nas je devedesetih bilo troje dece na jednog roditelja, cini mi se da ipak nije isto, jedno ili dvoje ili troje




E pa zato ja nisam u nasoj zemlji vise... Mada ovaj moj put je svakako tezi od tog kad si ipak blizu svojih i kad imas podrsku i materijalnu i fizicku...

Nama je zelja da nam sva deca budu jednaka, da svakom mozemo isto da pruzimo, a pod tim ne mislim nuzno na materijalne stvari. Prvo i osnovno sto zelimo jeste da svoj deci mozemo jednako da se posvetimo. Najbitnije nam je vreme provedeno sa porodicom i kvalitet tog vremena. Bitno nam je da deca imaju oba roditelja koje "poznaju", sa kojima kvalitetno provode vreme i sa kojima su bliski. Nije nam cilj da zarad materijalnih stvari bez kojih se realno moze radimo od jutra do sutra, a da decu ostavljamo dadiljama.
Da bismo tako razmisljali bilo je potrebno poneti ponesto iz porodice, stvoriti samopouzdanje da sa obe noge oatanemo na zemlji i usput videti "par" primera porodica kakva ne zelim da budemo.
Imamo i srece da nam se zelje i prioriteti u zivotu poklapaju. U sustini nama je bio i ostao cilj da stvorimo obrazovnu osnovu da poslove mozemo birati, a ne da oni biraju nas, i finansijsku da mozemo reci da imamo bar neku fleksibilnost odlucivanja da li cemo, kada i koliko raditi. Nismo potpuno stigli do tog cilja, ali motivacija je tu, a posto nam vece i znacajnije nema onda nista nije tesko i nedostizno.

Meni je i dalje isto to jedno , dvoje troje. Ja od Andrejevog rodjenja stedim oroceno za njega ,produzavam na 5 godina, kad se Petra rodila otvorila sam i njoj i svakog meseca se odreknem (da uporedim) dva boxa dobrih cigara i uplatim  Ako budemo imali srece i zatrudnim ponovo , i trece ce dobiti box mesecno . Kada budu napunili 18 godina moci ce da idu na fakultete ako to budu zeleli ili da krenu u neki mali biznis . Meni je to sasvim dovoljna sigurnost .

Svaka cast, za mene je to odgovornost! a onaj deo o odricanju od cigaterta u korist stednje mi se posebno svidja. U mojoj okolini skoro svi puse a svi kukaju kako je danas tesko.

I u mojoj i u svacijoj , zato i stoji putokaz u mom odgovoru  , neko moze da se odrekne cigareta , neko alkohola , neko previse hrane , neko jednog para cipela vise , neko nervoze  , svako ima neki porok , sto ga vise smanjimo , imacemo vise za decu , sto novca , sto strpljenja , sto zdravlja 

Ne zelim da na svet donesem jos jednog korisnia socialne pomoci, ja bih da to ipak bude neko ko ce puniti budzet. Lako je praviti decu, treba od te dece napraviti ljude. Kad budemo bili sigrni da cemo imati veci stan, i da cemo moci da placamo treninge,  casove i rekreativne nastave, a da kucni budzet ne trpi, imacemo jos jedno dete.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mozda su to sve nametnute porebe, tj mozda oni koji zive na selu ili u manjim sredinama nemaju taj pritisak da decu treba upisati na casove jezika, sport i slicno? Stav "lako cemo" mi je neshvatljiv, kako neko moze da zivi s tolikom kolicinom stresa?

Poštujem odluke i razloge kada je reč o broju dece, jer su lični, svaka od nas najbolje zna koliko i šta može da prži svakom detetu. Meni lično je žao što nisam rodila i treće, mm je bio u Americi neko vreme a stariji sin i ja ovde, onda kad smo hteli drugo dete prvo sam imala missed pa onda spontani prekid sa 6 nedelja i eto rodio se Miloš, želela sam još jedno dete a sada mislim da je već kasno, i zbog moje profesije i zbog razlike  u godinama među decom.

