Da,verovatno u dubini duse zna. Hvala na odgovoru.

Trenutno sam bas u panici.Kako uklopiti anksioznost i trudnocu mislim moje stanje je odlicno ali jos pij asentru,z a koju ne pise nista

O trudnoci.u utorak sam kod dr pa cemo videti.uzasno kucam jer sam na mob
Drugo me interesuje sta ako dobijem napad u yrudnoci.najvise me brine to skakanje pritiska kako ce utivati na bebu

Ivana, čestitam na trudnoći i nadam se da će sve biti u redu

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Ivana,biće sve ok.

_____________________________

Što duže čekaš na nesto , više ceniš kad to dobiješ.Jer sve što je vredno imati ....VREDNO JE I ČEKATI...

Hvala.Biće,sprema sam za razliku od prve trudnoće

Iwana draga čestitam

U trudnoći je anksioznost na minimumu, hormoni rade svoje, evo pročitaj temu TRUDNOĆA I ANKSIOZNOST

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Već je prošlo više od godine dana kako idem na psihoterapije, nešto individualne nešto grupne.
Sad sam u grupi samopomoći, to je napredna grupa koja radi bez doktorice, sad smo sami sebi doktori
Šalim se malo, ali to je cilj svake terapije, tako nam je naša draga Dr. objasnila, da dođemo do stupnja gdje znamo sve šta trebamo raditi na sebi, dobili smo "alat", znanje, samo da to primjenjujemo i da svoja iskustva dijelimo sa drugima, da smo tu jedni za druge u svako doba
Pravilna psihoterapija podrazumijeva terapiju od 1,5 sat svakih sedam dana.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Drage moje, zašto se ova tema zove ovako kad je panični poremećaj samo jedna od nekoliko vrsta anksioznosti?

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Snješka tema je anksioznost, ne mogu se napisati u naslovu sve vrste, agorafobija, akutni stres, ptsp i ostalo.
Ti slobodno piši o kojoj god vrsti želiš.
Slažem se, uz anksioznost ne idu obavezno i napadi panike...Eugenija je davno otvorila ovu temu

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Drage moje je imam problem sa panicnim napedima, od kada pijem lekove malo mi je bolje napade nemam ili su jako blagi ali stalno postoji neki strah i nervoza u meni. POMOZITE MI VASIM ISKUSTVOM KAKO JE NAJBOLJE BORITI SE SA STIM I KAKO SE IZVUCI IZ TOGA

Nisam pročital acelu temu, mnogo toga ima. Pitam se da li imam problem i koje vrste.
Desilo mi se sinoć, sve ukupno četvrti put od porodjaja do danas. Ja kao krivim štitnu žlezdu, ali možda i grešim.

Posvadjali smo se strašno. Pre toga je danilo kenjkao nešto, i baš je bio nešto nervozan i nikakav. Ja narvno reagujem na to tako što se i ja unervozim ali kao kuliram. I što je najgore uopšte neznam sada kako je došlo do toga da mm viče na mene da ja vičem na njega a Danilo se ućutao jer kapira de se nešto neobično dešava. ja smirujem mm i kažem mu da se smiri zbog deteta i da ne izlazi napolje (iz kuće) jer će mali da plače za tatu. I stvarno, Danilo dotrčava i grli ga i skida mu patike i naočare sa glave. Oni počeli da se maze, a ja otišla u spavaću sobu, sela na pod i počela da plačem. I nikako da se smirim. Mm se smirio i kaže mi da se smirim i da idem da se istuširam i tako malo sredim. Ja iudjem u kadu i počnem da se tuširam i da plačem sve više. To prelazi u jecanje koje ne mogu da zaustavim. Guši me žlezda, srce mi lupa. Sednem jer se uplašim da se ne onesvestim. Sedim u kadi i glasno jecam i tresem se i nemogu da se smirim. Ulazi mm i ne shvata šta se dešava odjednom. Isključuje tuš i pomaže mi da se podignem. Danilu koji pita šta se dešava kaže da se mama okliznula u kadi pa se udarila i zato plače. Obuko mi je bade mantil, odveo u sobu i jedva smirio. Tresla sam se cela. Osećala sam se usamljeno i kao da sam u zatvoru. Kao da nemam nikavog izlaza iz svega što mi se dešava. grozan osećaj. Naravno posle sam bila mnogo uplašena. I sad sam.
Sve trpam u sebe, trpam, trpam i onda danima ne mogu da spavam, guši me u grlu verovatno zbog žlezde i eto desi to što se desilo. Sličan napad ili kako već to da nazovem imala sam februara, kad sam bila u 10. nedelji trudnoće, samo što nije bilo ovako strašno.

