Iz teme "Deo za nas sa razigranim prstima"

Izgubila sam, prvo strica, koji mi jako puno znacio i po kom je moje dete dobilo ime.Crninu sam nosila samo na sahranu, i niko me nije nagovarao da nastavim. Kad sam bila 3 meseca trudna umrla je tatina mama, za koju nisam bila mnogo vezana, a nisam smela ni na sahranu. A onda...kad je Nesa imao 2 meseca...umrla je moja bakica za kojom skoro svaki dan ronim suze, a crninu sam isto samo na sahranu nosila. Jednostavno, ne mogu da zamislim sebe u crnini, niti bih mogla da podnesem da svako pored koga prodjem zna sta nosim u srcu. Ta tuga je samo moja, i ne mogu da je delim, i jos uvek ne mogu da pricam o njoj. 

Moja svekrva je kad joj je umro brat (inače srčani bolesnik) nosila crninu tri godine! Svakakve gluposti je mm u to vreme preživljavao od nje. Jednom je čak zateko da na 40 stepeni nosi duge crne čarape, a radila je na trafici u kojoj je bilo još toplije nego napolju. Žalila se kako joj nije dobro. Kad je mm video da nosi duge čarape poludeo je. Na kraju joj je rekao da treba da je sramota što otliko nosi crninu a ima živog i zdravog sina. Reko joj da se oseća kao da njega žali.
Stvarno je luda žena! Inače obukla je čarape zato što joj tamo neka babetina rekla da kad žali ne treba da joj budu gole noge!


_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

To sa crninom, nošenjem hrane na groblje, pokrivanjem televizora crnom maramom itd meni stvarno nikad nije bilo jasno!!! Jedni od najglupljih običaja vezani su upravo za sahrane.

Zašto ne bi nosila samo onu crnu pločicu? I to je znak žalosti. Kao da i to govori o tome koliko ti neko nedostaje onda kad ga više nema.
Gluposti!


_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Mi nismo pokrili tv...ali ga ne palimo.... kad je deda umro...par dana ga nismo palili...a posle smo samo filmove gledali...nikako zive i zabavne emisije... 
No...nije meni do tv-a....kad mogu da idem negde...briga me...to mi je samo danas da kazem...problem....

Inache...mama i baka su chitavih godinu dana nosile crninu kad je umro deda...al njima nije problem...kad ionako imaju 2-3 majice i ne idu nigde... al ja ima da umrem od muke

A da....i onaj crni brosh nosim

Nikad mi nece biti jasni ti obicaji sa crninom i pokrivanjem televizora, ogledala... Zar ce to pokazati moju tugu i zalost za nekim? Tuga je u srcu. Zar nije dovoljno sto patis i kidas se iznutra, a onda ti ti obicaji ne dozvoljavaju da barem sa tel. programom malkoskrenes misli.

ma sve su to gluposti. Naš glupavi balkanski mentalitet.
Smeshkice ma nosi par dana, pa onda stavi samo broš i to je to!


_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Pa ja bih....al ne verujem da ce mi mama dozvoliti....

Meni teško pada i nošenje one crne poše, a kamoli crnina, jer dok se to nosi ne sme ni muzika da se sluša, ni da se peva, a ja stalno pevam (svesno i nesvesno)

I nikad ne mogu da izdržim da je nosim duže od 10 dana

E sad, imam jedno pitanje... Mm je umro tata u maju, a oni kao porodica jako drze do obicaja, neki su crnogorski, neki nasi... Kako ja treba da se ponasam kada su u pitanju obicaji odlazaka ne grobljr, 6 meseci, godinu dana... Uopste. da li trudnice treba da odlaze na sahrane? Ynam da postoje o tome neki obicaji ali ih ja ne poynajem, samo otprilike.

Cicko, kod nas u Šumadiji je običaj da trudnice ne idu na sahrane ni na groblje kasnije za te daće, e sad to je opet svuda drugačije, od mesta do mesta

Bila sam prosli vikend sa mm u mestu odakle je on, pa smo otisli na grob kod njegovog tate- prvo smo se dogovorili da ode sam, a ja onda nisam imala mira sto nisam pored njega, pa sam ipak izasla iz kola. Posle sam bila jako uzrujana, sve me je to jako potreslo , tako da bih volela da ovog puta mozda ispostujem te obicaje i da ne odlazim na grob ako ne moram. Mislim, i oni bi to valjda trebali da razumeju...

Izvini smeskice nisam ti izjavila saučešće. Primi moje saučešće

Toga kod nas nema, pogotovo ne kod nas mlađih, možda je kod starijih i bilo ali sad idemo i mi i dolaze nam ljudi,a i tv gledamo, samo ne kanale sa muzikom.

Mm teča je umro pre par nedelja, a živeli su samo on i tetka i ona je sad ostala sama, i normalno je da će uveče da pogleda dnevnik neku emisijicu jer će inače skrenuti sama, zato je samo prekadila tv i pustila program.

Hvala sladjo.

Moja mama i inache nosi dosta crnih stvari...jer je krupna...pa joj ne stoje svetle boje... tako da njoj nije preterana promena...
A ja se dosta krecem...i jednostavno moram chesto da menjam garderobu...kako to da izvedem sa jednom majicom... Izludecu nachisto

Nije mi dosta shto bake vishe nema...josh moram i sa garderobom da se zaje avam ....da izvinete na izrazu

Smeški, ja lično ne verujem u crninu i nošenje crnine kao znaka žalosti, bila sam mala kad je moj deda umro, a volela sam ga više od mame i tate zajedno čini mi se, no ipak imala sam 11 god i moji nisu hteli da me teraju da nosim crninu. Nosila sam samo onu crnu pločicu (mislim da se to zove flora ili tako nešto).