Mihi kod mene je drastična razlika ali to malo menja stvari,na bolje,rekla bih

Ne bih rekla da je tu išta nametnuto. Svako ima svoje želje i potrebe.
Ribizla, ja tebi skidam kapu, ali da bi se odrekao nečega, morš da imaš odakle da se odrekneš, zar ne?
Mm i ja ne pušimo, ne pijemo alkohol, ne kupujemo sokove. Kuvam svaki dan, imamo suhomesnato domaće od mojih, nemamo auto, idemo svuda peške i autobusom. Na sve to smo, naravno, podstanari.
I ja sebe uopšte ne smatram nesrećnom osobom zbog toga, imam koliko imam, ali za to drugo dete, koliko god želela da ga imam, jednostavno nema odakle da se otkine.

Morate da shvatite da, kad pričate o odricanju, i tom - naći će se i za drugo, ima ljudi koji su se već svega odrekli zarad prvog deteta, ili gole egzistencije, i koji jedva nalaze i za prvo.

Nedjo , pricala sam samo o sebi , i dala savet iz mog ugla , jbg , ne mogu iz tudjeg . Nikog nisam osudila niti navodila na svoju vodenicu 
Razumem sve , ni ja nisam imala nista a sad da li sam imala srece ili sta vec , stvorila sam , zato i kazem da pricam u svoje ime , nikom ne drzim slovo , svi mi imamo svoje zivote. Moja najbolja drugarica recimo ne zeli uopste decu i to razumem , nekom deca prosto nisu izvor srece , nekom je taj isti izvor samo jedno dete a nekom 10 ..

Ma naravno, razumela sam ja tebe, ni ovo što sam ja napisala nije bio konkretno odgovor tebi, nego moja tačka gledišta, samo sam se nadovezala na ono što si ti rekla

Moram odmah da se ogradim ovde reci brzo planu 

Mislim da je ovo pre razlog za nemanje dece a ne finansijska kriza. Jel da je finansijska kriza ne bi se niko poradjao devedesetih. A i ne bi bilo vise beba po porodici u zemljama siromasnijih od Srbije. 101. smo od 227 zemalja po dohotku a u vecini od tih 126 zemalja koje su siromasnije od nas natalitet je veci klikni

Mislim da je pre do stresa, haosa i neizvesnosti, koliko do finansija.

Meni ja prica o natalitetu u Srbiji totalno bezveze. Abortira se 200 000 beba godisnje, nemaju posla ni sadasnji stanovnici zemlje a kamoli da ih npr udvostrucimo. Prica se tek da bi se pricalo, da ima cime da se busa u grudi.

A i ova tema pocinje sa "nemamo bebe"... Ne verujem da cete naci nekog ko nema bebu na ovom forumu ili ko ne zeli da je ima...

I mi smo ovo uradili za Marka. Ko zna šta život nosi, bolje da barem na neki način nešto obezbedim.


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

hm... znam hiljadu ljudi koji su odrasli u "skromnijim uslovima" sa bracom i sestrama, pa su svi pozavrsavali fakultete i vidim da im nista ne fali. nije sve u parama, ima nesto i u ljubavi, mnogo je bitnije da detetu stvoris normalne uslove za mentalni razvoj, a za to ti ne treba bas previse para. znaci sve je  do nas - kako cemo vaspitati tu decu. bolje da imas troje normalne dece, nego jednog razmazenog egocentrika koji ima sve i ne zna apsolutno nista da ceni. pod ovim podrazumevam naravno da imas sve osnovne uslove za zivot. generalno mislim da je mnogo zdravija sredina za mentalni razvoj deteta kada ima jos nekog, e sad ne kazem da razlika treba da bude 2 godine, moze i vise. evo ja sam jedinica. i sta imam tacno od toga? da sam imala brata ili sestru, nasli bi moji para da i njemu pruze sansu za studiranje sigurno.
e sad ima ljudi koji su stvarno u skripcu, koji nemaju svoj krov nad glavom, koji rade za 20000, e to je strasno i samo ti ljudi znaju sta znaci nemati, a mi mozemo ovde da palamudimo kako smesan izraz, od jutra do sutra. evo na pr, sada sam treca godina studija i pitanje je gde cu i da li cu moci da se zaposlim, pitanje je da li sutra nece mozda da me ubije kamion, ili da li necemo svi da pocrkamo.... mozda bude bolje stanje, da li je nekome to palo na pamet?


_____________________________

don't shit where you eat :))

ribizla svidja mi se kako razmisljas, mozda cemo i mi poceti da stedimo za aleksa.... sta je 1000, 2 mesecno, a kasnije cu mu to puno znaciti! stisnes se malo i eto ti.

