Ovako i Stefan. Ne bi uradio nešto, a da nije 100% siguran da je bezbedno, zato ga i puštam, jer znam da je jako, jako obazriv.
A Sofiju sigurno ne bih puštala samu da živimo negde na bulevaru. Naša ulica je slepa i u nju ulazi samo onaj ko tu živi ili ko dolazi u posetu i svi su prilično pažljivi kad vide decu, baš jako uspore. A i ona čim vidi auto na 20 metara, sklanja se sa puta i upozorava ostale da se sklone.
Naravno da sve zavisi i od situacije i od deteta, nisam mislila ni na koga ovde konkretno, već onako generalno. Kad prilaziš školi, opšta ludnica, ne možeš proći od kola i hrpe roditelja koji dovoze čak i starije školarce.
I slažem se sa Ksenom da smo odlutali sa teme, možda bi bilo dobro otvoriti novu.


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

I meni je rano, ali se trudim da ne sudim jer ne znam šta u ja sutra uraditi. Ipak, mahom kod ljudi koje poznajemo tako stoje stvari... I kad sam pitala šta će im, odgovor je "sva druga deca imaju". A verovatno su i roditelji mirniji.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Mene recimo Luka maltretira da ga vodim na engleski koji je bukvalno na 2 min od kuće (merila sam). Treba da prođe jedan prolaz (ulaz za aute u dvorište) i stigao je. Ili sa druge strane da obiđe, onda nema kola, ali ima pas (vučjak) iza ograde koji laje. I onda mene maltretira da ga vodim, pri tom, dok se obujem, pa obujem Marka, i siđemo, on pobegne napred i ja sam bzvz silazila. Dakle, nije da ga držim vezanog za sebe, više on traži, ali nekako u školu ga ne puštam samog.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

I meni je ovo prerano. Probaću da odlažem koliko god budem mogla. I mislim da im neću davati da nose u školu. Šta će im u školi? Treba neko da ih nalema zbog mobilnog.


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

upotreba mobilnih telefona u skoli je teza povreda discipline. A i sta ce im? Sva deca idu u skolu u svom kvartu nisu otisli 20 kkm daleko. Ne znam ja sam uzela mobilni tek na trecoj godini faxa (2005 godine) i iskreno poslednja sam nabavila mobilni telefon. Svi su imali. Ja sam se cak protivila i izdrzala da ne nabavljam telefon jer je mene to nerviralo. Cao, ja odoh, javila sam se gde idem, znate gde sam, ako smo se nesto dogovorili ja cu biti na vreme tu. Pa sam onda shvatila da sam ja ta koja je uvek neobavestena, npr da je predavanje otkazano ili da neko kasni i slicno tako da sam uzela telefon ali ne bih ga dala svom detetu do visih razreda osnovne sigurno. No ko zna sta nosi sutra?

A sto se tice samostalnosti, mi smo ostajali vrlo rano sami i sami isli u prodavnicu. Meni je to normalno i ja se odusevim kad vidim dete oko 5 godina u prodavnici i kad kaze "Mama mi je rekla da ce mi ostati za lizalicu" i slicno.

Ja verujem da necu biti posesivna ali cu sigurno biti control freak. U smislu da ja moram da znam gde je i s kim je i kad ide i kad se vraca i tako to.

Meni je to ok.

Inače, nećeš verovati, ali deca više ne idu nužno u školu u svom kvartu. Znam čak da iz okolnih mesta dovoze decu u grad u školu. Meni je to bzvz, ali se dešava.


_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Ovaaaaj ... ja sam prva u mom razredu imala mob - 4 srednje, 1999 god ali samo zato sto sam ga kupila od svoje prve zarade! Ali necu sigurno cekati do tada ....
A skolaa mi je bila 5-6 km udaljena od kuce, znaci nije nam bas ni ispred kuce.
Jednom sam posle skole otisla kod drugarice ( kraj osnovne bese nesecam se tacno nekih 3 km daleko ) i dosla kuci tek uvece... ijuuuu kakav sam samar dobila od caleta dan danas se secam, a nikad me takao nije! A da sam imala cime da se javim bila bi druga prica.

Neznam , misljenja sam da dete treba nauciti da kontrolise upotrebu mobilnog, sto se mene tice ja cu joj i sad dati, ali koja je svha toga? Najvise da znam gde je kad pocne sama da se druzi s drugarima i kad krene u skolu to definitivno.

< Poruku je uredio Anck Su Nmaun -- 29.10.2013 13:49:51 >

ja sam sad u dilemi da li postoji razlika izmedju posesivne i majke koja je control freak
jesam posesivna , volim da se meni prvo obrati za sve , da ja uradim za nju sve sto bi mogao i neko drugi , ne mislim na oblacenje i to , ona to sama radi ali da joj hmm , pa ulijem u glavu kako da se ponasa sa tipovima ljudi i tako to
a da volim da kontrolisem sve sto se oko nje desava , volim i radim
a mobilni , nemam pojma , cim ga dobije stalno cu da je zovem tako da joj je bolje da ga sto kasnije ima

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

moja kad dobije mobilni, njen tata ce stalno da je zove ne mogu sad vec da tvrdim kad ce ili nece dobiti mobilni ili bilo sta. vreme ce pokazati, a njeno ponasanje i karakter i okolnosti ce presuditi. i to koliko uspemo da ubedimo njenog tatu da se opusti vec sam rekla da sam od momenta kad se rodila pocela da lobiram da joj se dopusti odlazak na matursku ekskurziju. na kraju ce najsmesnije biti kad se mm slozi, a ona povuce karakter na njega pa ne bude zelela da ide

Hahaha

Ja se nadam da ću sa svojim detetom biti opuštena kao što je moja mama bila sa mnom. Imala sam svu moguću slobodu, nisu me ni u čemu sputavali, ali nisam ni bila neko brzopleto dete. O svemu sam dooobro razmislila pre nego bih to uradila. Sa 6 godina sam biciklom išla u centar grada u biblioteku da zamenim knjige. To bi bilo otprilike kao kada bih sada biciklom krenula od Vidikovca do Banovog brda, znači prometna ulica bez biciklističke staze. Kada sam imala 8 godina rodila se moja sestra i kada je sa 2 meseca konačno puštena kući iz bolnice, ja sam sve radila oko nje. Čuvanje, presvlačenje, hranjenje, uspavljivanje, šetnja.. Bila sam jako odgovorna i mama bi uvek radije sestru puštala sa mnom nego sa tatom.

