prvo treba proveriti da li hipertenzija ima neki organsi uzrok , da li je esencijalna ili psihosomatska
ja se ne mesam psihijatrima u pomoc ali mislim da nema veze to sto imate 27 godina , ja se sa esencijalnom hipertenzijom patim od 30 i pijem lekove i ne pitam se sta ce biti kakda budem imala 50 - 60 godina jer da ne pijem lekove pitanje je dal i bih i dozivela 50 - 60 godina ( slazem se da je svakako pitanje )
samo Vi proverite taj pritisak a za lekove ne brinite


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga,pametno je to sto odmah preduzimas nesto!
Mene strah od smrti paralise godinama a ja nista Cutim i trpim.I svakog dana se pitam koliko mi je ostalo,Boze dragi,kao da nisam normalna.

Ako jednoga dana dozivim sezdesetu,kajacu se sto su mi ove divne godine prosle u laganom umisljenom umiranju

Moji napadi panike su se primirili,bar za sada.Imam jos jednu kriticnu situaciju koju nikako da prevazidjem,ali valjda ce nekada nestati...Ili resim da odem kod dr.Sta znam.

taj strah je stvarno uzasan , mozda treba da pisem u fobijama 
ali meni se obicno desava nocu , osecaj je kao da me neko udari u somak , tacno osetim bol , tako je bilo i sa strahom od porodjaja , isti simptomi
a sad kad su umrli neko meni dragi , mladi ljudi uzas je poceo ponovo
svako vece ista stvar , sta ako ne dozivim jutro i onda samoj sebi objasnjavam : nista , umreces , nisi jedina , polako , svi to treba da prodjemo

ali definitivno mi treba pomoc , znam da svi prolazimo taj strah , samo neko prizna a neko ne


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Morala sam da se ukljucim zainteresova me tema.Ja nemam strah od smrti kao trenutka koji se desi (uh al ga objasnih) ali imam strah od toga kako ce me crvi pojesti, kako odjednom vise me biti nece tu, i vise nista nece biti vazno, plasim se nestajanja.
Jao jeza me hvata samo kad pomislim na to......

< Poruku je uredio Rivana -- 17.11.2011 13:02:23 >

Meni nije toliko strasno sto bih stvarno umrla koliko to sto bi moja deca ostala bez mene.
Ja sam "matora" pa mi mama fali toliko da pucam,a ne oni...Uh,odmah pocinjem da placem kad pomislim na to

Ali slazem se,razne strahove sam imala,napade panike,ali ovo je nesto najgore.Najgori strah koji postoji.
Kod mene je on uzeo maha posle smrti moje majke.Tad sam postala svesna cinjenice da se svasta moze izdesavati u samo jednom danu.

Svaki dan me bolucka nesto,svaki dan se pitam da li mozda imam rak a da ne znam i tako...Sramota me da pisem sta mi se sve vrzma po glavi.

Da Rivana i to-ne mogu da shvatim da ljudsko telo propadne i da ga nema vise,kao da nikada nije postojao.Strasno. Tesko prihvatam sve to.


< Poruku je uredio ivaj -- 17.11.2011 13:04:28 >

Ivana draga šta znam šta li je, recimo jutros sam se iznervirala oko krmokolja, pretresajući sa m, istom osjetim u glavi da će ruke početi da mi se znoje...kad ja pogleda jagodice prstiju ono znoj već izbiva iz njih

izgleda da ima veze sa uznemiravanjem/nervozom

ali opet mi to smiješno,jer to nije nekakva velika nervoza ili stres ili problem, više je bila rasprava gdje sam se ja uznemirila


_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

mozda bi sa strahom od smrti trebalo da nastavimo ovde FOBIJE

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Meni od sestog razreda su umrli: najbolja drugarica 1988, tata 1992, rodjaka od 2 godine 2000, rodjak od 14 godina 2000, drug 2001, kum 2001, sve babe i dede 1993-2011, stric 2010. Sto sam na vise sahrana isla, to mi je smrt postala vise kao jedan deo zivota.