_____________________________

don't shit where you eat :))

Mada kad malo bolej razmislim mislim da je u preko pola slucajeva sigurno muskarac odgovoran za broj dece. Danasnji muskarci u Srbiji ne mogu retko da maknu dalje od mamicine suknje, misle da su tinejdzeri u dubokim dvadesetim i tridesetim. Najmladja sestra mi ima 26 godina i ima samo jednu trudnu drugaricu. Sa momkom je godinama, ali zaboga on je mlad, jos mu nije do zenidbe. Kakva zena, deca??? I brdo ih je takvih. Odu da studiraju, zezaju se po BG, NS itd. Odugovlace zavrsetak, posle kao traze posao, pa kao hoce krov nad glavom, pa kola itd.

A ne zivimo u doba Tita kad su stanovi i automobili padali sa neba. Danas je sve to druga dimenzija. A prohtevi isti.

Znate šta, čitam, čitam... i ima gomila postova u kojima stoji kako je najbitnija ljubav. Ma dajte ljudi, pa ko još rađa decu a da ih ne voli?! Isto tako, ne mogu se upoređivati vremena u kojima smo mi odrastali sa vremenom naših roditelja, kao što neće biti uporedivo naše vreme sa vremenom naše dece. Niko ne može da mi kaže da finansijski momenat nije jako bitan. Sve je to lepo dok su deca mala i nemaju pojma, ali kad bude trebalo kupiti svima knjige za škole, platiti tri ekskurzije, pa otići na porodično letovanje... Pa posle isfinansirati fakultet... To nije luksuz, to su normalne stvari.

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Ja cu sve da citiram jer mislim isto ovako, kao Nedja.



Sa ovim se ne slazem. Kad nema para nervozan si pre svega, mislis kako ces i sta ces- veruj da znam sta pricam. Automatski situacija u kuci nije za pozeleti, i dete sve oset_i  tako da  ...
Volela bih jos dece ali sada ne mogu, zaista. I ovako ne znam kako bih da mi roditelji ne pomazu. Ne zelim da mislim hoce li mom detetu neko nesto dati, kupiti i sl.
I zaista mislim da su pare pokretac svega


< Poruku je uredio usamljena -- 10.11.2011 15:53:23 >

_____________________________

Hvala Vam
Sve ce jednom biti juce

Meni se sve to jovice što si ti nabrojala podrazumeva, ljubav, podrška, zajedništvo, ali finansijska podloga to ne isključuje, naprotiv, sasvim sigurno ću biti mirnija i staloženija ako budem imala sigurnije sutra.
Naši roditelji, kad su nas rađali, su verovatno živeli u ubeđenju da će i za nas faks biti džabalesku, stanovi i krediti povoljni, pasoši otvoreni...pa to dugo nije bilo tako. Ok, svakome može nešto da se desi, i svako može sve da izgubi, ali kretati od toga da nemaš ništa (uopšte ne govorim o tebi, us mislu da ti krećeš sa tim da nemaš ništa, nego o sebi), pa će se naći, ja ne mogu. I ne, ne trebaju mi kule i gradovi, ne treba mi nikakav luksuz, nego upravo to što je Alexx nabrojala. Ekskurzija, patike, knjige, letovanje, bez da svaku noć preplačem jer ne znam odakle ću otplatite kredite.

Što bi rekla moja mama, problemi na vrata, ljubav ode kroz prozor.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Alexx mislim da si samo delimično u pravu, imam na poslu laborantkinju koja ima troje dece, njena plata je smešna bez mogućnosti da  zaradi dodatno, suprug joj je tehničar u jednoj građevinskoj firmi isto plata maala. Najstarija ćerka je 4 godina ekonomije, srednja II elektrotehnike i sin je prva godina elektrotehnike, ona ima roditelje koji su otišli na selo i pomažu joj u hrani i kupe deci ponešto. Deca su na budžetu studenti, koliko vidim zadovoljni onim što imaju, zadovolji što su im roditelji omogućili da studiraju i što će ubrzo sebi moći kad završe fakultete priuštiti pristojan život. Deci ne treba priuštiti sve jer mnogo više cene kad im se ne servira sve odjednom. Takvu brigu o deci i mišljenje da sve treba da im se obezbedi postoji samo u ovoj zemlji. Svuda u svetu deca počinju vrlo rano da rade i znaju šta su im obaveze.