e duše moje, sve će to ipak proći-ja samo tako pomislim, duboko uzdahnem i teram napred...
a da vidiš kad mm dođe sa posla kako se raduju i velika i ovo malo, sva kuća trešti, on osmeh oko glave zagrli ih i ljubi...misli čovek sada će da im se posveti a on-sada tata žuri da jede pa malo da se odmori-mnogo tata umoran i samo ih spusti i ode u kupatilo a ja postavljaj ručak, mali plače, Hana skače, i sve u krug...posle ručka obavezno odrema...
a jedan dan ih ja uzmem pa u grad...i ne dođem do mraka...kada sam došla on ne priča sa mnom-ljut što sam ga ostavila tako dugo a ja ga pitam- da li se naspavao???

ne-beba bi bila dobro, to sigurno ali bi mm posle tolikog truda verovatno bio zreo za "Lazu Lazarević"

ovo sam dala odgovor da li bih smela vrlo malu bebu da ostavim sa ocem, ali pošto sporo pišem izgubim niz...

U meni postoji doza straha kad bilo kome trebam da ostavim dete...evo na pr.sinoc smo mm i ja otisli do grada na 2h, ostavili Matiju mojoj mami...ja sam jedva cekala da se vratim kuci, jednostavno brinem. A kad bi otisla kod frizera, usoping i sl.i kad me ne bi bilo par sati a da mm cuva Matiju, kad bi se vratila bilo bi "uh, gde si do sad? Ajde uzmi ga malo, otpala mi je kicma noseci ga!" A ne bi bilo "sad ti verujem da je tesko...ovaj posao je mnogo tezi od mog" itd. Zasto mi nikad ne oda priznanje???

Meni se sada cini da necu imati strah jedino sa mojom mamom...Ona je mlada zena i verujem joj vise nego sebi a i najbolji je lik na planeti...
Ali ...to sad pricam...videcemo..

A muz?
Ima da mu ostavim bebu na par sati pa makar ja crkla (nece bebi za toliko nista faliti) ako je to potrebno da on uvidi kako je meni i da se ukljuci...

kakva li ću ja biti kada moja Hana bude imala decu??? Daj Bože samo da to doživim...
nadam se da ću joj pomagati sa puno ljubavi...joj samo da mi ostane ova pamet sada...da se ne pretvorim u neku babetinu

e pa znate sta... pa makar se setala oko zgrade 2h, ima da mu je ostavljam, cisto da shvati kako mi je, bar na toliko! e ebes mi sve ako to ne pcnem da praktikujem svaki dan!

džabe se nerviramo, sve će to da prođe a mislim da se zaista muževi kasnije ipak više bave decom,...ne znam zašto ali izgleda da je tako...

E a sto se nervoze tice ja sam katastrofa nervozna evo i nakon 10 meseci kako imam bebu. Juce Luka slomio lampu moju lampu koju sam danima gledala da bih je kupila i kupila je mm je odmah rekao da je ruzna i evo juce je Luka slomio ja se izvikala na njega i ako me on ne razume poslemi bilo zao a mm muz kaze pa i onakoje bila ruzna plakala sam ko malo dete bas detinjasto od mene a on jos uzeo foto aparat da me slika kako placem ma poludela sam HOCE LI IKAD PROCI OVA NERVOZA

i meni nekako deluje da nervoza nikada nece prestati, jer je suvise jaka i prisutna! 

Drage moje i ja sam imala slicno iskustvo kako i vi.bila sam i nervozna posle porodzaja, plakala smejala se, cak me je bilo strah prvi dva tri dana da ostanem sama s bebom.
To je bilo strasno.
Ali kada je u pitanju mm nemogu se zaliti jer tacno pre termina on je uzeo odmor 30 radnih dana i bio mi je kao kucna pomocnica.I praoje i peglao i pravio rucak ponekad kada recimo njegova mama nije uspela da donese.
S 9 dana posto sam zaglavila ponovo u bolnici zbogmastitisa i visokoj temperaturi ja sam ostavila bebu kuci.I on je nju i kupao i prao i hranio 5 dana.
Zatim kada je poceo da radi dosla je moja mama na mesec dana.Tako da prvih tri meseca imala sam ogromnu pomoc.
Ja sam cak imala i postporodilnu depresiju ali brzo je prosla zahvaljujuci njemu , njegovima i mojima koji su imali ooooogromno razumevanje.Posto i sada dojim oni kazi da kod mene hormoni jos nisu se stabilizovali tako da i dalje su veoma dobri prema meni.
A inace mm nijedanput nije mi rekao sto beba place ili ja radim sutra.uvek je pomagao i pomazemi.
i razume da je meni i teze nego jega posto ceo dan sam u kuci ili u parku, jednostavno sto kaze on monotonija me ubija dok doze on sposla.A kaad dodze onda i izadzemo i bolje se osecam.Morala sam ovo da podeljim s vama.

i meni se cini da nikad nece, uhhhhh..............

Rivana draga, ja sam kraljica nervoze ovih dana, baš nekoliko puta sam prosto prsnula u plač (ako može tako da se kaže), bilo mi žao dece-gledaju me i plaše se kad me vide takvu, pa se onda malo trgnem...

ali...mora proći-posle kiše uvek dolazi SUNCE...mmmm što bih volela da sam sada na nekoj plaži...

ne daj te se ženice, ne daj te se golubovi moji!!! ( ja ko general Kutuzov iz "Rat i mir")

joj, super mama, blago tebi, ti si jedna od retkih srecnica!

ja po prirodi nisam nervozna.Retko kada se dam iznervirati .Samo sam nervozna dan pre nego sto treba da dodje vestica, ali samo na mog muza .

super mama-da čuvaš tog tvog mužića

super mama-da čuvaš tog tvog mužića

Cuvam ga, do sada nije se pozalio.
ja sam mislila kolko sam nervozna i s promenjljivog raspolozenja da ce da on poludi pre nego ja.Ali sve je uglavnom proslo jos imam neke takve bubice ali retko.A on ponekad cinimise da previse mi ugadza.