zao mi je sto te nisam razumela...ja sam mislila da je nekim cudom i malena od 19 nedelja tu....sad mi je zao, nisam htela da te povredim....

Ali srecna sam da je tvoja Tina tu

Draga Versus- ne brini- i onako me svakodnevno ljudi koji me sretnu pitaju kako su mi BEBE. Bolno je, ali - život je takav. Važno je da je moja devojčica dobro, a ja moram da se pomirim sa sudbinom.

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

liliana svaka čast! 

Liliana,svaka cast!

I ja lezim.A uz to,nikome ne govorimo o trudnoci.Postala sam sujeverna.A posto niko ne zna,vrlo tesko se ovih dana borim sa raznoraznim pozivima i izmisljanjima izgovora.Najradije bih rekla barem majci,ali ona bas i ne ume da cuva tajnu.A kad bi moj dragi saznao da ona zna,smesta bi obavestio svoje,sto bi mi tek predstavljalo opterecenje.On puno radi,gotovo da se i ne vidimo po ceo dan,tako da sam prepustena sebi i svojim mislima i BRIGAMA.Trenutno ste jedine sa kojima mogu da podelim svoju radost i strepnje.... 

angy koliko si trudna?  mozes staviti tiker, pa da tako pratis, ako zelis....radite sta morate-sacekajte bar da udjes u II trimestar pa recite, mada, mi smo isto cuvali tajnu ali su nasi znali...ja sam smatrala da ako se ne daj boze nesto desi, trebace mi podrska bliznjih...al sve to zavisi i od odnosa koje imate sa njima...

E,nadam se da sam uspela sa ticker-om.Htela sam i ranije da ga postavim ali sam tek sad nasla uputstvo.
Ma rekli bismo mi njima ali kad znamo da su takvi da ne mogu da se ne pohvale...
Verovatno cu uskoro i morati.
Ljubac i laku noc svim mamama i bebcima...

Lezala sam posle vto 15 dana do rezultata,posle sam nastavila da lezim jer me bilo strah,u 8.ned sam pocela da krvarim i nisam mrdala iz kreveta,sem do wc-a i tako do 20 nedelja!Jela sam u krevetu,mm mi je istalirao komp na tv tako da sam bila na netu celog dana,citala knjige,dolazili prijatelji...Sad vec mogu da setam i radim sve po kuci al i dalje odmaram sto vise mogu!Rekla sam visila bi naglavacke samo da mi se oni rode zdravi....

Naravno, mislim da bi svaka od nas sve uradila da nam se deca rode zdrava!

< Poruku je uredio lothroniell -- 11.2.2010 8:39:21 >

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

I meni je doktorka preporucila mirovanje i posle 10ak dana uglavnom leskarenja imam utisak da sam se jako ulenjila i razmazila. Posto sam knjiski crv citam knjige po ceo dan. Pored toga surfujem po netu, nesto malo poradim po kuci i to je to. Najvise mi smeta usamljenost posto moja porodica i prijatelji uglavnom zive u drugom gradu, a mm mi radi od 9 do 5 pa mi se dan nekako oduzi. A bas sam se nadala da ce trudnoca biti laka, planirala putovanja i jos kojekakve raznorazne aktivnosti. Nema veze, sve za zdravlje nasih beba. Ako nista, bar mogu sa vama da razmenim po neku rec. Pozz.

Maya, ja treba da leskarim sto vise tek sada od 31. nedelje. Ja cackam net, skidam serije, filmove, to gledam i naravno, cim sam slobodna tu je draga Ringeraja, lako se raspricas, devojke su divne, podelis iskustva, trazis pomoc kada treba i stvarno mi vreme uz Ringeraju prolazi brze.
Pozdrav za sve Ringerajke


_____________________________

Emocija je teska bolest, izazvana izlivom srca u glavu!

Joj,i ja sam morala da mirujem u trudnoci....
Roditelji-u drugom gradu!
Prijatelji-nesto malo ih je tu,a svi uglavnom prezauzeti!
Muz-radi od 7-17h...
Kad se samo setim....
Knjige,filmovi,internet...ali opet .

Ja sam igrala SIMS  Devet meseci 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

I ja mirujem, da nema kompjutera poludela bih. Kad stigne racun za internet, kazem muzu "stigao racun za moje mentalno zdravlje".  

