naravno, sve za 
mi sutra idemo na kontrolu pa se nadamo da ce nam doca dozvoliti da bar malo prosetamo po kuci, sa pola sata dnevno bih bila prezadovoljna!
i da, konacno cu nadam se da saznam pol bebice.
pundja, kada je tebi termin?
meni je 31. januar, cini mi se da smo tu negde?


_____________________________

One day, I'm gonna make the onions cry!

Bice sve to super Kako je rekla moja prijateljica...samo deri po pozitivi Ja cu biti krajnje poslusna do sledece kontrole,a posle kako  bude trazila...

Gagilly,meni je termin 29-og januara.

Iako ce delovati kao iz onih americkih knjiga, ali strpljenje, veseo duh i pozitivne misli mogu biti od velikog znacaja!

LunaLu,to zaista jeste tako!!!    Pozitivno razmisljanje i sve bude ok

Pa kako drugacije moze biti kad smo mi vesele  trudnice 

ja sam sad jos  veselija jer mi je doca dozvolio da prosetam po malo po kuci
bili smo na kontroli i sve je ok, uz mirovanje i utrogestan doteracemo i mi cara do duvara!
inace bebica se stidi pa je stavila vrpcu izmedju nogu ali izgleda da imamo pishu mada nije bio siguran dr
bitno da je sve ok, samo lagano i opusteno!


_____________________________

One day, I'm gonna make the onions cry!

Bravo Prosetajte malo i za nas

Samo napred, mi smo uz tebe!

hvala drage moje, divne ste
samo sto je moja sreca kratko trajala, preksinoc je poceo da me boli stomak i evo me opet u bolnici
infuzija i naravno opet ginipral, mislim da nisam ni trebala da ga prekidam.
sad mi je bolje, pa pokusavam da odrzim dobro raspolozenje jer mi nervoza izaziva bolove.
bice valjda sve ok.....


_____________________________

One day, I'm gonna make the onions cry!

Bice sve dobro, drzi se, mi smo svi uz tebe!

marcipan 
uvek sam se pitala kako je kad je u pitanju drugo, trece dete..
jer se secam kako mi se samo spavalo u prvo vreme, povracala sam svakodnevno i nisam znala za sebe. onda kada sam usla u II tr. bilo mi je super, ali opet kad god bih osetila umor ili bol bilo koje vrste mogla sam da legnem i spavam kad hocu i koliko hocu.
jako je tesko ako pored svih problema koje trudnoca moze da nosi treba da se posvetimo i drugoj nasoj deci. a da ne govorim o tome ako se ne daj Boze lezi u bolnici zbog necega.. uh
planiramo veliku porodicu, ako Bog da, pa cemo videti kako ce to sve ici kada dodje vreme..
al prvo da se mama malo odmori od ovog zvrka. i konacno naspava.

Marcipan, samo strpljivo i ne daj svoj pozitivan stav, on je spaps!

Ja sam 6 i po meseci provela u krevetu, malo svom a više bolničkom ali svakako krevetu. Na porođaj su me samo skotrljali sa patologije u porodilište. A onaj dan kad je trebalo da izađemo sam se raspala. Dođe sestra da mi kaže da je trebalo da izađemo al su zaboravili da otkucaju moju otpusnu a dr otišla i sad će pokušati da nađu nekog drugog a ako ne uspeju ostajem do sutradan. Ja počela da ridam i da plačem, tresla se, ona me teši kao to je samo jedan dan, a ja kroz suze pokušavam da joj kažem da sam ja tu od 3. januara (razgovor se vodi 19. juna ) i da je meni taj jedan velik ko kuća... Na kraju su našti nekog da mi otkuca i izađoh. Mojoj sreći nije bilo kraja...

Posle nekoliko meseci sam zapala u depresiju kad sam shvatila da ja godinu dana nisam izašla skoro nigde sem do bolnice i doma zdravlja ali i to se preživi...

Sad razmišljam o drugom, i polako privikavam bebu da ostane po par dana kod mojih da imam neku opciju ako mi se i druga trudnoća zalomi ovakva, inače šta će ona dok sam ja u bolnici...

@ macaki, i ja sam se to pitala kada sam odmah posle Strahinje rešila da imamo još jednu bebu (mm je oduvek želeo veliku porodicu, a meni se svidelo da budem mama) i nikako nisam bila u stanju da se vratim na posao. Druga trudnoća mi je prošla super, naročito ako uzmeš u obzir da sam Strahinju dojila prva 4 meseca trudnoće. Noslila sam ga, putovala, išla na plivanje.... Nisam baš razmišljala da ću sa ovom bebom morati da mirujem, u svakom slučaju ne ovako i ovoliko. Mesecima me je mučila mučnina i taman kad sam to preturila preko glave, čujem da se to rešava akupunkturom. Onda je došlo mirovanje, ali se sve nekako stiže. Naša mala porodica je sama, bake, deke i familija su nam daleko, relativno skoro smo se preselili u novi kraj i svi naši prijatelji rade tako da nam nije bilo jednostavno da organizujemo pomoć. Mm je preuzeo veliki deo svega na sebe, nabavku, noćno ustajanje, kompletne obaveze kad nije na poslu. Našli smo finu ženicu koja je uz mene, pošto situacija nije takva da smem sama da ostajem kući. Klincima je malo nezgodno zato što im je društveni život ograničeniji nego ranije, ali to je donekle uslovljeno i vremenom.
Samo polako, sve se nekako složi i iako treba razmisliti i o tome, sve je drugačije kad se nađete u konkretnoj situaciji.
Držim vam palčeve

@gea-gr 
Čestitam na bebici! Sigurna sam da si vrlo brzo isplivala iz te faze neraspoloženosti usled duuuuugog boravka u bolničkom krevetu, ali sve to nekako deluje smisleno kad pomisliš na to koliko radosti i nežnosti donesu sa sobom.
Držim vam palčeve kad se odlučite za drugu bebicu i puno, puno nežnosti.

