Pre pet dana dr mi je promenila terapiju,pila sam bromazepam i citalex,a sada ksalol i actapax.Od kada sam prestala sa bromazepanom bas mi je lose,ruke mi se tresu,muka mi je,imam glavobolje....Ne mislim da sam postala zavisna od njega,pila sam ga tacno 12 nedelja,ali imam sve te simptome.Ako ima neko jos da je prosao kroz to bilo bi lepo da mi napise ako postoji neki nacin da malo olaksam sebi.....Sto se tice ankcioznosti i mojih silnih strahova bolje mi je,ne oslanjam se na lekove vec se trudim da sto vise stvari rascistim sama sa sobom.Nisam imala napade panike vec dva i po meseca sto je super,i najduzi period do sada bez njih.Valjda ce tako i ostati

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja sam pila bromazepam po potrebi kad nisam mogla da nadjem rivotril nigde. A to po potrebi je kod mene svakodnevno. Nisam osecala nikakve tegobe kad god bih prestajala sa nekim lekom, ali par dana sam ok onda me spuca takva anksioznost da sam se ceo dan tresla. Knedla u grlu, smetaju mi mirisi, sve mi se gadi, zeludac reaguje ma strasno. Sad ima dana da sam napeta i nervozna bez razloga ali ne pijem nista zbog bebca. MAda nekad pomislim da otrcim da uzmem lekove da ne bi beba patila zbog mene.

Juce je vec bilo bolje,sve nesto mislim da sam samu sebe ubedila da ce mi zbog promene terapije biti lose Mene puno plasi kako cu u trudnoci....Pcelice pa ti trudna Cestitam!!!!!!!!

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Hvalaaa
Mene je strah nuspojava kad pocinjem sa novom terapijom...
Ja sam batalila lekove cim smo saznali da sam trudna. Bila sam ok, ali onda se javili neki problemi koji mi samo pogorsali simptome anksioznosti. Ma bas nezgodno stanje.
Figaro, meni su rekli da mogu da mi daju lekove koji smeju u trudnoci, ali ja ubedjena bila da mogu bez njih... kako kad...

I mene isto,sve mislim da ce meni bas one najteze da se dese Ali valjda kad shvatis da nece i da je to sve u tvojoj glavi bude lakse.Meni pomaze da radim nesto,bilo sta,cistim prozore,igram igrice,i onda nesvesno prestanem da mislim o tome i bude mi lakse...Kardiolog rekao da cu za nekih 6m moci da radim na bebici,psiholog kaze da cu mozda morati malo duze da nastavim sa terapijom pa onda zato sto je najbolje da se ne pije nista,ali ako mora onda bolje i to nego da se vratim na staro.......

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Misliš ili znaš

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Znam Danas mi je bas nesto tesko,osecam da mi ovo vreme smeta.Ustala sam rano,nervozna sam,samo bih se zatvorila negde i prelezala ceo dan...Ali umesto toga sam ceo dan provela sa Andreom napolju,sad je malo bolje ali od nervoze mi se i ruke tresu

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Figaro svi imamo loš dan, ako i kod tebe puše jugo onda je sve jasno
Ja sam danas bila u velikom poslu pa ništa nisam ni primjetila.
Evo jedan primjer kako sebi umislimo da će nam biti loše.
Ja ovih dana idem mami u bolnicu...bolnica+jako bolesna mama+anksioznost , obavezno popijem xanax i budem stvarno ok.
Neki dan kad sam se vraćala od mame pade mi na pamet da nisam popila tabletu i uhvati me panika jaoooo šta ću sad, brže za torbicu i stanem, ma ako sam preživjela bolnicu bez nje ne treba mi ni sad.
Onda sam rekla sama sebi da umišljam da će mi biti loše, da sam ja ok, hrabra i mogu sve što želim jeeee
Mada ja nemam ništa protiv tabletica kad osjetim potrebu, tu su da pomognu u teškim situacijama i kraj priče, ja pijem samo xanax po potrebi.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja jos uvek imam neki strah od lekova,mozda se plasim da se ne navucem na njih ili nekih nezeljenih dejsava...Mene izludjuje to sto ja tacno znam sta me plasi,znam sta izaziva napad panike,znam zasto sam pod stresom,a opet dopustim sebi da mi bude lose.Lu nadam se da ce tvojoj mami biti bolje