Ja sam u prosloj trudnoci morala da mirujem od samog pocetka,strogo lezanje,tih nesto vise od mjesec dana koje sam provela lezeci kuci nisam bas podnijela tako stojicki kao vi,bila sam nervozna(valjda hormoni i svasta nesto),ljuta,bilo mi je dosadno,ja nisam mogla puno da budem na internetu jer nisam smjela da sjedim,stavljala sam laptop na krilo,ali i taj polozaj mi je smetao!
Pomagala mi je najvise mama,dolazila je svaki par dana,a svekrva je kuvala,muz je radio po skoro cijeli dan,tako da nije bio od neke pomoci!Meni je smetalo sto nije sve kako ja radim i kako ja hocu,znam da je to sebicno,ali sam se tada tako osjecala,mama je cistila,peglala,sve,ali morala sam sve da joj objasnjavam,gdje sta stoji,kako ja to itd...
Sveki me je najvise znala izbaciti iz takta jer sam se ja previse plasila,slusala sam sva upustva doktora,cak sam se i vise  pazila nego sto je rekao,ali to sam sve radila zbog bebe naravno,plasila sam se da je ne izgubim sto se na kraju i desilo...
Zatim slijedi nesto vise od mjesec dana lezanja u bolnici,tu su se smjenjivala osjecanja,jedan dan se borim-jaka sam,sve za bebu,a drugi mi nije do mene,ubija samoca,psiha,strah,sve se smjenjuje...
Stalno sam ponavljala da ne izgubim samo bebu,kako je trudnoca odmicala ja sam se nekako vise plasila,nisu nam davali bas neku veliku nadu,pa sam se plasila ako je izgubim u vecoj trudnoci,nedaj Boze to ce mi biti jos teze,to se i desilo,ali sam opet dobro prosla(kad kazem to naravno ne mislim da je dobro sto sam izgubila bebu,ali sreca u toj svoj nesreci je bila sto je nisam morala poradjati,neznam kako bi to izdrzala i podnijela,da sam je vidjela,ma.... )
Moji blizi su govorili da sam bila bolja u bolnici nego kuci,kao pozitivnija,veselija,a ja sam i nekako bila dok imam neku cimerku pa pricamo o svacemu po cijeli dan,ali kad ostanem sama i jos mi taj dan niko ne dodje,bilo mi je uzasno,plakala sam krisom....
Jednom prilikom me sestra vidjela pa kaze ,,Vidi nje,jel ti to places,pa kako ces dijete roditi...,,Koza,ufff,bila sam tad jako bjesna

Ma sve u svemu tesko sam to sve podnijela,mozda ce zvucati sebicno,ali vjerovatno da mi je bila veca trudnoca,da sam osjecala bar bebine pokrete da bi bila jos jaca,ali nekako mi je sve to jako tesko palo....
Boga molim da mi se sledeci put to ne ponovi,a ako i budem morala mirovati mirovacu,naravno,sve za bebirona

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Jelo nemoj da plakis,jel te to jos drzi jucesnje stanje?
Ja sam za svo to vrijeme u bolnici 2 ili 3 puta pustila suzu,a inacesam placip nevidjena,sama sam sesebi cudila,ali sve uzalud taj put,sta bi takav je zivot...
Bice bolje svima nama,vidjeces...

pepino  

_____________________________

Emocija je teska bolest, izazvana izlivom srca u glavu!

Drage moje, ja sam o svom mirovanju u trudnoči pisala na prethodnoj strani. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali smešna su mi "zapomaganja" osoba (prevashodno mislim na neke iz moje okoline) koje moraju da miruju i pri tom su kuči, okružene pažnjom i ljubavlju onih koji ih vole i do kojih im je stalo. Ja sam 6 meseci bila u bolnici u Beogradu,stotinama kilometara daleko od svojih, MM u drugoj državi, dolazio je svakog vikenda... Što bih ja tada dala da sam mogla ležati kuči...

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Svakom je njegova muka najveca. I meni je tesko palo mirovanje od mesec dana (zapravo dva, jer je pre mirovanja napolju bilo jezivo hladno i zaledjeno pa nisam smela sama napolje), sto ne znaci da sam mislila da sam najtezi slucaj u istoriji ginekologije. Nije mi prijalo i svima sam se zalila. Da je moglo gore da bude, moglo je, ali hvala bogu nije bilo, ali da je moglo da bude i bolje-moglo je. Sve u svemu, nekako mi je prirodno da se zena koja je do tada aktivna i po ceo dan napolju, pozali kada joj naloze strogo lezanje.
Trudila sam se da citam, da gledam filmove i da radim od kuce, ali nisam imala bogzna kakvu koncentraciju.

Slazem se Leki,i jaka je kod mene zelja za bebom i borila sam se,nisam nikako posustala,ali sam bila psihicki... Ma dno...nikakva,nazalost,ali bilo je tako...
I nikada ne bi zeljela da se nekom to desi,ali nazalost ne radjaju se bebe tako lako,mora se covjek pomuciti...

Bebablue 

Unapred znam da ću sledeći put morati da mirujem ...
Mislim da ću jesti i ako bude trebalo...