Nikad u životu nisam pila tablete za smirenje a sad razmišljam o tome. Samo neznam šta da uzmem

Mod da li tebe muce neki veliki problemi,otkud takve reakcije

Mislim kako tako da izgubis samokontrolu?Imas li nekih zdravstvenih problema?Sta mislis da posetis neko strucno lice i da se posavetujes i za terapiju?

Mod, pitaj nenju, ona je farmaceut :)

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ma ima svega po malo valjda. Još me čeka i jedan sudski proces, ništa mnogo strašno - osiguranje u pitanju, ali dovoljno da za nervozu i sekiraciju. Valjda se ove nedelje skupilo sve - i vrtić i nedostatak novca i taj poziv na sud i spontani koji mi se stalno vraća u snu a ja se pravim kao da se ništa ne dešava.... Stalno sam umorna. I nikad nemam ni 5 min vremena za sebe. Izbegavam uveče da ostajem nasamo sa mm jer ne želim da razgovaram o tekućim stvarima i problemima. Ddanas sam baš onako bezveze. Kao da me ono sinoć toliko umorilo da jedva imam dovoljno snage da preguram dan. Danilo je bio super u vrtiću čak je i ručkao malo tamo i to me stvarno obradovalo, ali ja nemam snage ni da budem srećna.

Mod bice bolje,svi imamo takve s***ne dane,proci ce.Ako ti se bude ponavljalo posavjetuj se sa nekim strucnjakom.Mislim da nije pametno da izbjegavas takve vrtse razgovora sa svojim muzem.Mozda bi ti bilo lakse kad bi imala necije "rame za plakanje"

Nakupilo se Mod, mora negdje da izađe!
Najgore što sebi možemo učini je praviti se da ne patimo onda kada patimo, praviti se hrabrima i nasmijanima a u sebi gušiti bol, to je varanje samog sebe, nepoštivanje sebe
Sve stresne situacije koje prikrivamo pred vanjskim svijetom skrivajući ih u sebi jednom moraju izaći a puknu tamo gdje se najmanje nadamo i kada se najmanje nadamo.
Jasno, pred djetetom se trebamo suzdržavati od prestresnih scena ali nemoj izbjegavati pričati sa mužem o tome!
Mi žene često mislimo da oni znaju čitati naše misli i imamo neka očekivanja o kojima oni nemaju pojma, zašto se plašiti tražiti ono što nam treba

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

razgovarala juče sa mm. Vikend nam je baš bio onako lep i opušten, pa smo juče razgovarali dok je Danilo spavao. Rekla sam mu sve ili bar sve što sam umela da objasnim. I reko mi je koliko se bio uplašio i da je dva dana razmišljao da li sme da me ostavi samu kući.
Mislim da ću konačno imati snage da promenim stvari u životu, tj da promenim odnos prema samoj sebi. Rekla sam mu da mi zaista treba vreme samo za mene. Kaže da to nikad nije bio problem ali da sama sebi to ne dopuštam.
Neće mi biti lako. I dalje me guši, ali lakše mi je što on zna kako mi je i što će moći da mi pomogne da sprečim da se onako nešto ponovo desi.
U subotu sam recimo bila na treningu. I bilo mi je fenomenalno.

u pravu si Lu. Ali kreneš tako da trpaš i ćutiš i onda ne umeš da kažeš dosta. Znaš li da mi je trebalo mnoooogo snage i volje da prevalim preko jezika sve što sam već dugo dugo želela da mu kažem. I da mu jasno i glasno stavim do znanja da mi je potreban i da mi je potrebna njegova pomoć. I da ga zaista nisam razumela ni čula kad je u nekoliko navrata pokušao da mi objasni da preterujem u nekim stvarima i da previše brinem.

