Jedan stariji covek bio je u bolnici, na samrti.Bili su to njegovi poslednji sati.U jednom trenutku je otvorio oci i uspeo videti nekoliko prilika koje su se skupile oko njegovog kreveta.Nije ih uspeo prepoznati.
Zatvorivsi oci,upitao ih je:
-Prijatelji,ko ste vi?
Jedna od prilika rece:
-Mi smo tvoji zanemareni snovi, zaboravljene zelje i neostvarene vizije. Mi smo sve ono sto si mogao uraditi za zivota,ali si to propustio uciniti.
-Zao mi je zbog toga-rece starac-ali ipak cenim sto ste se,uprkos mojoj nemarnosti i losem odnosu prema vama,dosli oprostiti od mene na kraju mog zivota.
Jedna od prilika se nagne i mirnim mu glasom odgovori:
-Ne,mi se nismo dosli oprostiti od tebe-dosli smo umreti sa tobom...


Sasvim slučajno sam naletela na ovu priču i zausta me dotakla.
Postavila sam sebi pitanje šta koji snovi i stremljenja bi bili u mom slučaju.

Mislim da bi to bilo neispunjeni potencijal za umetničku školu,
I odustajanje od svog daljeg obrazovanja.




_____________________________

Veliki sam mamin dečak

Ja jos uvek mogu da pocnem ali cisto sumnjam...
Volim geografiju,htela sam da upisem... nisam...

Nikada nisam otisla na prijemni za glumu iako glumim od pete godine, iako sam se za prijemni spremala 3 godine... Uplasila sam se jer znam da su nam dramske akademije izuzetno korumpirane, vecina upada preko veze... Volim moj sadasnji fakultet, ali verovatno nikad necu prezaliti jer nisam pokusala na glumi, ali ko zna mozda nekad i skupim hrabrost za to!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Uf, mene u poslednje vreme baš muče neka tužna osećanja na ovu temu...
Ponekada me hvata depresija jer imam utisak da nisam ostvarila svoj puni potencijal u profesionlnom smislu...
Volim medicinu i žao mi je što nisam bila uporna da ipak to i završim, iako su mi i jezici ljubav (to sam završila) ipak mislim da sam "stvorena" baš za ovo prethodno...

Muž me često pita šta mi bi da napustim medicinu, kaže da je šteta, a i ja to intimno mislim...bila sam mlada i osetljiva, mislila sam da ne mogu da izdržim emotivno da se bavim medicinom jer tu ima puno teških stvari ali danas kao da se ipak kajem...

Ja na to ne gledam tako. Ako nešto nisam pokušala, znači da ga nisam dovoljno želela. Ako sam odabrala nešto drugo, to znači sam otvorila neka druga vrata pred kojima se nikada ne bih našla da sam krenula drugim putem. A osim toga za mnoge stvari zapravo nikad nije kasno, što shvatimo tek kasnije. Ne vredi se kajati. Ili uradi nešto ili zaboravi. Kajanje je gubljenje vremena.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Mene ubija to što opet ne radim ni u struci koju sam završila...radim nešto sasvim treće i ko za baksuz ni plata mi nije neka-to me dodatno živcira jer se stalno nešto mučimo sa tim novcem i pošto smo u zajednici stalno se zbog finansija svađamo...
mislim da bih mogla mnogo bolje...

Viking... Ja sam izuzetno svestrana osoba, kada se srednja zavrsavala lomila sam se izmedju, glume, fotografije i knjizevnosti... Od glume sam odustala iz gore navedenih razloga ali kazem da nisam iskljucila opciju da odem na taj prijemni jednom a fotografijom se i ovako bavim pa sam je zaobisla kao skolu, studiram knjizevnost i uzivam u tome...

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

...jedino ako sad propustim priliku za spavanje... majke mi, pokajaću se sutra ujutro 

Kaliopi, ja to iz svog golemog životnog iskustva, a i starija sam od većine ovde pa znam šta pričam. Kad se setim kako sam sa npr. 25 mislila kako sam već previše stara za mnoge stvari i kako su mi mnogi vozovi odavno prošli, da bih sa 30 videla kako oni u stvari tek dolaze...eh, mladost-ludost.

Loth, samo napred, ne možeš biti na tri mesta istovremeno, polako i nemoj žaliti ni za čim. Čovek uvek nađe načina da radi ono što voli. A i moj post nije bio upućen direktno tebi tj, nije bio odgovor na "tvoj slučaj", govorila sam generalno.

Guppy, znaš me - znam te

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Pa ja sam se pronasla u tome sto si govorila!



_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Ja samo da napomenem, da ne bude ljutnje

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Nema ljutnje ne brini! Nema ni zbog cega da je bude, nisi ti nista pogresno a narocito ne uvredljivo rekla!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Znam da nisam, ali ne bih da pomisliš da ja sad nešto posebno analiziram tvoj život i tvoje postupke. Kad nije "živa reč" lako se desi da ljudi nešto pogrešno shvate

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Opusteno!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

[Sadržaj poruke je obrisan]

Vikning, lepo si ti sve to napisala, ali ja malo teze stizem do tog cilja, a to je da se ne sekiram oko propustenih prilika. Ne smatram da nesto nisam dovoljno zelela, jednostavno, uvek kazem da mi se zivotne kockice nisu tada poklopile i ne krivim nikoga osim sebe (i ponekad drzavu jer cesto dopusta bahatost i bezakonje). Iskreno, zalim zbog devedesetih, zato sto smo ostali ukopani, zato sto nisam otisla negde daleko tokom bombardovanja, ali da sam to uradila nikada ne bih upoznala moju najvecu ljubav; i dalje verujem da nigde ne bih nikoga takvog pronasla, pa mi onda sve neke materijalne stvari i putovanja (koja mi najvise nedostaju, mada sada nece biti cimanja oko vize, pa mogu malo cesce da odem negde) izgledaju smesno u poredjenju sa ovim sto imam u svom domu. Naravno, nekada izgubim zivce i mislim sta bi bilo da je bilo, ali i to prodje...kada zdrave glave razmisljam, ne mogu reci da se kajem....probelm je u cestom nedostatku zdrave glave 

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

To se slažem, svi smo mi kivni na 90-te, ali nije to moja krivica. Mnogo smo toga propustili, ali neke stvari su veće od nas
Ja sam bila u Australiji i vratim se pre 12 godina bukvalno na mesec dana samo da sredim papire, i dva dana kasnije upoznam muža i nikad ne odem. Neko bi rekao propuštena šansa. Ja ne. Mnogo sam želela da idem u Australiji ali više sam želela da budem sa njim  Mada, priznajem da ponekad pomislim kako bi bilo. Nije da se kajem što sam ostala, samo pomislim kakav bi sada život bio da sam otišla...

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ja sam uvek imala samo jednu težnju i jadan pravi cilj, a to je da budem srećna. Ponekad mi se činilo da želim nemoguće, a sada znam da je jedini put do sreće spoznati šta si i ostati to. Bilo je prilika i šansi za neke uspehe i preokrete, ali ne...ne mislim da sam nešto veliko propustila. Sve uspehe želim da postignem sa mojim mužem, imamo puno ciljeva i mislim da sad tek kad smo kompletni zaista znamo šta je ono što želimo i čemu težimo. Eto, prvi put govorim u množini, a to je još jedan veliki uspeh za mene, do kog sam došla spontano...