Sad kad sam dobila dete, gledam je i kontam, ako sve bude kako treba, ja cu otici ranije, ali sad zelim da to bude sto kasnije. Sad se plasim toga vise, pre sam mislila, sta da se radi, kad tad ce da se desi...

Ivaj nemoj da te je sramota da pišeš o tome, možda tim što to kažeš i izbaciš iz sebe, ti bude bolje, možda neko od nas može nekako da ti pomogne, nekim savetom ili nečim sličnim. Jednostavno kada znaš da te neko razume bude ti bolje, kada shvatiš da nisi ti jedini na ovom svetu koji ima takve misli i takav problem.
Bebać, verujem da je to jako neprijatan osećaj, ali draga moja ako ti se ti samo dešava kada se uznemiriš ili iznerviraš onda ti treba da budeš srećna .
A strah od toga da će ti se nešto desiti, čim te nešto malo zaboli odmah misliš na najgore, to mi je na žalost dobro poznato .
Zanima me da li je neka ili neko od vas gubio na težini od kako ima anksioznost? Do duše meni je to oduvek bila želja, i baš kada sam se trudila, držala razne dijete nije bilo uspeha. Od kako sam postala anksiozna smršala sam sigurno 10 kg, možda i više, za nekih pola godine. Jer jednostavno nisam imala apetit jedno vreme. Zanima me da li je neko čuo ili pročitao da je to normalno, jer znate ono, odmah misliš da nešto nije u redu .

Ivana, gubitak i anksioznos tzajedno liče na blaži oblik depresije. Ne bi bilo loše da se obratiš i stručnjaku. U svakom slučaju ti neće odmoći

Hvala Vika na odgovoru. Letos sam bila kod žene psihoterapeuta i tako reći odmah, kada sam joj iznela svoj problem me je pitala da li sam smršala, kada sam rekla da jesam, rekla je "Dobro, ali izgledaš normalno", tako da mi je to bila neka uteha, jer verujem da ima iskustva sa tim, čim me je pitala to odmah. Tada mi je rekla da je kod mene u pitanju anksioznost. Pomogla mi je ali ne baš na duge staze. Sada posećujem drugog psihoterapeuta, koji i sam kaže da radi na dugoročnom rešavanju problema. Tako da sam već zatražila stručnu pomoć, ako si na to mislila. Postavila sam pitanje, jer me zanima da li je još neko imao iskustva sa gubitkom težine.

Nije to ništa strašno, samo da ti je dr dobar, da želiš da se rešiš problema i sve će doći na svoje.

Radila sam 3 god sa svekrom koji je neuropsihijatar i videla da su gubitak kilograma i anksioznost i depresija najčešće povezani. Naravno, to je moje laičko mišljenja

Takođe mi je bliska prijateljica imala blagu depresiju udruženu sa naglim mršavljenjem ( oko 15 kg za par meseci) ali joj je pomogao i sada je o.k. Ako ose oseti lošije, konsultuje ga i brzo to reše, ali nikada nije imala problem kao tada.

Samo uporno i pozitivno!

Hvala ti puno Vika! Puno si mi pomogla sa ovim, mnogo sam mirnija kada sam pročitala da je neko imao isti slučaj. Hvala ti i na rečima podrške. Svesna sam svega i želim da sve to prevaziđem i kao što si i sama rekla uporno i pozitivno. To je najbitnije, da budeš istrajan i da veruješ da će sve to proći i da je to još jedna prepreka u životu. Kao što rekoh brinulo me je to mršavljenje, ali sada vidim da nisam jedini slučaj. Hvala još jednom .