Isplivala, nego šta! Samo guraj, Marcipanče, napred i ne predaj se. Misli pozitivno i biće sve ok!

marcipan, svaka cast!  divim se takvim ljudima stvarno! to je velika zrtva i vredno je svakog divljenja.
drzim ti fige da ti ostatak trudnoce prodje sto lakse, kao i porodjaj!

gg, uh. tebi je bas bilo tesko, ne mogu ni da zamislim toliko dugo mirovanje. ja sam jedva izdrzala ona tri dana u bolnici plus jedan na patologiji pre porodjaja. bila sam prilicno aktivna tokom trudnoce: pela se na merdevine svakoga dana, klececi ribala plocice, vukla sa pijace.. tek sad pomislim Boze ala sam bila luda. ali to mi je verovatno pomoglo da se lako porodim. daj Boze da mi i sledece trudnoca bude bar malo slicna prvoj..
a tebi zelim da ti druga bude laganaaa i da ti i nevena uzivate zajedno!

Hvala, Macaki. Ja sam sa druge strane ubeđena da mi je ovakva trudnoća pomogla da budem opuštena mama. Ispucala sam u trudnoći sve strahove i od kad sam se porodila ja sam rasterećena, ponašam se i osećam ko da mi je peto a ne prvo dete.   

Inače ja sam bila sigurna da ću imati problema da zatrudnim zbog problema sa jajnicima al zato kad zatrudnim, zamišljala ja da ću tako kao ti, biti do poslednjeg dana kao da mi nije ništa... Kad hoćeš, na prvoj krivini me zakucali za krevet i mesecima gledaj u plafon...  Al sve se preživi. Jedino što još vučem posledice, nikako da se vratim u formu od silnog ležanja, nemam više kondicije, al i to će žaba da reguliše


< Poruku je uredio gae_gr -- 31.1.2012 11:46:28 >

Gea, meni je leg magic pomogao da se vratim u formu. To mi je posle prvog porođaja bilo najgore- došlo lepo vreme, a ja kao medvedić, sve stvari mi male, a nove mi se nije mililo da kupujem. I posle 6 meseci konačno naručim spravicu i probam da vežbam... ha ha...mm kaže da nam je to uveliko poboljšalo kvalitet življenja. Kad se osetim loše, a to se dešavalo prvih meseci da mi nije ništa, pa mi dođe svašta, bacim se na vežbanje. Lepo osećam kako mi oblačići nervoze izlaze na uši. Istuširam se i kao nova. Bilo je korisnije od teretane zato što sam mogla da vežbuckam kad god uhvatim vreme, a i par minuta je davalo rezultate. Držim palčeve i svaka čast na opuštenosti, mi smo do naše došli teeeeeško, već su me po glasu prepoznavali u Halo bebi  .

@ macaki , što se porođaja tiče, ne znam za tebe, ali ja sam oba puta imala epidural i zdušno ga preporučujem. 

marzipan, ja nisam porodjaj nesto zapamtila po zlu, pa se nadam da cu i sledeci put ovako proci bez epidurala. kazu da je sa drugim detetom lakse, da ide brze.. kako je tebi bilo?
sto se tice strahova, ja sam imala strah od cr, jer je beba bila krupna i dugo karlicno postavljena. uzasno sam se plasila, pre bih trepela bolove, nego da me uspavljuju.
a sto se tice halo bebe i ja ponekad imam takav utisak.

Ja sam celu trudnocu provela u bolnici,na infuziji 24h,znaci samo do wc i tako 6 meseci,
kada se samo set_im bolova,izbodenih ruku do besvesti,nekada cak i po par puta dnevno.
Ali psihicki sam se pripremila kada su mi rekli,da cu lezati celu trudnocu.
Nije bilo lako,strahovi da li ce sve biti u redu su stalno bili prisutni,usput sam se od 14 nedelje svakog trenutka mogla poroditi i znala sam da ako se to desi,da beba nece biti u redu.
Ali sam verovala da cu bar pregurati do sigurne zone a to je za mene bila 27 nedelja,bila sam disciplinovana,moji su mi doneli laptop,gledala sam filmove,serije,malo isla po netu,malo slusala muziku,i pricala sa cimerkama iz sobe.
Nekako pregurasmo 37nd,hvala Bogu sve je lepo proslo.
Ali samo upornost,vera,i ljubav prema bebici pomazu da se sve pregura.

< Poruku je uredio ishler -- 1.2.2012 14:11:31 >