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

figaro, taj napad koji si imala, verovatno je bio zbog naglog prekida bromazepama, nisi se ti fizički na njega "navukla" (posebo što je samo zamenjen drugim vrlo sličnim, ksalolom) ali psihološki je dovoljno i kraće, pa da se postane "zaisan" zato se obično terapija njime postepeno obustavlja, ako se skroz prekida sa anksioliticima, tebi je doktorka uvela novi, pa zato bez toga...kakogod, super je što si shvatila taj momenat i sama sa sobom došla do pravog zaključka, sad svaki sledeći takav trenutak može da bude samo neuporedivo lakši...

a a pro po straha ili ne od lekova. tačno je da su oni tu da pomognu i da ih se ne treba plašiti, ali ih isto tako ne treba ni zdravo za gotovo uzimati, posebno u nekim početnim fazama terapije (kad kažem početnim mislim i na više od par meseci, pa čak i godinu, jer generano sva ova stanja se "leče" godinama, a suština terapije je naučiti da se živi sa njima) zato mislim da je u to "prvo" vreme bitno imati poverenja u lekara i pratiti propisanu terapiju, a vremenom se dođe do faze koju recimo lu opisuje, kada je lek tu, pa je tu, ali se paralelno i te kako može shvatiti da je i nepotreban...

_____________________________

početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema

joj, devojkice, tako mi zao kad lekari daju tabletice i kao cao... anksioznost se leci terapijom. lekom mozes da je suzbijes, ali ne i da je izlecis... tako em to nervira. ja sam dugo imala napade panike: lupanje srca, znoje mi se dlanovi, drhtim, gotovo, umiiireeem... i dok nisam skroz kopala po sebi i nasla uzroke tih stvari, nije prestalo da me muci. al me je to kostalo ma vise od goinu i nesto patnje... a imam nekoliko drugarica koje su isle ko terapeuta i bas im je pomogla terapija. jedna moja drugarica vec cetiri godine pieje lekove (ima 30_) i kad god joj ukine, smanji, bilo sta, njoj jos losije nego prosli put) jer nijednom nije popricala snjom i skontala sta je... ja preporucujem da ko god ima mogucnosti, pronadje dobrog terapeuta i izbori se t s tim zauvek. svima zelim da se sto rpe oslobodite tog groznog osecaja!

_____________________________

Panta rei

Samo izlazi medju ljude. Pricaj i smej se. Tacno znam o cemu pricas. Mene je to izlecilo. Takodje, svi su znali za problem koji imam. Dok sam to drzala u sebi imala sam napade svaki dan, nekada i po nekoliko puta. Kada sam svoj problem podelila sa ljudima koji me vole napadi su se prvo proredili, a onda i nestali. Nikada nijedan lek nisam popila. Poslednji panicni napad sam imala pred proslu NG. Tad sam zavrsila na hitnoj, gde su mi sve isproveravali i sve je bilo ok, a onda mi je jedna stara lekarka rekla-Ti si jedna fizicki ocuvana mlada zena. Smej se...samo se smej i sve sto ti psihicki smeta, nestace. Druge mladje lekarke su rekle da mi da bensedin, ali ona je odbila i rekla da to meni nije potrebno, vec da samo pokusam da umesto da stalno mislim na tuge koje su me zadesile, mislim na srece koje ce me tek zadesiti. Na mene su njene reci delovale tako da su suze pocele da mi lipte niz lice, kao da se neki ogromni zaostatak bola izbacio napolje. Bila je u pravu. Njene reci su mi se duboko urezale u glavu i od tada vise nisam imala te strahovite krize. Desi se po koji strah, ali se izborim sa tim.
Dakle, podeli sa dragim ljudima sta te muci i konstantno teraj sebe da mislis na lepe stvari koje ce ti se desiti.
napominjem da ja nisam protivnik lekova za anksioznost, ali sam uverena da polovini ljudi oni uopste nisu potrebni.

