Zelim da sa vama podelim iskustvo, nadam se da ce se neko javiti. Dete sam razvedenih roditelja nadam se da vas ima jos na ovom forumu. Interesuje me kako vi na to gledate sada kad vaspitavate svoje dete, da li se cesto zapitate da li ce te biti dobar roditelj, da li se bojite da ne napravite istu gresku.
Preporucila bi vam knjigu Kako preziveti uprkos roditeljima od Dr. Margaret Reinhold


_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Ja nisam dete razvedenih roditelja, ali imam neko mišljenje o tome.

Smatram da roditelji treba da se trude da održe svoj brak jer ako su se već odlučili da stupe u njega - valjda je bilo vredno toga. Međutim, neki brakovi jednostavno ne idu i mislim da deca nisu razlog da roditelji ostanu u braku. Naime, mislim da bi dete mnogo teže podnosilo da gleda roditelje u zajednici koji se stalno svađaju, nego roditelje koji žive odvojene živote, i srećni su. Ja sam za to da se ljudi razvedu pre nego što počnu da se mrze, posebno ako imaju decu.

No, to je moje mišljenje, a kako je to u stvarnom životu - ne znam.

Ako budeš htela olivera, napiši nam šta si tada osećala, kolika si bila... možda ja totalno nisam u pravu.

A mislim da to nemam uticaja na tvoje odgajanje deteta. Ili ti misliš da ima?

Bilo je davno imala sam sest godina, osecala sam se potisteno pomalo obelezeno kao dete kad sam posla u skolu bila sam jedina u razredu i to mi je smetalo, a kom detetu ne bi. Pomuti to detinjstvo mada je uvek bolji razvod nego los brak u tom se slazem. Kasnije roditelji treba da ostanu u koliko je god moguce korektnim odnosima zbog dece sto kod mene nije bio slucaj. Ja sam u majcinoj familiji bila nekako visak i secam se mnogo prepucavanja koje je najvise skodilo meni. A sada kad gledam unazad bila sam kod oca svojom odlukom a i sud me je dodelio ocu. Tata je trebao da zabrani posete majci i njenoj odvratnoj familiji jer su mi oni samo skodili i ostavili mi trajne posledice na ponasanje i shvatanje mnogih stvari. Naime on nikada nije pricao o mami ruzno ni o njenoj familiji a oni o njemu...Nisu nikada dostojni bili da mu cipele ciste. Smatram da decu treba postedeti maksimalno da sto manje osete patnju. Majcini roditelji su je udali bez obzira na to sto nije bila za brak a kamoli za dete krili njenu bolest, a od rodjenja su od nje napravili debila tipa nemoj ti mama ce tata ce sve na tacnu kao bolesna je da se ne muci i onda ona nije naucila nista da radi niti je zelela da nauci...
Sada kada imam svoje dete, ne bih mogla da zamislim da mu nanosim psihicki bol. Mozda je tako i suvise stitim mazim je i nezelim da bude zapostavljena. Nadam se da cu na vreme uociti greske i da cu je pravilno vaspitati.
Zato sam preporucila knjigu mozda nekome pomogne!


_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Ovo je jedini slučaj (u mom okruženju) u kom je tata ispao pozitivan a mama negativna (nadam se da ovo što sam napisala nije uvredljivo, ja sam tako razumela tvoj post). A mama ti je bila bolesna? Da, u to vreme kada smo mi bile male, posebno u našoj zemlji, bilo je malo razvoda, i verujem da si se osećala kao obeležena. Ali u današnje vreme mislim da to više nije tako, imam utisak da ima više razvedenih nego onih što istraju u braku, a ja mislim da je razlog tome to što su žene napoknon zaista uspele, i zaista mogu da se brinu same o sebi i svom detetu.

Nemoj previše razmišljati o tome dal neke stvari koje koristiš u odgoju svog deteta imaju veze sa posledicama razvoda. Nisi više mala, sada već jako dobro znaš sve što onda nisi znala. Povremeno možda razmisli kako si se ti osećala kada su tebi govorili neke stvari kada si bila mala (znači: sada ne mislim ni na šta konkretno; recimo: mama hoćemo ići u grad? - dogovorićemo se). Npr to "Dogovorićemo se", ili "Videćemo" su odgovori koje sam mrzela najviše kada sam bila mala, a često sebe uhvatim kako ih izgovaram Luki.

Mislim da bi guppy trebala ovu temu da premesti negde drugde da bi se ispisivala na početnoj stranici. Recimo u Dete - Odgoj deteta... ako se tako zove taj forum...

Eto ima i takvih slucajeva, ne razmisljam vise previse o tome trudim se samo mi neki ljudi nisu jasni kao mamini roditelji u mnogo cemu ali to vise i nije vazno. 

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Premestila sam temu u odgajanje, jer u Partnerstvo nekako ne ide... tamo bi išla tema da se pitamo o nekom problemu između roditelja, ali koliko razumem, ovo je čisto pitanje o odgajanju deteta posle lošeg iskustva u vlastitoj porodici.

< Poruku je uredio guppy -- 6.11.2008 22:14:03 >

Bravo Gupy

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

a sad da se bacim na odgovor :))

Imam prijatelja koji je imao užasnu porodicu. Blago rečeno, video kako mu se mama švalera, razveli su se roditelji ladno kad je bio mali, a njega ostavili po raznim državama da ide iz jedne škole u drugu, dok nije napunio 15 godina i završio na ulici.

