Pa i treba,u znak poštovanja

Ja imam neke moje sitne stvari koje nosim zbog njih i koje mi imaju jaci simboliku i od crnine i od crne plocice. To samo ja znam, nema potrebe da drugi znaju.

I to je sasvim ok, ali ipak je sibolika jaka kad i maldi imaju potrebu za tim, sve se ostalo izgubilo..

Tiziana, bas si ovo lepo rekla. Intimna stvar je u pitanju i kraj price.

Ne znam da li sam pogodila pravu temu, ali me interesuje kakvo je vaše mišljenje i običaji u ostalim krajevima. Naime, jaaako bliskim prijateljima preminula je majka. Muž ne želi da ja idem na sahranu jer sam trudna. Kaže, takav je običaj, ne valja... Ja inače ne verujem u sve te priče, poštujem kada drugi to praktikuju i upražnjavamo običaje koji nama gode i imaju neku simboliku, a ne zato što tako valja ili neko rekao... Baš bih volela da čujem još mišljenja.

Verovatno misli da ces ti da se potreses, da ne valja zbog bebe. Verujem da ce i prijatelji razumeti

Otkucah poduže  i neće da ode,grrr.Elem,moj predlog je da ne ideš.Bolje je da se saćuvaš stresnih situacija,a kada se porodiš i prođe izvesni period da odeš na groblje.Ne znam kako je tamo,ali ovde raste broj zaraženih,pa i o tome moraš da vodiš računa.Opet,kako se vi dogovorite.Ovo je moje mišljenje.

I kod nas trudnica ne ide na groblje.Ne znam zasto. Ali iskreno,  sacuvaj sebe, postedi sebe stresnih situacija, posalji cvece, izjavi saucesce, kasnije ces otici... 

Šta ste odlučili?Naša mišljenja imaš,opet,na vama je odluka.Ali,bolje da poslušaš tm,a i nas.

Ja sam bila skoro 8. mesec kada je drugarici umro otac, čovek koga sam jako volela. Nisam išla na sahranu, ne zbog običaja već jer bi mi bilo previše stresno.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Upravo to sam mislila. U obicaje ili verujes ili ne verujes. Ali prilicno je stresna situacija i mislim da je bolje da se izbegne ako mozes, ali opet, sama treba da odlucis. Sigurna sam da ti bas niko nece zameriti ako odlucis da ne ides

Da,previše je to stresno.Bolje je da ne ideš.

Kako ti osećaš da treba, tako uradi. Slušaj svoje srce. Mislim da sam išla trudna na sahranu, ali ne kod previše bliske osobe. Ako misliš da ćeš se uznemiriti, bolje nemoj. 

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Sahrana je danas, a ja još nisam donela odluku. Prošle sedmice, vest da ima još 3-6 meseci me jako potresla. Potresla me i vest u nedelju da je preminula. I kada smo išli da izjavimo saučešće. Jer su to nama jako bliski ljudi. I sad vagam još uvek šta će meni lično više škoditi-to da odem i ponovo se potresem ili to da ne odem i grizem se zbog toga.

Ne znam šta da ti kažem.Razmisli...Opet,potresla te je vest,sve to stoji,ali mislim da ćeš gore da se potreseš na sahrani.

Queenj, šta si do kraja uradila?



_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Kao što sam i naumila, otišla sam. I drago mi je što sam donela takvu odluku. Raskrstila sam sama sa sobom. Držala sam se dobro, ispratila je dostojanstveno i našla se dragim ljudima tu.

To je najbitnije-da si raskrstila sama sa sobom i smogla snage da odeš.

Važno je da je onako kako je tebi prijalo. 

Meni je deda umro u četvrtak uveče, a naša svadba bila zakazana za subotu. Imao je rak i stalno ponavljao - Daleko mi je maj, valjda ti neću ništa pokvariti. Nisam nikada nikome ništa pokvario. Ja sam mu govorila da šta god da se desi, neće mi ništa pokvariti. Na kraju je, jadan, umro tik pred svadbu. Moja rodbina se sva pogubila, otišli u Srbiju na sahranu, sahranili ga odmah sutradan na brzinu, ja ostala sama kod kuće uplakana, nisu mi dali da idem. Grozan osećaj! Mama moja taj dan nosila crninu, sutra je skinula za moju svadbu. Ljudi ne znaju kako da se ponašaju, da li da joj izjavljuju saučešće ili čestitaju...Tetka i ujak mi nisu bili na svadbi i ujak nije dao da mi braća dođu, iako su oni želeli. To mi je baš bilo bezveze. Ako neko oseća i želi, zašto braniš. A već su bili momci, 21 i 19 godina. Onda me počela tetka ubeđivati da odložim, otkažem svadbu... Na kraju nisam jer znam svog dedu i znam da on ne bi želeo da je otkažem. Svakako je život red sreće, red tuge, a meni su se eto ta dva reda spojila u ta 2 dana. Mislim da je najvažnije slušati svoje srce i sebe i uraditi onako kako ti osećaš. 

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...