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

verolina, slazem se s tobom

_____________________________

Panta rei

Verolina u pravu si,svi koji su mi bitni znaju da imam problem,i kada me neko pita meni uopste nije neprijatno da pricam o tome i o depresiji.Evo vec dva meseca nisam imala napade.Lekovi su mi bili potrebni zato sto je sve to otisli predaleko,nisam smela da ostanem sama kuci,nisam smela da spavam,da jedem,da radim bilo sta,samo sam lezala i cekala da mi se slosi.Sada sam mnogo bolje,dr mi nije samo prepisala lekove,prija mi sto mogu nekom tako da ispricam bas sve,nasmeje me svaki put na terapiji i podigne mi raspolozenje.Sad sam mnogo vise napolju,medju ljudima,glupiram se sa Andreom,popravila sam i odnos sa mamom zato sto sam uspela da izbacim iz sebe toliko toga.Radujem se buducnosti,drugom deteu koje ce mo nadam se imati,zavrsetku vise,Andreinom odrastanju umesto da mislim da ce mi srce otkazati svakog minuta i da necu biti tu za svoje dete...........

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Meni je jutro bilo najgore. Nije mi se uopste ustajalo iz kreveta zato sto sam znala sta nosi dan.
Sad mi je jutro najlepse doba dana.
Bice sve ok draga. Cak i da se desi poneki napad, nije bitno, to sto su se proredili govori dovoljno u prilog cinjenici da si na pragu izlaska iz problema

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

Znam,sad mi neke stvari deluju smesno,ali mozak je cudo.Hvala na podrsci,puno znaci kada te neko razume i zna kako ti je zato sto je prosao je kroz to isto

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja sam kroz psihoterapiju naučila da više važnosti pridajem lijepim stvarima a manje ružnim što sam prije obrnuto radila kao i većina ljudi, evo vidim oko sebe, ljudi samo kukaju i pričaju o negativnostima
Recimo, prije bi se u meni i za najmanju neugodnost javljala bura negativnih osjećaja.
Ako bi zakasnila ili nisam nekome nešto učinila, ja bi napravila čitav scenario o tome kako sam ja loša i nisam sposobna ni za šta, onda ide tuga, ljutnja, strah, panika...
Dok recimo sad kad mi se desi to isto jednostavno idem dalje, kasnim pa šta desilo se i ne mogu sad ostati tu jer život ide dalje, ali zaustavim se u nekom lijepom trenutku, kad mi moj sin kaže da me voli a kaže to najmanje deset_ puta dnevno, e tu se zaustavim, ostavim sve i mazim ga grlim ljubim i uživam, prepustim se tom divnom trenutku
Evo danas mi je divan dan jer ću ići svojoj mami koja je puno bolje i biće joj drago da me vidi a i ja nju, ne razmišljam na način idem u bolnicu ... to znači promijeniti percepciju odnosno pogled na stvari i to je jedna jako dobra stvar koju sam naučila

< Poruku je uredio Lu RR -- 14.12.2012 7:12:23 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

da, bas to, promeniti percepciju. mislim, lako je reci, ali vredi potruditi se. definitivno. ja sam ranije od obicnog konflikta *inace ne mogu da podnsesem konflikte s bilo kim, pravila, sto lu kaze, citava scenarija u glavi... i tome dane posvecivala. takodje, osvrtala sam se tako na proslost i kajala se zbog odredjenih stvari... ma da ne nabrajam kakav sam sebi pakao od zivota pravila, kaznjavala sebe zbog nekih ranijih gresaka.. ma cist mazohizam...
onda sam resila da promenim stvari... i u tome mi je pomogla knjiga: kako izleciti duh i telo, luise hej. meni je ta zena genije. imam u pdf-u, pa ko zeli, mogu mu je poslati. imam i link za filmic. eto. zelim vam svima da vam sto pre bude dobro.