Taj, danas odrastao čovek, radi sve što može, da svoju porodicu zadrži na okupu i da ih nauči šta znači porodica. Ali ... eto.. takav je život... sin se razveo, ćerka se razvodi, .... u glavnom, ne možeš nikada imati pod kontrolom tuđi život, tvoj je jedini zadatak da svoju decu naučiš u čemu je vrednost života i porodice.

I ja sam dete razvedenih roditelja. Moji su se razveli kad sam imala 12 godina. Tata je varao mamu. Moram priznati da su oni primer jednog super razvoda. Ne kazem da u pocetku nije bilo jezivo, ali danas smo sve jedna velika korektna porodica. Svako ima novog muza/zenu (nemaju zajednicke dece), i svi dolaze zajedno na meni vazne dogadjaje i lepo se slazu.

Ja konkretno nisam imala nikakav problem. Sve su se lepo dogovorili, nikad se nisu svadjali, niti mi ruzno govorili jedan o drugom. Zivela sam kod mame, ali sam tatu vidjala i spavala kod nega kad god sam htela. Ono sto mi je bilo najgore je sto je moja mama u pocetku stalno plakala. To je ono sto mislim da nije dobro za dete. Kontam da bi roditelji trebalo da sve emocije tog tipa zadrze za sebe, a pred detetom da budu extra normalni.

Jos uvek nemam decu, pa nisam bas sigurna sta cu tacno osecati po tom pitanju kada ih budem imala, ali sad trenutno mislim da bih cerku ucila da bude samostalna i nezavisna, da zna da uvek ima izlaz za sve. A ako bi se meni desilo da se razvedem, trudila bih se da budem normalna, da ne p[ravim scene, jer to je ono sto decu najvise boli.

E da, jos nesto iz mog zivota... Kod dece razvedenih roditelja jako je bitna dobra kontrola. Meni se desavalo da ih lazem i muljam za pare ili izlaske, tipa mama nece da me pusti u grad, a a to ne kazem tati, pa odem da spavam kod njega i izadjem u grad... Sva sreca pa sam ispala normalna!!!

Pa ozbiljno... Normalna u smislu nisam se drogirala, niti sam razvod mojih roditela koristila kao izgovor da budem problematicno dete... Na to sam mislila i zato sam i dodala smesak na kraju, jer "normalan" je diskutabilna stvar.

I ja cesto koristim tu recenicu. Moji nisu jos uvek razvedeni ali bolje da jesu. Cak i sad kad imaju unuce,zive zajedno ali ne razgovaraju. I tako vec godinama...

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

andrijana

Razumem te skroz! Sa njima sam svasta prezivela,svadje,tuce i ostalo.... Nisu marili sto imaju decu vec se sve to odvijalo pred nasim ocima. I tako vec 24 godine ali ne razdvajaju se iako mama ima svalera a cale to zna.

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Joj bas mi je zao! Te stvari su jako strasne, ne samo kad si dete, nego i kasnije. Treba uspeti i ostati normalan u svemu tome.

Zato se ja i cudim kako sam ostala normalna pored svih tih problema. I ja sam dobijala batine svim i svacim ali sam se trudila da sve to prebolim na najbolji nacin. Sreca,pa sam se udala za dobrog coveka koji me u potpunosti podrzava i razume,naravno,nisam se udala da bih pobegla od kuce!

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Drago mi je sto ima dosta poruka kao odgovora na temu koju sam postavila ima nas dosta nismo jedini razmeniti pricu sa nekim meni mnogo znaci. Hvala vam!

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Da, stvarno je super kad znas da te ljudi razumeju jer su prosli kroz iste ili slicne situacije!

Ono to ja uvek ponavljam, od goreg uvek postoji gore, kao i sto od boljeg uvek postoji bolje! Sva ta nasa iskustva nam pomazu da danas ili u buducnosti budemo bolji roditelji.

I ja sam dete razvedenih roditelja.
Moji su se razveli kada sam ja imala
17 godina. Sa mamom sam iz lepe kuce
morala da odem u podstanare, dok sud ne
odredi kome ce pripasti kuca. Kada sam
bila u naj lepsim godinama nije mogao niko
da mi dodje od drustva, mama nije imala
dovoljno para za moju skolu a ne za nesto
drugo. Kucu je dobila posle 7 godina sudjenja,
ja sam se u medjuvremenu udala.
Moja cerka zivi zivot koji sam ja zelela da imam,
sve njene drugarice znaju kakvu ona mamu ima
jer me ona uvek hvali, rekla je da naj vise zeli
da ima cerku i da bude i ona majka kao ja.

Mislim da se ovo desava vise u danasnje vreme ne zato sto zene mogu vise i lakse da brinu o sebi i deteu, nego zasto sto se previse lako dignu ruke od svega, i razvod je najlaksi izlaz iz bilo koje situacije.  "E, ne radi mi se na tome i tome, razvescu se i bezim od svega">  Ja licno mislim da je to malo kukavicki...znaci ako se ljudi stalno svadjaju i tuku to je druga stvari, a ako se razvodis jer ti ne ide sve uz dupe, da tako kazem, e to je onda stvarno glupo. Nemojte me pogresno shvatiti, ali mislim da su zene u danasnje vreme postalo malo previse razmazene, bar ja znam neke od njih...a i ako im treba pomoc a muz nece da pomogne,  e onda je on stvarno gov***.  Brak je puno rada, kompromisa i razvijanja ljubavi, podrske i prijateljstva.  Zajednica od koje ne mozes tek tako dici ruke, a ljudi danas u brak ulaze olako, bez razmisljanja-nije to vise vodanje za ruke po gradu, kafici i izlasci...cim nesto zapne, odmah se odustane, skroz pogresno...ali eto, ja bar tako mislim.