Mamina mama kad je umrla, bila sam starija, oko 20 god pa opet nisam nosila crninu. Samo crnu pločicu. Sa druge strane, ja imam skoro sve crno, desilo mi se par puta da me pitaju jel sam možda u žalosti.

Ovo je ipak samo moje mišljenje koji moji roditelji znaju, žalost za nekim je u srcu, a ne u odeći koju nosim, i mislim da tih pola godine-godinu (kako ko nosi) neće ublažiti bol koji osećamo za izgubljenom osobom. Naravno nisam sad trčala sva u belom (mada imam 3 bele stvari), ali nisam bila u crnini.

Pa pogledajmo kineze (ili japance) njima je znak ''žalosti'' pa bela boja, koju nose samo na sahrani.

Smeski i ja nisam obornik nasih obicaja.Mislim da su vrlo glupi,a pri tom i skupi!

Meni je mama umrla kad sma bila 3 mesec trudnoce.
Ja sam htela da nosim crno (prosto sam setako osecala),ali mi nisu dali!

Isla sam naravno na groblje  i za arastose i ovako kad god mi dodje,a familija me stalno jurila!
Cak sam na dan svog vencanja skoro sat vremena provelatamo,i to nisam nikome smela reci.
Flor (onu crnu plociu) sam skinula posle 40 dana.
Mnogo me nerviralo sto su stalno pricali,nemoj ovo,trudna si,nemoj ono na groblju,trudna si,ne valja.
Vidis kako se obicaji razlikuju,sta tebe teraju,meni su branili!


Prema tome mislim da bi trebalo da se ponasas onako kako se osecas,ako ti je opterecenje da nosis cnu garderobu,onda nemoj.
I mislim da ce tvoji najblizi to razumeti



_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!

Meni je mama urla prosle godine u junu.
Crninu sam nosila samo na sahrani i to zbog ljudi ne zbog nje.
Pre nego sto je umrla govorila je da ne zeli da budemo u crnini i da ne pravimo cirkus. Bila je svesna svoje bolesti (imala je rak) tako da je znala da nece dugo ziveti.
Svi parastosi posle prosli su bez crnine. Tata je jedino nosio onu crnu plocicu do godinu dana.
Obicaje smo ispostovali u onoj meri kako je to nama odgovaralo da ne bi ispao cirkus. Nikakvo pokrivanje televizora, hrana na groblju, kukanja... parastose smo odrzavali u restoranu da bi izbegli cirkus u kuci.
Veliki sam protivnik svih onih glupavih obicaja vezano za sahrane!!!

Mama ne razume 

Njoj je bitnije shta drugi vide nego kako se ja osetjam....

Ja jesam tuzna...ali garderoba nikad nije bila odraz mojih osetjanja....da jeste...imala bih vishe crne garderobe...ovako je najlakshe da idem gola...pa nek se misle shta osetjam....

Meni kad je umro tata nosila sam crninu 6 nedelja. I to mi je teško palo. Muziku i tv smo odmah posle sahrane pustili (ne glasno) jer ubija tišina. Malo li je muke u tim trenutcima, nego još i glupi običaji...Kad bi ga crnina mogla vratiti, nosila bih je celi život i ne bi mi bilo teško. Ovako, to je mučenje. Niko ne zna kako je teško ponovo stati na noge nakon tragedije, niko i ne mora da zna. Svakom je svoja muka najveća pa ne vidim razlog da je ističem kako bi me ljudi smatrali za dobru ćerku...
Iskreno, mrzim sve naše običaje i nije mi važno šta će reći ljudi. Uvek me bolelo dupe za to što drugi kažu, ja imam one do čijeg mi je mišljenja stalo a oni poštuju svaku moju odluku. A i nikad nisam dozvoljavala drugima da mi govore šta i kako da radim, pogotovo da me natera na nešto, pa draga Smeški, odbrani svoj stav o crnini pred mamom, uradi onako kako misliš. Ja te podržavam!

Smeshkice, radi onako kako se osećaš, nije crna odeća odraz boli koju osećaš. Imala sam, nažalost iskustvo sa tim. Izgubila sam brata kada mi je bilo 15 god i nosila crninu  2 god, nosila bi je ceo život da ga to može vratiti. On je bio mlad i bio je moj Bog, obožavala sam ga, i moj drugi brat je takođe nosio 2 god a mama i tata 5 god, zadnjih god to je bila tamnija odeća. Ali mi smo se tako osećali sve  dok nije prošlo neko vreme da se pomirimo sa tim da ga nema. Ja sam to prošla i zato mislim da je to pogrešno, moj bol ni danas posle 11 god nije manji, i dalje patim, teško mi je da o tome uopšte i pričam... samo sam htela da kažem da se običaji donekle trebaju ispoštovati ali ove stvari kao što su crnina to su gluposti, čovek žali srcem a ne odećom

I moje je misljenje da crnina nije pokazatelj koliko zalis za nekom osobom. Kad sam rodila prvo dete, posle mesec dana mi je tata umro. Koliko sam bila tuzna to samo ja znam. Nosila sam crninu nepunih 5 nedelja, nisam mogla vise. Gusila me je! I niko mi nije zamerio.
Kad nekog izgubis treba da radis sve one stvari koje ce ti malo rasteretiti crne misli. Treba izaci u setnju, bar je meni setnja puno pomagala. Druzila sam se sa ljudima, pricala o njihovim zivotima, i trudila se da sto manje mislim o tome.

Ta  crnina izaziva sazaljenje,a ja MRZIM DA ME SAZALJEVAJU!!!
Znas ono,gde god mrdnes svi te pitaju ''a ko ti je umro?Jaoooo basmi je zao''

_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!