Drage moje,moje dosadsnje iskustvo,mi govori da je to samo prolazna faza.Mi smo sa cerkom koja sada ima 2,5 godine bili katastrofa nervozni,dok se nismo uhodali oko njenih navika i njenog karaktera.Sto se tice svadja,kad se malena rodila i kada je moja mama morala da ode kuci(pomagala nam je dve nedelje) bili smo kao pogubljeni,nervozni i svadje su bile ucestale.Ali sve je to proslo i hvala dragom Bogu,svi smo ostali normalni.Sad je druga beba na putu i verujem da ce u nekim stvarima biti mnogo lakse i opustenije,zato sto vec znamo poslove oko bebe i necemo paniciti oko svakog kmekanja i plakanja,a u nekim stvarima i teze jer sa dvoje male dece i svim obavezama u kuci sigurno nece biti lako.
A sto se muza tice,ja sam imala obicaj da ga malo ostavim sa detetom,da se snalazi,odem do frizera ili u neku moju kupovinu.I njemu ostavim vremena da se upozna sa cerkom,a i meni malo da oduvam od kuce i obaveza.
Pomoglo je!!!

Gagins to je prava stvar.
KOleginica mi prica, koja se porodila u aprilu da je muz stalno govorio:
"lako je tebi, ja radim ceo dan a ti kuci"
i ona je lepo jedne subote u 10h ujutru izasla , otisla kod frizera, na depilaciju, setnju i vratila se oko 14h.
Muz je bio skroz sludjen i rekao je:
"A u ...Moj posao nije nista naspram ovog"
I tad je shvatio!

pa i ja sam to cinila, na ovaj ili onaj nacin, ali kad god se vratim, gde god da bila, sta god radila, doceka me recenica: "nista nismo mogli da ucinimo, ne mozemo je smiriti, ajde ti to!" i onda kako da mi ne pukne film!

Fazon je u tome da mi jedva cekamo da oni dodju sa posla da im malo prebacimo brigu o detetu,da bar nesto u kuci uradimo.A oni misle da su se na poslu umorili pa ce sad kuci da spavaju ili jos gore da se MALO OPUSTE uz racunar.Mene je to izludjivalo i to su bili najcesci razlozi za svadju.Ispada kao da sam ja ceo dan sedela!

Eh, da, to je prokletstvo koje prati svaku "svežu" mamiku. Sve smo to prošle.
A tek ono "Spavaću u dnevnoj sobi da me ne budi, ja ujutru radim!" MA NEMOJ!? Sva sreća, toliko sam zasiktala da takvu glupost još jednom nije rekao.
No, i dalje je jako umoran, pri tom spava svako jutro sat vremena duže nego ja, i uveče zaspe uglavnom pre mene, a dremne često i popodne, i vikendom spava do 11h (iskreno, lakše mi je kada spava, jer kada ustane, imam dvoje dece)... A JA???? KADA ĆU JA DA SPAVAM???

Trinny, bebi se ništa neće desiti ako plače. Prvi put kada se umori od plača i zaspe kod tate, zaspaće sledeći put opet.
Jedno vreme je mm bio jedini koji je znao da uspava dete. Luka bi se uspalio kao blesav uveče, i ako ga ja uspavljujem, on se igra, smeje mi se, prevrće se. Onda mm mene istera iz sobe, i Luka spava za 5min.

ženice moje, ne daj te se, znam kako vam je ali se samo držite hrabro...
ja sam dva puta prošla kroz te krize odnosa posle rođenja bebe-to jednostavno bude težak period pa prođe...žena oseća kao da joj je ceo svet na leđima a drugi ne mogu da shvate kako je to, onda i muški se ipak osete malo zapostavljeni i ako neki to mikada ne bi priznali...ovo što kaže gagins isto je bilo i kod mene,iiisto!!!

oko spavanja da ne pričam-"šta radiš sa tim detetom, budite me tu a ja sutra radim!!!"
AAAAAAAAAAAA -to me izluđivalo...
a meni noge ujutru klecaju od slabosti...

evo tek sad pre neki dan mm kaže da mi je imunitet opao od iscrpljenosti u ne spavanja (ne znam kako sad shvata-valjda zato što umalo ne odoh na onaj svet)

A u majku im
pa zar su isti svi?

Ja vec vidim da ce moj da ludi na plac bebe (sunce moje, samo neka dodje ziva i zdrava pa neka place..)...Vec znam da ce da se zali kako je umoran jer on se zali da je umoran ako samo zaspi posle 23h...
Kako ce biti sa bebom u istoj sobi,..mila majko.