Ja sam čitav život mršava(169 i jedva 48), i trudnoću se samo udebljala 9 kg, i sad sam mršava...i mršava(sitna) se rodila, 2,850(kao i moj Sergej)...nemoguće da to ima veze sa svim tim, bar kod mene ne vjerujem

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Pa sad i ja ću reći laički, mislim da anksioznost nema veze sa kilažom, to govorim jer osobe sa ovim problemom koje ja susrećem imaju različitu kilažu i kad bi se sad dobro zamislila više je debljih i debelih

Za povezanost depresije i mršavosti ne znam.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Mislila sam u kontekstu naglog mršavljenja kod depresije čije je jedno od obeležja anksioznost. Tj. ne mora svaki slučaj anksioznosti značiti depresiju ali je depresija njome praćena

Dosta ste ovde pobrkale neke druge stvari koje nemaju veze sa anksioznoscu i panicnim napadima ali dobro... meni su pomogli AD i promena nacina zivota...
Ko nije iskusio sve to nema pojma koliko je uzasno...

Bebać, ja ponavljam da ti ako imaš problem samo sa znojenjem dlanova, ti nemaš ništa u vezi anksioznosti, tako da tvoja kilaža ne može da ima nikakvih veza sa tim. Ti si jednostavno takva.
Lu RR naravno da kilaža nema veze sa anksioznošću. Ali sam čitala da je jedan od simptoma anksioznosti i blage depresije ili gubitak apetita i povećan apetit. Neki ljudi kada su nervozni, utehu traže u hrani, posebno u slatkom, a neki kao što sam recimo ja gube apetit. Zato i dolazi do gubitka težine i ja sam samo postavila pitanje da li je još neko imao takvo iskustvo, da je izgubio apetit i da je samim tim i smršao. Navela sam to kao što neko pita i da li kada ste anksiozni imate problem sa ubrzanim pulsom ili drhtanjem, a ne da bismo ovde razmenjivale dijete i pričale svoja iskustva sa njima . Tako da pcelica Maja mislim da nismo otišli od teme i da konkretno kod mene to ima i te kakve veze sa anksioznošću i paničnim napadima. Dok to nisam imala nisam mogla ni kg da smršam.
Pcelica Maja da li još uvek piješ AD? Na promenu način života misliš verovatno pronalaženja obaveza, da bi što manje mislio na to što ti se dešavalo ili što ti se dešava. Slažem se da ko nije iskusio ne može ni da pretpostavi.

Gde ste devojke? Nema vas nešto u zadnje vreme. Kako ste mi?

Od pre godinu dana sam primetila dok hodam ulicom kao da mi se sve okrece i da cu svakog trenutka da se srusim,posebno kada sam u gratskom prevozu ili u kolima.Taj osecaj je trajao neko vreme pa sam spontano nestane kao sto se posle izvesnog vremena sam i pojavi.Vremenom se pojavilo nesto mnogo gore,desava mi se da udjem u period kada sam (u tom trenutku me niko ne iznervira) kao natempirana bomba.Desava mi se da sam jako napeta i nerozna,toliko da mislim da cu puci,plasim se jer sam stalno sama sa detetom i nisam sposobna da funkcionisem.Ne znam sta mi se desava a ni kako da definisem to stanje.Jednostavno kao kad covek oboli od necega a sumnja se na najgore pa ceka danima rezultat od dokrora,eto tako nekako se osecam.Obratila sam se lekaru na opstoj praksi koji me je uputio na razgovor kod psihijatra ,koji mi je prepisao antidepresiv flunisan 1/2 uvece i ksalol 1 dnevno.Takodje mi nije rekao dijagnozu,pa me interesuje zna li neko o cemu je rec...

Ja sam smrsala 11-12kg. Ali meni su panicni i anksioznost krenuli sa problemima sa zelucem, sa nervozom zeluca... i navukla sam fobiju od hrane i zavrsila na kliniku za poremecaje u ishrani i da, jos uvek pijem AD... tj. trenutno nemam rivotrila i ne pijem ali odmah mi se vraca sve od simptoma i samim tim i manje jedem... Ja sam se sklonila od svih ljudi koji mi unose nervozu, od svih strsnih situacija i uzivam sa muzicem i idem na fax bez opterecenja velikog... Ali svaka trzavica, nervoza pravo na zeludac kad nemam AD i sve u krug...

