ja razmisljam kao i Dora u mnozini.Imala sam mnogo prilika da budem vec uveliko poznata ali sam htela da idem sporije da zavrsim skoli i bas u skoli upoznam buduceg muza pa posle nas dvoje smo imali priliku da pevamo ali odvojeno svaku u drugoj drzavi i to smo propustili jer nismo zeleli da budemo odvojeni ipak previse znacimo jedno drugom,a sada smo oboje nasli posao cak postoji mogucnost u jednoj skoli da zajedno radimo i pevamo,uvek razmisljam ko zna zasto je to dobro i uvek kada se zatvori jedna prilika druga ce se otvoriti, ne kajem se ni zbog jedne propustene prilike jer sam srecna i ispunjena mlada zena ima vremena za sve,samo da je zdravlja i porodice i sve se moze nadoknaditi samo zdravlje ne moze,od kada sam upoznala svog muza sve radimo zajedno i svaku priliku zajedno grabimo i uzivamo zajedno u tome,evo bice jos malo kocerti,i putovanje u Barselonu na takmicenje iz operskog pevanja eto novih prilika da zajedno zapevamo i na velikoj sceni i ako treba sve cu za to zrtvovati samo da smo zajedno.

Uf ... Sad ću ja da ispadnem naopaka , ali jbg , ja zaista imam neostvarenih snova i želja koje se nisu ostvarile ne zbog nedostatka želje , već jednostavno nije bilo dovoljno hrabrosti , finansija , vere u sebe u tom momentu , podrške , pameti . A bilo je i onoga da imaš previše malih , slatkih želja i snova , sve te podjednako mame , a to nemaš dovoljno dobro sito da iskusno proseješ i probereš baš one najslađe snove i najmilije želje pa da prioneš na ostvarivanje . Tako je bar u mom slučaju . Bilo je i mnogo želja na korak do ostvarenja , ali su i te želje međusobno previrale , gurkale se , pa sam neke propustila da "isteram" do ostvarenja vijajući se sa nekim drugim . I tako , jednu propustiš , drugu ostvariš , i na kraju ti uvek zbog neke propuštene bude žao ...

Bubi nisi naopaka svi mi pomislimo nekad sta bi bilo da se neka zamisljena zelja ostvarila ali ko zna zasto je to dobro.

imam milion zelja ali me ubija moja pesimisticnost i nikako mi se ne da kad nemam veru u sebe

Ja se trudim da koristim prilike, rekla bi da mi ne fali hrabrosti, uglavnom fali para za neke snove ..

< Poruku je uredio dunja RR -- 6.1.2013 23:14:16 >

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

kakve crne prilke
ako ikad pokapiram da sam imala - imam priliku ja cu da vam javim
za sada smatram za priliku - testament nekog dalekog srecnog rodjaka i neke tamo nekretnine na Novom Zelandu
ali to nema kod nas
i tako niti ima prilika pa niti ima propustanja
i tema je bzvz , ne znam ko je i kada postavio ali eto nikako nije nesto suuuper - duper ova tema
cista faking geografija

< Poruku je uredio Olga RR -- 6.1.2013 23:18:51 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ma Olgić i meni se ne dešavaju često, zato grabim kada se nudi

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

ma Dunjci samo ti grabi
a ja cu da tvrdim da je ova tema , misim daaaj ,ko da ovde pljuste neke prilike pa da moze da ih propustimo
i da , cekacu da mi egzitira neki imaginarni rodjak sa imanjem na Novom Zelandu

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

ja cekam neku priliku da pobegnem pa cu vam onda javiti jesam je ugrabila

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Ja sam propustila jako dobar posao, zbog tadasnjeg decka, i eto ostalo u zemlji gde sam i studirala.

Ponekad se kajem zbog toga (ne radim vec dugo), ali da nisam to tada odlucila, ne bih upoznala svog sadasnjeg muza i ne bih imala sada svoju princezu. Mozda bih imala karijeru, ali ne bih imala divnu porodicu.

Eh, cudni su zivotni putevi....

_____________________________

Od sada slavim Dan Zaljubljenih :)))))

Evo i da se oglasim. Prica me je naterala da je dva puta procitam i zamislim se. Divna je... Ja sam sa osamnaest htela da upisem elekrotehniku ili arheologiju. Nisu mi dali. Arheologija je imala u Skoplju a moj otac je govorio "Zar pored toliko fakulteta u Pristini da studiras tamo??!". Za tehniku bila sam zensko koje treba da zavrsi fakultet i uda se na vreme a tehnika nije laka. I tako. Upisem ekonomiju. Naravno napustim je zbog politicke vec sl godine i pocenem da radim u najomrzenijoj firmi. Poreskoj. Kako zivot pruzi jos po neku sansu po stare dane iz radnog odnosa zavrsim prava a sl godine upisujem magistarski u Mariboru... I nadam se nekom kreativnijem poslu

Razmisljam jesam li imala snova, jesam, neke sam propustila, nada jos uvek se nadam, prilike se ne secam da su mi servirane, bude li ih sigurno cu grabiti

A ja sam osoba koja napisem na papir spisak snova, sljakam, sljakam i za koju godinu, ostvare se. Doduse uvek imam neke realne snove, nista megalomanski. Ja ih pre zovem planovi.

Isto se slazem da se ne treba kajati. Ali isto mislim da, kad se ukaze prilika, treba dobro razmisliti o svim mogucim opcijama i odluciti sta je najbolje u datoj situaciji.

_____________________________

,,Carpe diem"

Kajanje je jaka reč, ali sad bih postupila drugačije u prilikama kad sam slušala druge umesto sebe.