Ja jos namerno govorim na sav glas kako me svaki misic boli, i jos pre neko jutro mi je bilo tako lose, da nisam znala kako cu preziveti dan, ali naravno morala sam nekako da se nakljukam kafe, vitamina, cajeva... jer ko pa gleda uopste na moju iscrpljenost! Mm samo kuka kako on ne moze posteno da se odmori, jer Boze moj, i radi i zavrsava master i cuva dete... auuuu, kuku lele... a nocu spava kao zaklan, i kad god stigne kuci ili vikendom! 

ah, OTI, vremenom se ponašaju kao da imaju čepove u ušima.

trinny, mm drži dete i ako ono zaplače, odmah zove: evo ti tvoje dete-traži dojku!!!" ali- uvek on zna da baš traži dojku a ja sam npr. u kupatilu i onda jurim i žurim da ga uzmem jer se mm nervira, dete još više plače,...

ali sa starijom ćerkom može po ceo dan, što jeste-jeste, ona se ne odvaja od oca čm on dođe kući i sve lepo oni organizuju i sve se lepo dogovaraju, ali mali bebac stalno kod mene-pa valjda i ja moram malo da se posvetim sebi...

Meni je najslađe, sada kada je Luka već stariji, mm zaspe na trosedu, a Luka uzme varjaču, lupi ga po glavi i kaže "Ne spavaj!"

Kao i vecina zena, prosla sam sve sto ste napisale...strasno je tesko i stresno, imate utisak kao da vas niko ne razume...pa i ne razume vas niko ko to nije prosao.
Mogu samo da vam kazem sledece: strpljenja! Iz mog primera mogu da kazem da se ocevi sporije povezuju sa bebama i treba im mnooooogo vremena da nauce da brinu o deci, ali kada se to desi....vredece! Mm je dugo bio umoran, prehladjen, bolela ga je glava, stomak....dok Nesa nije progovorio "tata". Kad je dete pocelo da mu se raduje, onako istinski, mm se ne odvaja od njega. Dodje s posla, radi smene od 12 -13 sati i posle ili pre posla se igra sa njim da ja odmorim. Shvatio je koliko je majcinstvo tesko jer sam ga jednom ostavila ceo dan samog sa njim, a imao je i skuvano i opeglano i sve spremno, pa mu je doslo da place. Da me je tad nazvao i rekao mali place, ne mogu da ga smirim, ja bih rekla da se snadje kako zna i ume. Ja nisam znala za drugi nacin, osim da ga bacim u vatru pa da se snadje, jer je tako i meni bilo kad sam se porodila a nikog nije bilo da mi pomogne,  ni mm nije bio tu.
To sto prolazite je strasno, ali ce proci, verujte mi na rec.

e Luka je mali car-sad me baš slatko nasmeja, moraću i ja Hanu isto da naučim to...

Sve se to pregura,mislim da nas je dete ojacalo(mislim na vezu u braku).Eto cak smo se odlucili na jos jednu bebu!

Ok, sada sam ispljuvala muža, iako, nije on baš bio toliko isključen iz svega.

da se razumemo, mm jeste nunao Luku, jeste ga nosao, smirivao, kada je počeo da jede na flašicu, mm ga je često hranio, pomagao je oko kupanja, jer su meni bile male šake da ga držim dok ga zalivam (dok nisam provalila kako ću i to sama - debil sam...), jeste ga uspavljivao, jeste menjao pelene, i počeo je da izvodi Luku napolje sam kada je Luka već bio stariji, oko godinu dana. Kada je Luka prohodao, mm je zaista počeo da sa njim provodi vreme. Recimo odvede ga nedeljom popodne kod prababe. Ili odu u autoperionicu, koju drže naši poznanici u sklopu svoje kuće, pa žena kuva svom detetu, usput spremi i mom, i mm ga nahrani. Često igraju fudbal (kada je mm po danu kod kuće), slažu kockice. Ustvari, mm dosta pažnje posvećuje Luki, iako kada smo stigli iz porodilišta - njega bukvalno nije bilo. U nedelju smo stigli, on je u ponedeljak već počeo da radi.

Ma meni je rebus: kako se muškarci ne boje da ostave ženi dete? Jel biste vi imale strah da ostavite dete svom mužu tek tako, kada dete ima 5 dana recimo?