Čudno je to što sam ja prvo dete i sa mnom je bila potpuno opuštena, nije se plašila da ću negde pogrešiti, zalutati i slično, dok je sa sestrom skroz drugačija. I dan danas se prema njoj ponekad ponaša kao da je malo dete.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Moja komsinica ima 19 godina i nigde bez mame ne ide. oni su nju i u srednju vozili i dovozili. Njen tata uvek ima strasne price da isprica.Sta se kome desilo,sta bi njoj moglo da se desi. Uzas.
Ona se boji ljudi na ulici. Izasla je jednom sa drugaricom(jedinom) i tata je pratio. Zao mi je nje,njenog detinjstva i njene mladosti. Sedi po ceo dan u kuci,malo sa mamom proseta uvece i to je sve.
Ja moje dete pustim samu na ulicu,ali mora da mi se javi ako ce kod nekoga da ode. Prodavnica nam je daleko,pa ne ide sama.A da sam malo control freak jesam. I stalno sebe podsecam kako sam ja imala slobodu,pa se trudim(jako se trudim) da i nju pustim i verujem joj.


_____________________________

Shvatite da ste roditelj kad kupanje u dvoje ne cine vise ljubavnicke ludorije,vec prskanje vode,mehurovi od sapunice i neobuzdana radost

Jannice i ja znam jednu devojku moje godiste , znaci sam ima 32 god i ceeeeli zivot tako sa mammom i tatom, niigde bez njih.
Uvek je kao bila smerna, nigde nije ludovala, izlazila , ponekad proseta s roditeljima i to je sve.
Kao njeni roditelji nisu duuuugo mogli da imaju dece , pa nju kasno dobili pa je onda cuvali kao oci u glavi.... mislim sik

Grozno... groznooo... e to je posesivno bolesno!

Uf kako je to teško.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

a propo svega toga tj tih devojaka koje nisu mrdnule od mame i tate. jedna moja poznanica je tako bila gusena od strane svojih roditelja da cim bude bez njih ona kao pustena s lanca. Da je ne nazivam pogrdnim recima ali stvarno njeno ponasanja kad je bez roditelja je katastrofalno (inace roditelji su joj moji profesori sa fakulteta). Gusili je gusili i onda kad ih se otarasi s vremena na vreme izvinite na izrazu ali kao neka profuknjaca (grozna rec ali ne mogu da se setim neke pristojnije). njeno oblacenje (tj presvlacenje kad ode od kuce), sminka, ponasanje i td je za ne poverovati. A svi je boze moj hvalili kako je divno dete bla bla bla..Treba deci dati prostora ali da se zna ko je gazda hehee...tj da nas postuju i kazu nam lepo sve a ne da nas lazu. Nece nas lagati ako im damo ipak malo vazduha. Ja moje nisam nikad lagala a mogu iskreno reci da je moja mama control freak.

Naslusala sam se svega za ovih 12 godina kako radim sa decom, a ni pojedine moje prijateljice nisu dalko od tih cudnih izjava. Da ne navodim detaljne primere, ima takvih izjava, i definitivno nisu sablon.

Ja se uvek setim izraza lica moje mame kad nam dopusti nesto sto smatra da ne bi trebala ali nam dozvoljava bas zbog osamostaljivanja i ucenja odgovornosti.

Au bre žene - ćek da vidimo da li je 'control freak' isto što i posesija.

Moja mama je katastrofalna, lagala sam ih - bila kažnjavana groznim kaznama (3 meseca nisam smela napolje, ta 3 meseca nije smeo niko da mi dođe...) i to sve jer nisam rekla da sam dobila 3 iz istorije čini mi se.
Nije ni meni mama davala da idem nigde, ali opet žene - sedite i zapitajte se u kojem vremenu smo mi bili deca, u kojem vremenu naša deca odrastaju. Po mojem ne može se porediti nikako! U prvom razredu osnovne je moje 3 drugarice iz kraja i mene vodila baka od jedne. Posle smo išle same. Ulice od mene do škole nisu nešto prometne, a jedna drugarica je živela u ulici koja je užasno prometna (i tad bila, a kako je tek danas). Anu ovde ću morati da vozim u školu i idem po nju sigurno, nema trotoara, ljudi voze kao sumanuti, nema osvetjlenja.... Ova škola u selu je samo do 4 razreda, posle se ide na Bled. Mislim da ima organizovan autobus, ako ima - ići će njim.

A već sam pisala šta je po meni posesivnost.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Trco, zato sam i napisala u nekom prethodnom postu da treba napraviti razliku izmedju posesivnosti i opsesije, ali tanka je granica, kod nekog je i nema.
Svi smo mi posesivni na neki nacin prema svojoj deci, sto je i logicno, oni su nase pravo blago, i cinjenica je da oni mogu i sposobni su za mnogo toga a nama je da odlucimo u kojoj meri cemo im pomoci u odrastanju da li cemo ih samo malo pogurati, biti podrska ili cemo sve raditi umesto njih da se oni ne bi preopteretili.