_____________________________

Panta rei

Bojanice, ako nije problem moze meni poslacu ti mail na pp

Meni je dosta bolje iako dugo nisam isla na terapiju, ali manje razmisljam o tome da cu imati napad na ulici, ne znam da li mi se desilo jenom, dva put u poslednjih godinu dana. Kad sam sa Vladom na ulici dosta mi je lakse jer onda znam da tad ne sme da mi se desi i nekako spontano sam prestala da razmisljam o tome kako ce da me uhvati panika, setkamo pricamo i onda zaboravim. Ranije sam isla i samo o tome razmisljala, bukvalno znala mesta gde ce da me uhvati panika jer sam sama tako iskonstruisala.

Bojanice ja upravo juče gledala dokumentarac od Luise Hay
Predivan film
Baš sam tražila knjigu ali nism našla za kupiti a meni knjiga u ruci puno više znači, ajde  pošalji i meni ako nije problem.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Hocu i ja Poslecu ti imejl adresu na pp....

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

lu, vidis kako je luisa nasla put do tebe (koliko ovo zvuci sektaski )

minna, znam taj osecaj i super sto ti se pored vlade ne desava. vdiis kako nam je telo pametno

figaro, poslala

ja sam mislila da ako ne razmisljam udahni-izdahni, prestacu da disem, da vam ne pricam kako sam nekoliko puta zastala da vidim d ali mi kuca srce, misliiiim ...


nego, jednom je tako meni jedan drug, kad sam pocela da se opet gusim i kao ne mogu da udahnem vazduh, uzeo i krenuo da me davi, stisnuo mi je grlo i rekao da sve i da pokusavam da ne disem, ne bi mi uspelo, i podestio me na cinjenicu da ne disemo glavom, vec plucima... i tu sam prvi put pocela da verujem da zaista ja sebi izazivam te napade, a ne da sam nesto zesce boelsna (pre toga bila kod svakog dr, proveravala kapacitet pluca, stitnu zlezdu, isla na ctg (ubedjivala ih da im sto posto ne radi aparat cim pokazuje da mi srce normalno kuca paranoja.... sad mi smesno kad se setim...



_____________________________

Panta rei

Uspela sam da izbegnem napad Gledala sam na tv-u emisiju gde je mama ubijena dok je bila sama kuci sa trogodisnjim detetom,ona lezi na podu mrtva a mali kaze da mama spava.To je moj najveci strah,da umrem dok sam sama u stanu sa Andreom,a ona da ostane sama dok mm ne dodje sa posla,ili da joj padne secer pa da joj se nesto desi.Osetila sam uznemirenost,srce je pocelo brze da mi kuca ali sam ponavljala sebi nije mi nista,sve je to u mojoj glavi,to se nece desiti,i uspelo je.Jos uvek sam uznemirena,ali pre bih zbog ovog zavrsila u hitnoj i nisam popila nikakav lek sto znaci da sam se sama izborila.Ali i dalje imam taj strah,i mislim da nece nestati sve dok Andrea ne odraste

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja sam pre par meseci pisala na ovoj temi,doduse jedan post ali se niko nije ni osvrnuo na njega..imala sam panicne napade i sve resila homeopatijom ,nikakve lekove klasicne medicine nisam pila i ok sam vec dve godine unazad a nisam smela iz kuce da izadjem,pa svakako ovaj pristup zasluzuje bar pokusaj kod onih koji se dugo bore sa anksioznoscu..