Maruja ja koliko znam danas retko ko prepisuje flunisan to je inace prozac, dosta zastareli AD bas me cudi da ti je to prepisao Vise daju zoloft (po meni je on stvarno odlican!), trittico, seroxat. Ksalol se takode izbegava jer brzo izazavia zavisnost, medjutim meni je on dosta pomogao. To sto ti opisuje meni zvuci kao blazi oblik poremecaja ponasanje i dolazi usled nagomilanog stresa. Ali, ipak ja nisam psihijatar, tako da je sve ovo laicko i subjektivno misljenje.
Moj ti je savet da ne razmisljas negativno, pokusaj, bar kada si sa detetom, nemoj da ono vidi tvoju uznemirenost, deca mnogo bolje razumeju stvari nego sto mi mislimo. Nadji vremena za sebe, bar sat vremena da se bavis necim sto te ispunjava ili jednostavno setaj. Meni to uvek pomaze.
E, pcelice sve to sam ja prolazila tako da te nazalost dobro razumem I posle deset godina terapije lekovima za zatrudnim i prekinem sve- odjednom! Ne mozes ni da zamislis kako je meni bilo u glavi tada...Celo prvo tromesecje tresla i depresija, panika, histerija ali izdrzala sam i taman kada sam se oporavila krenuli su takvi udarci zivota koje nikome ne bi pozelela. Al eto rodih moju mini-bubu, evo je lezi mi u rukama, mazimo se, depresiji vise nema mesta jer imam sada drugi mini zivot!

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Zdravo devojke, kako ste? Vaš se slabo piše ovde, skoro svaki dan dođem da vidim da li ima nešto novo,međutim ništa.
Ja sam vam onako, jedan dan dobro, dva sledeća ne baš i tako u krug. Stalno me nešto probada u grudima, pa onda pomišlajm na razne gluposti, kako mi sa srcem nešto nije u redu, pa šta ako ovo, šta ako ono. Nikako da se opustim i da jednostavno ne razmišljam o tome. To mi je trenutno najveći problem i naravno skoro svakodnevne vrtoglavice i neke blage glavobolje, ne mogu da definišem šta je od ta dva više. Pa me sve to nekako izmori, prvo ti simptomi, onda to večito razmišljanje, a sada mi dolazi i pms .
E PoisonEve ulila si mi hrabrosti, draga, jer se i ja nadam da ću uskoro imati , ali mi je stalno u glavi šta će biti ako se do tada ne otarasim ove grozote. Kada sam pročitala tvoj posto nekako mi je lakše. Uživaj sa svojom bebicom i sve najbolje ti želim.
Uf pcelica Maja to je baš gadno, mada i meni vrlo često želudac prvi odreaguje na nervozu i na to moje stanje. Počne sve kao neki grč, onda mučnina i naravno nema šanse da bilo šta pojedem, sve mi se gadi. Ali kada to prođe onda mi je apetit normalan i normalno jedem. Sada mi kilaža tako reći stagnira, što je dobro .
Maruja kako si nam ti? Da li koristiš terapiju, kako se osećaš?
Pišite ako imate vremena. Svako iskustvo dobro dođe, bar ja tako mislim. Ne znam kako vama ali meni jako pomaže, kada pročitam da nisam sama, da nemam samo ja tu muku i nekako mi je lakše kada sa nekim podelim to. A to ne mogu sa svakim, jer vidim da neko ko to nije na njegovu sreću imao ne može ni da razume u potpunosti. Zato mi je ova tema dobra, a kada se svi lepo sredimo i budemo onda otvaramo neku lepšu temo gde ćemo da pišemo o nekim lepšim stvarima .
Sve vas puno pozdravljam i nadam se da će se neko javiti uskoro.

Zoloft jeste super lek, ali retko kome odgovara..tj moze da ima grozne nuspojave..
Ivana84ns, ne znam sta da ti kazem- sem da "zaboravis" na srcane probleme i ostale gluposti.. To ti sve anksioznost pravi- to je samo trip.. kao i te vrtoglavice.. Fizicki je sve ok sa tobom.. I sto pre to shvatis i ubedis sebe u to, pre ce te ti isti tripovi proci...