tatom...mm me grdi zbog takvog stava,jer nigde ne idem zbog toga sama.Mm hoće da ih pričuva i tera me tako da idem negde na kafu malo bez njih,a ja kada odem ma posle pola sata ih zovem

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Ja nisam imala ni priliku da se na duže od nje odvojim ali kad bih morala na dva tri dana ne znam kako bih bez nje a ni ona bez mene.

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Kao sto rekoh,nisam bila odvojena,osim ovo kada sam bila sa T u bolnici,vidjala sam ih jednom dvaput nedeljno na 1h...i tada mi je bilo jos gore..Zamisljala sam kako ih ljubim i uspavljujem uvece..nisam mnogo htela ni telefonom da pricam sa njima,jer bih sam oplakala...

a to isto,kad smo zajedno ,kad luduju samo zelim svojih 5 minuta mira ,a kad ih nema,mnogo mi fale....

_____________________________

Šta je najljepše na svijetu? Upita dijete majku jedno veče. - Ti dok spavaš.- Zašto?-- Ti si jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da je to jedina slika na svijetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila sretna.

Baš smo decu naučile da su stalno sa nama,baš nešto juče razmišljam non stop gde god da idemo oni su uvek sa mnom,a tata on radi po svome i šta hoće.Ne pamtim neko slavlje a da ja nisam trčala za nekim od dece ,a da sednem za sto ,to samo kad njih sve sredim i podmirim

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Mila to što kažeš ,želiš svojih pet minuta a onda ti nedostaju. Ja sam moje počela da šaljem kod babe na vikend jer oni tako žele. Tamo su im braća od tetke, veliko dvorište i onda im je super. I ja ponekad jedva čekam da malo odu a onda zivkam svako malo da vidim šta rade.

A svaki put kada kažem mm da ih vodi negde bez mene, posle mi bude krivo što i ja nsam krenula. Doduše to se stvarno retko dešava ali opet...

< Poruku je uredio Anarunika -- 16.7.2015 12:17:33 >

Razumem te potpuno Anarunika.Mislim da je teze meni nego deci

_____________________________

Šta je najljepše na svijetu? Upita dijete majku jedno veče. - Ti dok spavaš.- Zašto?-- Ti si jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da je to jedina slika na svijetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila sretna.

Tesko pada odvajanje,nekako su stalno u mislima,nekako je ceo moj svet oko njih.

Kad bi imala kod koga ih saljem poslala bih. Skoro smo T poslali kod mojih zbog sestricinog rodjendana, jer sam ja radila. Sad mama ne moze sve da cuva tako da ko zna kad ce moci. T bas pati zbog toga.

< Poruku je uredio Sanjica26 -- 16.7.2015 23:48:56 >

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Moja A ide samo u gostima kod tetke koja je udaljena 15 minuta kolima.Za negde dalje se jos ne usudjujem da je pustim.

Danas sam se vratila iz Hrvatske od mojih,princevi su ostali tamo...ne mogu da spavam, bas mi fale.Pricali smo preko skajpa,ali ne mogu da ih ljubm i mirisem:) Dobri su,cucu sutra kako je prosla prva noc.Ostace sami dve nedelje (hm,sami,sa babom i dedom, te ujkom, a i teta je uzela par dana odmora da dodje sledece nedelje)Dok se naviknem da nisu tu vec cu po njih;)

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Najduže što smo Lu i ja bile razdvojene je ona 4 dana dok sam bila u porodilištu i taako mi je nedostajala tad. Sad već volim kad ode na nekoliko sati ili da prespava kod nekoga da i ja odmorim malo

Kad smo kod bežanja od roditelja i puberteta...moja ćera je tek ušla u pubertet a već neće sa nama da ide kod naših prijatelja,neće u grad da je ne izblamira S. ako počne da se glupira,tako da je to kod mene već aktuelno.

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Ja sam 40 dugih predugih dana bila odvojena od mini bube i moram reci da mi se cini da je meni bilo mnogo teze nego njoj... Ona je bila tuzna i nije htela da prica samnom preko skajpa zato sto je onda bila jos tuznija ali se ponasala sasvim normalno preko dana i svima pricala kako njena mama u Danskoj radi eksperiment :)

Milicicak mala je svesna situacije i kako mora,ali je ipak tužna...to je tipična reakcija dece,tako i moja kada ode kod svog tate prvih nekoliko dana,izbegava da se čuje sa mnom jer joj bude teško,ali posle kada prođe kriza pričamo

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Redovno vas citam ali slabo pisem,ali ovu temu sam morala da iskomentarisem... Mozda neko zna neko ne zna ali nebitno je sad ja imam cetvoro dece od 2.5-6.6 god i prvi put posle 6.5 godina sam svo cetvoro povela kod babe i dede na planinu i moram vam reci da mi je bas prijalo... nedostaju mi i sve je to Ok ali ja mislim da je zeni potrebno da uzme malo oduska...kuci nemam pomoci bas niodkud... moji 700km njegovi na planini ...slala sam ja po nekad ove starije za Sr ali nilad svo cetvoro nosu bili odsutni od kuce... Sutra se vracaju ne mogu iscekati da ih zagrlim ,poljubim .ONi nisu patili uzivalu su... Posvetila sam se mm i on meni i mogu vam reci da smo napunili baterije za dalje...

tijatija bravo za cetvoro malisana A razumem kada kazes da jedva cekas da ih vidis i zagrlis