Sa ovakvim npadima ne možeš da se izboriš sam. A ko me bolje poznaje i ko će me bolje razumeti nego on?!

Bravo Mod,  nisam ni sumnjala u tebe
Svi imamo loše trenutke i periode u životu i to je sasvim NORMALNO.
Treba dopustiti sebi da budemo tužni, ispoljiti negativne emocije, isplakati se, naučiti nešto o sebi i idemo dalje 

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja sam vec dva meseca na terapiji i idem na razgovore kod psihijatra.Kod mene je sve krenulo u trudnoci,da bi se skoro mnogo pogorsalo.Ne znam strucne nazive,a mrzi me da trazim onaj papir od doktora ali pored ankcioznosti,tu je i depresija,strah od iznenadne smrti,strah da ostanem sama kuci,napadi panike....Sad vec osecam da mi je bolje,daleko sam jos od toga da ne razmisljam vise tako ali napredujem.Vise se ne plasim da ostanem sama kuci sa Andreom,a to je veliki napredak.Pijem bromazepan i citalex,a i doktorka kod koje idem je stvarno divna.Problema sa aritmijom nisam imala vec mesec dana,cak mi je i terapija za hipertenziju prepolovljena.

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Jako mi je tesko kad vidim ovu temu jer ja prolazim kroz sve ovo. Krenulo je sa panicnim napadima kad god izadjem napolje, inace sam jako drustvena. Onda se nastavilo sa anskioznoscu, odvratnim psihickim i fizickim simptomima. Pila sam antidepesive dok nisam saznala da sam trudna, rekli su da mogu da mi daju neke lekove koji smeju u trudnoci ali ja sam skepticna i trudim se da ih ne zatrazim uopste. Jako mi je tesko, svaki dan nervoza oko ukucana (ne mm-a on je stvarno divan sto se toga tice, jedini me razume iako ne zna kakav je to uzasan osecaj), strah za bebicu, finansije, nema stana... ali sve to mora da se izdrzi, vazno je zdravlje!

Mod i ja sam imala zatezanje u grlu, knedlu, pa susenje grla, nisam mogla da jedem... i prvo su pomislili na stitnu, odradila sam analize i sve je ok, psiha cini cuda!

Imas moju podrsku jer znam kako je uzasan osecaj kad krene sve to!

.. Bilo je i mnogo gore. U guzvi zaboleo bi me zeludac jako, prebledela bih i dolazila bi do pred nesvest. Morala bi se skloniti iz guzve..
Vremenom shvatila sam koje situacije da izbegavam, ako sam medju vise ljudi da ne gledam okolo mnogo, da ne idem sama nigde sem ako bas moram i tako..

Mora se mnogo razmisljati o tome kako je to sve nerealan strah, mora se zaustaviti produbljivanje svega jer mislim da nema posle spasa nekog velikog.

Ja sam vrlo, vrlo sputana zbog ovoga i zao mi je sto dete ispasta zbog toga i danas sam naterala sebe (i neopisivo sam srecna zbog toga) da sama sa detetom odem na lutkarsku predstavu. Kod nje sam razbila nelagodu od guzve i ne toliko poznatog pozorista i bila prezadovoljna kada se opustila i uzivala u predstavi, tapsala i smejala se i na kraju, kada su svi izasli popela se na binu..
Kao da sam samu sebe ohrabrila.. ne znam kako da opisem..

Sve sam vec bila pisala ranije zasto je sve pocelo i sta je povuklo za sobom..a bila sam totalno drugacija.

Borim se eto izbegavanjem (sto ne znam bas da li je dobro) i nekom vrstom ignorisanja toga sto mi smeta..

Ja bi isto bila jako ponosna na sebe zbog ovoga, tačno znam šta si osjećala i još dugo zadrži taj divni osjećaj, da ti možeš sve samo ako želiš
To je borba sa anksioznoću, pobjeda nad strahom, upravo suprotno izbjegavanju situacija kojih se plašimo

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!